CENTAR ZA NENASILNU AKCIJU 

Centar za nenasilnu akciju - CNA je projektni ured organizacije The Center for Education and Networking in Nonviolent Action - KURVE Wustrow, u Sarajevu, Bosna i Hercegovina.  Projekat je poceo u  septembru 1997. Glavni ciljevi projekta su treninzi iz nenasilne razrade konflikata, umrezavanje i savjetovanje u cilju podrske i pobudjivanja lokalnih trenerskih struktura u BiH. CNA je registrovana NVO  u BiH, kao ogranak KURVE Wustrow.

Sadrzaj

1. UVOD
2. GLAVNE AKTIVNOSTI
     2.1. Radionica iz organizacionog identiteta za "Nove nade"
     2.2. Konferencija o prigovoru savesti i alternativnoj sluzbi vojnog roka
     2.3. Skup o buducnosti prikupljanja sredstava u BiH
     2.4. Osnovni trening iz nenasilne razrade sukoba, Trebinje
3. OTKAZIVANJA I ODLAGANJA
     3.1. Tuzla - "IPAK"
     3.2. Makedonija
     3.3. Trening za trenere, deo III
4. RECI CLANOVA CNA
     4.1. Novi clan CNA - Adnan Hasanbegovic
     4.2. Dvanaestodnevno putovanje po Srbiji

1. UVOD

Kapaciteti CNA su dodatno uvecani od kad nam se, u oktobru, pridružio Adnan Hasanbegovic iz Sarajeva. Adnan je jedan od kljucnih faktora u lokalizaciji CNA u septembru 2000. godine, i njegovim ukljucivanjem CNA nastavlja da sledi svoj plan rada i strategiju.

Radimo u periodu kada Pakt o stabilnost, potpisan u Sarajevu u julu ove godine, promoviše veliki (i naizgled neocekivan) interes za regionalni pristup; nadamo se da ce donatori moci da ga podrže finansijski isto tako kao i verbalno u toku sledece godine. SR Jugoslavija i dalje živi sa uzrocima i posledicama tamošnjeg nasilja. Hrvatska je u išcekivanju šta sledi posle predsednika Tudmana. Prvi zimski sneg pada na povratnike i izbeglice iz BiH, sredinom novembra.

2. GLAVNE AKTIVNOSTI

2.1. RADIONICA IZ ORGANIZACIONOG IDENTITETA ZA "NOVE NADE"

21. septembar u Domu SHL u Sarajevu

OSCE je tražio od CNA da održi radionicu za organizaciju slicnu mreži nazvanu 'Nove nade'. Pocetni zahtev OSCE bio je da CNA održi trening u trajanju od 5 do 7 dana za osoblje 'Novih nada' iz timskog rada, donošenja odluka i nenasilne komunikacije, identiteta/nacionalnog identiteta i liderstva. CNA je ideju odbacio jer nije došla od samih ljudi, i prihvatio da održi jednodnevnu radionicu da bi sproveo proces procene potreba i izrade strategije za buducnost. Da je ova procena potreba pokazala znacajnu potrebu za dužim treningom, razmatrali bismo dalje korake. CNA je postavio uslov da ljudi koji budu pohadali trening moraju da to cine na dobrovoljnoj osnovi. OSCE je bio dobro upoznat sa ovim uslovom.

'Nove nade' su osnovane kao projekat Ureda za demokratizaciju OSCE, koji je želeo da projekat postane samostalan, i manje zavisan od logisticke i finansijske podrške OSCE. 'Nove nade' imaju 8 nezavisnih kancelarija na razlicitim vrucim tackama u Bosni i Hercegovini, koje su pod jednim zajednickim kišobranom. Pocetna ideja za projekat kao i za finansiranje, potekla je od OSCE, i oni su tražili od CNA da održi radionicu sa menadžerima i asistentima 'Novih nada' (8+8 ljudi). Za vreme radionice fokus je bio na sledecim pitanjima:
* Koje su glavne prednosti i glavne teškoce mreže?
* Koji su ciljevi rada regionalnih kancelarija, a koji citave mreže?
* Kakve teškoce, strahove i želje imam (svako od njih licno a zatim i unutar manjih grupa)?
* Šta OSCE cini za 'Nove nade'? Šta `Nove nade' mogu same da urade?
* Šta je 'Novim nadama' potrebno da bi bili uspešna organizacija? (bilo kao organizaciji ili pojedincima)
* Napraviti listu stvari za koje ucesnici misle da ih 'Nove nade' trebaju da bi bile uspešne.

Do kraja dana postalo je jasno da mnoga znanja za koja su jedni mislili da nedostaju, a drugi smatrali da ih poseduju, u stvari predstavljaju potencijal za zajednicko ucenje kroz saradnju i razmenu. Mnoge brige ljudi ticale su se finansijskih pitanja/problema. U vezi sa tim brigama radionica je pokazala ocigledne prednosti otvorene i iskrene saradnje. Što je u suprotnosti sa manama konkurencije koja se javlja u situacijama kad je nesigurno da li ce kancelarija opstati, što veoma otežava pravljenje planova za buducnost. Ucesnici u svojim analizama potreba nisu tražili nove treninge na teme koje je OSCE predložo.
Tako novi treninzi nisu ni održani.

2.2. KONFERENCIJA O PRIGOVORU SAVESTI I ALTERNATIVNOJ SLUŽBI U BiH

Sarajevo 23.9.1999.

Clan CNA ucestvovao je na Konferenciji o prigovoru savesti i alternativnoj službi u Bosni i Hercegovini, koji je organizovalo Pravno odeljenje Ureda Visokog predstavnika (UVP) za BiH. Konferenciju su prisustvovali predstavnici NVO iz oba entiteta BiH, Ministarstva odbrane Federacije Bosne i Hercegovine, Vojske Republike Srpske, Predsednika Federacije BiH, UVP, Saveta Evrope i Švajcarskog instituta za komparativno pravo. Osnovni razlog za održavanje ove konferencije je prijava BiH za clanstvo u Savet Evrope. Zakon o alternativnoj službi je jedan od uslova za ovo clanstvo.

Konferencija je obuhvatala:
* Predstavljanje prigovora savesti i alternativne službe u zemljama clanicama Saveta Evrope.
* Prikaz uporednih studija o evropskim alternativnim standardima alternative službe i prigovora savesti
* Trenutnu situaciju što se tice alternativne službe i prigovora savesti u BiH i dalji razvoj pravnog okvira koji se tice ovih pitanja.

Predstavnici Saveta Evrope (SE) predstavili su trenutnu situaciju po ovom pitanju u zemljama clanicama SE i situaciju u Federaciji BiH i Republici Srpskoj. Debata je ukljucila predstavnike NVO, i Ministarstava odbrane oba BiH entiteta. Prema Ministarstvu odbrane, glavna prepreka da se omoguci alternativna služba je teška ekonomska situacija i visoka stopa nezaposlenosti. Zakoni oba BiH entiteta predvidaju mogucnost alternativne službe, ali je ne tretiraju jednako kao i vojnu službu, ni u finansijskom ni u socijalnom smislu. Ministarstvo odbrane je obavezno jedino da pokrije troškove vojne službe. Troškove alternativne službe (smeštaja i ishrane) mora da plati institucija (npr. bolnica) u kojoj se služba obavlja, što je do sada bilo nemoguce.

Clanovi NVO su izrazili gledište da glavna prepreka stvarnom uvodenju alternativne službe ne leži prvenstveno u finansijskim troškovima, vec uglavnom u tretmanu ljudi koji ne žele da služe vojsku. Oni koji izaberu mogucnost alternativne službe šalju se na rad na poljoprivredna dobra koja vojska poseduje i kojima upravlja. Ministarstvo odbrane kaže da je to jedina opcija za koju oni imaju sredstava. Ali diskutabilno je koliko je ovo uopšte �alternativa� vojnoj službi kad se uzme u obzir cija su ova dobra i kako se njima upravlja. Treba razmisliti i o tome da alternativna služba traje 24 meseca (u Federaciji BiH), dok vojna služba traje 12 meseci. Postoji i mogucnost skracenja vojne službe do 3 meseca, što se ne nudi u alternativnoj službi.

Dodatni problem o kojem je raspravljano je da se vrlo mladi ljudi regrutuju u lokalnim odeljenjima Ministarstva odbrane, pre punoletstva (sa 16 godina). Oni ne dobijaju nikakve informacije o svojim pravima i mogucnostima alternativne službe, ali dobijaju informacije o svojim obavezama, kao što je ona da 'moraju ici u vojsku jer je to nacin da zaštite svoju porodicu i svoju zemlju'. Clanovi NVO istakli su da se bez ponude informacija o alternativnoj službi, sugeriše da se na civilni nacin ne doprinosi sigurnosti svoje porodice i citavog društva.

CNA je voljan da prati napredovanje zakona o prigovoru savesti. Ipak, mi nemamo resurse da se više angažujemo, s obzirom na razvoj dogadaja. Nastavicemo da ulažemo napore da bismo ostali u toku, ali trenutno nemamo planova za dalje akcije.

2.3. SKUP O BUDUCNOSTI PRIKUPLJANJA SREDSTAVA U BIH

Sarajevo 9. novembar 1999.

Dvoje clanova CNA prisustvovalo je skupu koji je organizovao Quaker Peace Service (QPS) i International Council on Voluntary Action (ICVA) o buducem finansiranju i prikupljanju sredstava za NVO u BiH. Skupu je prisustvovalo oko 30 donatorskih organizacija i lokalnih i medunarodnih NVO, ukljucujuci npr. CIP - Centar za informacije i podršku NVO, Save the Children, Svetsku banku i razlicite ambasade.

Na skupu je predstavljeno stanje u NVO sektoru i finansijski izgledi za buducnost. Izražena je zabrinutost zbog aktuelnih tendencija donatora da odlaze iz Bosne, dok u isto vreme, lokalne NVO nisu pokazale dovoljno inicijative u pogledu osamostaljivanja. U okviru ovoga razgovaralo se i o tome da li treba posvetiti više pažnje potebama na terenu, ili slediti ono što su donatori spremni da finansiraju. Primer za to dao je CORRIDOR, lokalni psihološko-socijalni projekat za koji je bilo mnogo manje interesovanja od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, i zvanicnog kraja rata. CORRIDOR kaže da ce, ako ne pocnu sa novim projektima, kao što je gajenje pecuraka, ovo ce za njih predstavljati stalni problem.

Regionalni pristup predlaže se kao faktor bitan za buducnost šireg balkanskog regiona, što je u kontekstu Pakta o stabilnosti. Sudeci prema stavu Svetske banke ovo je imalo bitnog uticaja na politiku donacija.

Raspravljalo se takode i o cinjenici da ne postoji dovoljna povezanost izmedu javnih institucija kao što su škole i Ministarstva sa NVO sektorom. Brojni lokalni NVO aktivisti su istakli da je potrebno da društvo više zna o radu NVO. S ovim u vezi je i cinjenica da ekonomija BiH trenutno ne podržava razvoj civilnog društva. Primer za to je komercijalni sektor, koji sada mora da placa porez na donacije koje daje neprofitnim organizacijama.

The Know How Fond je izložio svoja iskustva sa lokalnim NVO koje ne vracaju novac dobijen za projekte, koji nije uložen. Ovo je otvorilo diskusiju o etici rada NVO sektora tj. o kradi ideja za projekte od strane i lokalnih i medunarodnih organizacija i stavu medunarodnih donatora prema lokalnim organizacijama.

QPS i ICVA razmatraju održavanje sastanka u buducnosti da bi nastavili sa razradom ovih specificnih pitanja.

2.4. OSNOVNI TRENING IZ NENASILNE TRANSFORMACIJE SUKOBA, TREBINJE

19-29.11.1999. sa ucesnicima iz zemalja/regiona bivše Jugoslavije

Planiran da se održi posle dva treninga u Makedoniji, trening u Trebinju je bio jedan od naših projekata koji su planirani na duži rok (od novembra '98.). Posle 'makedonske katastrofe' (pogledati odeljak 'Otkazivanja i odlaganja - Makedonija') napeto smo išcekivali trening u Trebinju. Grupa ucesnika za Trebinje bila je u velikoj meri sacinjena od onih koji su se prijavili za Makedoniju, a napravljen je i dodatni napor da se pronadu ucesnici sa Kosova i iz Crne Gore koji bi došli na trening u Trebinje. U ovom kontekstu mora se pomenuti da je Trebinje grad u istocnoj Hercegovini, u entitetu Republike Srpske. Ta oblast sada ima izrazit nacionalisticki imidž. Trecina predratne populacije Trebinja napustila je/bila proterana iz svojih domova, koje sada naseljavaju srpske izbeglice, od koji su mnoge iz Sarajeva. Naša odluka da održimo trening u tom gradu doneta je svesno, pošto smo shvatili potrebu da se 'probije led'.

Nekoliko dana pre pocetka treninga primili smo otkaze od dvoje ljudi iz Hrvatske, i jednog iz BiH (Bijeljina). Bilo je teškoca dobiti Kosovo preko telefona, pa smo mislili da na treningu nece biti ni jednog ucesnika sa Kosova. Medutim, nedelju dana pre seminara dobili smo poziv od OSCE sa Kosova, kojim oni prijavljuju da šalju tri lokalna clana osoblja OSCE na trening. Pre nego što su nas pozvali, oni su se raspitivali kod OSCE Sarajevo, da saznaju više o tome šta je CNA i da li vredi pohadati naše treninge. OSCE Sarajevo nas je preporucio, i dobili smo prve tri prijave sa Kosova. Zatim su posle nekog vremena stigle prijave iz nezavisnog radija iz Prištine. Zbog toga, kao i zbog otkazivanja, odlucili smo da prihvatimo sa Kosova jednog ucesnika više nego što je prvobitno planirano. Ipak, ocekivani zbir od 9 žena and 9 muškaraca je izmenjen jer se jedna žena iz Prištine nije pojavila na seminaru.

Ucesnici su došli iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije. Starost ucesnika je varirala od 20-35, u proseku 25 godina. Njihove profesionalne biografije ukljucuju:
* Rad sa traumatizovanom decom
* Vodenje omladinskih centara
* Aktiviste grupa za ljudska prava i politickih partija
* Medije
* Clanove mirovnih grupa
* Prava dece
* Gradanske inicijative
* Studentske aktiviste i aktiviste gradanskog otpora
* Ženska prava
* Odeljenja za demokratizaciju i treninge OSCE.

Jedan clan trenerskog tima i troje ucesnika nisu mogli da dobiju karte za redovan autobus koji je išao za Trebinje. Zato nisu mogli stici u Trebinje sve do narednog jutra po planiranom pocetku treninga. Ovo je prouzrocilo zakašnjenje od pola dana, što je od samog pocetka uticalo na plan rada. Ipak, mogli smo sprovesti ceo program jer su ucesnici odlucili da iskoriste polovinu slobodnog dana za rad, što im je omogucilo da se pozabave svim temama koje su planirane u okviru seminara. Ovo je dobra ilustracija izuzetno visoke motivacije grupe.

Radionice su cesto trajale duže nego što je prvobitno planirano, ponekad i do 10 sati dnevno. Kad god je postavljano pitanje 'Da li da preskocimo vežbu da bismo završili na vreme?' grupa je u vecini tražila da se radi još. Energija grupe davala je energiju nama u timu, ali je to istovremeno bilo iscrpljujuce i teško za pracenje. Bilo je to izazovno, ali i predivno iskustvo.

Neki od najzanimljivijih trenutaka treninga desili su se u drugoj polovini, u fazi kada se grupa formirala i postala spremna za otvorenu komunikaciju i konfrontaciju i povodom najkontroverznijih/tabu tema. Tema pola izazvala je vrlo jake emocije ucesnika. Jake emocije javile su se ponovo i u toku radionica o 'konstruktivnoj transformaciji sukoba', koje su vodene metodom 'forum-teatra', u obliku igre-uloga koje su ucesnici sebi zadavali i onda pokušavali da promene nasilne situacije (strukturno ili neposredno).

Tema moci i liderstva vrtela se oko pitanja moci pojedinca i grupe, odgovornosti, i cestog neshvatanja mogucnosti suprostavljanja opresivnoj moci. To je takode bilo vrlo emocionalno i izazvalo je snažna licna preispitivanja kod ucesnika. U toku radionice o liderstvu analizirano je shvatanje 'lidera' od strane grupe i pojedinaca. Ovo je obuhvatalo ocekivanja, odgovornosti i odnos koji grupa uspostavlja prema lideru. Rašireno osecanje straha od ideje o grupnom vodstvu bilo je ocigledno, pošto se shvatanje uloge vode fokusiralo na ideju o onom koji je opresor a manje na onog koji služi, i koji ima posebne odgovornosti definisane od strane grupe (ukljucujuci lidere).

Poslednja radionica pre evaluacije treninga bila je na temu identiteta/nacionalnog identiteta što je obicno veoma osetljiva tema. Ali uprkos tome radionica je prošla u primetnoj atmosferi slušanja, poverenja i poštovanja i davanja prostora za izražavanje sopstvenih shvatanja tih pitanja. Posle toga mogli smo da predemo na radionicu o evaluaciji u atmosferi opuštenosti i udobnosti. Ucesnici su uložili mnogo napora u popunjavanje evaluacionog upitnika koji je podeljen poslednjeg dana pre pauze za rucak, pa je usmena evaluacija koja je sledila obuhvatala samo dva pitanja:

Šta sam dobio ovim treningom, a šta mi još uvek nedostaje?
Neki od odgovora na ovo pitanje su:
- Saznao sam da postoji sasvim novi oblik treninga, na kome sam stvarno treniran, i dobio sam novi uvid u konflikt i njegovo razrešenje nenasilnim metodama
- Mislim da je ovo za mene veliki korak, sve se može iskoristiti ... Treba mi vremena da sredim utiske
- Najvrednije što sam dobio ste vi kao tim i vaš nacin rada. Ovo mi je prvi put da se na treningu ne namecu modeli. To mi je s vremenom dalo osecaj slobode. Tim je govorio bitne stvari na nenametljiv nacin. Voleo bih da produbimo teme kao što su identitet i pol.
- Otkrio sam da uprkos verovanju da sam veoma tolerantan, postoje mnoge prepreke na mom putu, i da mogu bolje - to je nešto što sam dobio, a nisam ocekivao. Nedostajala mi je diskusija, da ucestvujem i gledam, da vidim kako je to.
- Ovo mi je prvi put, mada sam bio na drugim treninzima, da se sretnem sa ovakvim metodama i ovakvom grupom. Otvoreni su mi novi horizonti i pojmovi. Sve to bice mi potrebno u radu. Nedostaje mi više rada na temu polova, to je tabu tema na Kosovu, pocev od moje organizacije pa do društva u celini, jer je položaj žena veoma loš.
- Citava slika se slaže deo po deo. Iako su neke vežbe bile veoma teške emocionalno, to je bio nacin da se suocimo sa problemom. Nedostaje mi više rada na temu polova i moci.

Šta mi se posebno svidelo, a šta ne?
Neki od odgovora na ovo pitanje su:
- Svidelo mi se se što ste svi vi u timu tako ražliciti, ali se u isto vreme i dopunjujete. Oduševljen sam brainstormingom, a posebno su mi se svidele teme: moc, liderstvo, razlike, forum-teatar. Ono što mi se nije tako mnogo svidelo, zato što nije dublje pokriveno je: nenasilna komunikacija, razumevanje sukoba, pol, i percepcija.
- Svidela mi se konstantna mogucnost proširivanja tema. Nije mi se svideo pocetak radionice iz percepcije, jer sam imao osecaj da je u pitanju trik, i da cu napraviti grešku, ali Bože moj, svi mi pravimo greške!
- Komunikacija, forum-teatar. Izuzetno sam zadovoljan, nosim sa sobom nešto novo.
- Svidela mi se dinamika rada, vežbe opuštanja u pravo vreme, metodican pristup
- Svideli su mi se prakticnost rada i metode
- Svidelo mi se: ne nametanje pristupa od strane tima, nije mi se svidelo: nedostatak vremena da se prodube teme
- Nedostajala je tema 'civilno društvo'
- Nedostajali su razliciti teoretski modeli

Timska evaluacija treninga je široko pokrila razlicite aspekte ukljucujuci: pojedinacne radionice, timski rad, grupu, koji su to novi/dobri/teški organizacioni aspekti i nova saznanja za buduce treninge i programe CNA. S obzirom na cinjenicu da je trenerski tim ukljucivao bivše ucesnike programa Treninga za trenere CNA, ovaj trening je postavio neka relevantna pitanja koja zaslužuju da budu bolje pokrivena programom Treninga za trenere ukljucujuci: ulogu trenera, ocekivanja tima, vodenje, veštine komuniciranja i sl.

Nova saznanja sa treninga obuhvataju:
* Potrebu za dužim pripremama (više od 5 dana, kao za trening u Trebinju) kada su u tim ukljuceni manje iskusni treneri (što je obicno slucaj)
* Potrebu da se uspostavi uloga ko-trenera, koji ima manje odgovornosti i pritiska, ali je podjednako uvažavan clan tima u toku priprema i evaluacije
* Potrebu rada na temama specificnim za trenere (moguce pohadanje specijalizovanih seminara - npr. iz vodenja treninga, veština komunikacije, pola i sl.)

Ono što je u timskoj evaluaciji pomenuto kao nešto što je nedostajalo je snažna politicka dimenzija grupnih diskusija. Grupa ucesnika je pravila selekciju tema kojima smo se bavili u radionicama, i njima se izgleda više svidalo da rade na licnim pitanjima. Ipak naše je videnje da grupa nije izbegavala osetljive teme (rat, trenutna politicka situacija, itd), o cemu se dosta diskutovalo u neformalnim prilikama.

Opšte osecanje u timu bilo je izuzetno zadovoljstvo samim treningom, našim radom i nacinima kako smo se suocavali sa prisutnim teškocama i razlicitim gledištima i mišljenjima u timu.

Trening je takode proširio mrežu kontakata CNA, a i razvio kontakte i poverenje izmedu samih ucesnika, utiruci put za buducu saradnju. Na kraju, mada ne i najmanje važno je i to da su mnogi od ucesnika osnovnog treninga pokazali da imaju velik potencijal za program Treninga za trenere, koji je kreiran za specificne potrebe umnožavanja kroz obrazovni rad, seminare i radionice.
Evaluacija od strane ucesnika jasno je pokazala da su ciljevi treninga ispunjeni, delom i preko njihovih (a i timskih) ocekivanja. Ovo je bilo moguce zahvaljujuci motivaciji za rad koji je imala grupa, a u ništa manjoj meri ni mi treneri.

Noc pre polaska jedan od trenera razgovarao je sa jednim ucesnikom. Ucesnik je rekao: 'namera da napustim zemlju i odem negde daleko je ono što me zaokuplja neko vreme, više ili manje intenzivno, ali su mi ovaj trening i ljudi koje sam ovde sreo, zaista dali nadu i enegiju da nastavim sa radom kod kuce'.

Dokumentacija o treningu (na bosanskom/hrvatskom/srpskom) pruža detaljne informacije o sadržaju radionica, zabeleškama sa diskusija i evaluacijama. Ova dokumentacija, sa fotografijama na raspolaganju je preko e-maila na cna.sarajevo@gmx.net, a takodje i na CNA sajtu na www.soros.org.ba/~cna

3. OTKAZIVANJA I ODLAGANJA

U maju 1999., CNA je primio zahtev od Omladinskog centra 'IPAK' iz Siminog Hana, kod Tuzle, da trenira clanove njihove organizacije u komunikaciji i sposobnostima timskog rada. Po prihvatanju zahteva poceli smo da radimo na pripremi i organizaciji skupa. Na žalost trening je dvaput bio odložen u avgustu i septembru zbog problema sa finansiranjem. Dok je obezbedeno finansiranje, CNA je vec imao ispunjen plan do kraja godine, pa je bilo nemoguce održati trening u 1999. Pored toga, IPAK i CNA su napravili grešku u predlogu za finansiranje, što je takode uticalo na mogucnost da CNA uradi trening. Trenutno nismo sigurni da li ce se ovaj projekat ikada realizovati.

3.2. MAKEDONIJA

Trenerski dogadaji šireg balkanskog karaktera koji je trebalo da se održe u saradnji sa Ambasadom za mir - Makedonija (Azm) bili su otkazani posle mnogih meseci rada i intenzivnih priprema svih koji su u njih bili ukljuceni. Rat u SR Jugoslaviji i njegovi efekti na region odložili su termine originalno planirane ranije u 1999. godini, ali ovo nije bio jedini problem na koji je trening naišao. Kominikacija izmedu Azm i CNA nije bila stalna i uvek jasna. Iz razlicitih razloga nije bilo moguce regrutovati ucesnike iz Turske, Grcke i sa Kosova. I prikupljanje dovoljnih sredstava za projekat bilo je izuzetno teško, sve dotle da je nedostatak podrške od strane jednog od donora koji je pristao da finansira projekat, na kraju doveo do otkazivanja trenerskih dogadanja.

Soros Fondacija Makedonije je ugovorom sa Azm potvrdila da ce finansirati smeštaj i putne troškove treninga. Soros je obavestio Azm da ce putne aranžmane organizovati Regionalne kancelarije Soros Fondacije iz zemalja iz kojih ucesnici i treneri dolaze. To je znacilo Soros kancelarije iz BiH, Hrvatske, Albanije, Bugarske i Srbije.

Svega nešto više od nedelju dana pre nego što je trening trebalo da pocne CNA je primio poziv od jednog ucesnika koji nam je rekao da je od Sorosa informisan da je trening odložen. Ni CNA ni Azm u tom trenutku nisu bili svesni namere Soros Makedonije da odloži trening. Azm nas je obavestila da im je, kada su tražili više informacija od Soros Makedonije, receno da Glavna kancelarija Sorosa iz Budimpešte nije mogla sve da obradi na vreme za prvi trenerski dogadaj. Ali, da ce moci da pripreme sve što je neophodno za drugi trening. Ipak, CNA je osecao nesigurnost što se tice Sorosa pa smo odlucili da je najbolje da u toj fazi potpuno otkažemo projekat.

Lanac dogadaja rezultirao je otkazivanjem 2 trenerska seminara. Ovo je znacilo informisati 40 ljudi da ne mogu da pohadaju trening kao što je planirano, a 20 od njih moglo je biti obavešteno tek nekoliko dana pre nego što je trebalo da doputuju na trening. Ovo je takode znacilo i otkazivanje putnih aranžmana koji su bili rezervisani, ponovno organizovanje posla koji je bio pomeren da bi se postiglo ono što je prvobitno odloženo, informisanje drugih donatora zbog cega nam više nisu potrebne njihove donacije i mnogi drugi sitniji poslovi povezani sa otkazivanjem jednomesešnog treninga u inostranstvu u koji su bili ukljuceni svi clanovi CNA.

CNA se žalio Ombudsmanu Otvorenog Soros instituta (OSI Ombudsman) na postupak Soros Makedonije. Azm je odlucila da se ne žali niti da ucestvuje u našoj žalbi. Preko Azm je išao direktan kontakt sa Sorosom Makedonije, pa je CNA u stvari bila treca strana u ovom ugovoru. Žalba koju je CNA podneo ne stoji jer nismo bili u poziciji da iz prve ruke damo procenu onoga što se desilo. OSI Ombudsman nas je obavestio da sem ako se Azm ne žali, Soros ne može dalje da ispituje šta se desilo. CNA je tražio od Azm da preispita svoju odluku da se ne žali OSI-ju, ali odgovor nismo dobili.

Iz ovoga smo izvukli mnoge pouke, ukljucujuci potrebu razjašnjavanja odgovornosti, motivacije, metoda, ocekivanja i percepcije svih ukljucenih strana, pre nego što se zaista pocne sa organizacijom dogadaja. Planiramo da primenimo ono što smo naucili u organizaciji makedonskog treninga, na planiranje i organizaciju šireg balkanskog treninga koji CNA namerava da ostvari u BiH u aprilu sledece godine.

3.3. TRENING ZA TRENERE (TZT) DEO III

Nedostatak sredstava i ispunjen raspored doveli su do odlaganja Tzt deo III do rane 2000. Ostali smo u kontaktu sa ucesnicima programa koji uprkos dugom otkazivanju još uvek izražavaju želju da prisustvuju finalnoj dvodnevnoj sednici, i pokazuju spremnost da cekaju do sledece godine.

4. RECI CLANOVA CNA

4.1. NOVI CLAN CNA - ADNAN HASANBEGOVIC

U periodu posle rata sve mi je izgledalo potpuno depresivno, besmisleno i uništeno; tako je i bilo. Depresija i ratna inercija osecale su se na svakom koraku, i ja sam bio deo te atmosfere.

Krajem 1997. godine sreo sam ljude iz nekih NVO, i pohadao sam nekoliko treninga iz nenasilja. Ovo je za mene bilo veoma korisno iskustvo. Tada sam shvatio da postoji nacin da mi preduzmemo akciju, da ne treba samo da sedimo i cekamo da politicari nešto zakuvaju. Da zaista postoji mogucnost da se borimo - nenasilno - za pravdu, koje posebno danas nema dovoljno.

I ta citava prica o NVO i trenerima kao efikasnom nacinu izgradnje mira i civilnog društva, zaista mi se veoma dopada, i zaista sam srecan/zadovoljan što sam postao aktivan u okviru toga. Odlucio sam da ozbiljno pokušam da naucim nešto o trenerskom radu; NVO i mirovnom radu uopšte jer predvidam da to može biti korisno za mene kao i one oko mene koji stradaju.

U prethodnoj organizaciji u kojoj sam bio (CIP - Informativni centar NVO) vec smo zakljucili da je potreban i da se mora imati regionalni pristup izgradnji mira u BiH zajedno sa ljudima i organizacijama iz SR Jugoslavije i Hrvatske.

Tako sam u oktobru 1998. ucestvovao na Treningu za trenere i Jablanici, koji je organizovao CNA. Bio je to moj prvi sastanak sa njima i bice bitan deo mog života i mog rada. Izmedu ostalih sreo san Nenada, Ivanu i Otta Raffaia koji su bili u trenerskom timu. Imao sam srece da sam Otta poznavao od pre. Na tom treningu sam upoznao nove prijatelje iz svih delova BiH, sa Kosova i iz Beograda. Bilo je to moje prvo posleratno iskustvo sa ljudima iz Beograda, i bilo je bitno i za mene i za moj rad. Posebno je zanimljiva za mene bila Nenadova životna prica. U to vreme jedva da je postojao iko iz Beograda ko je živeo u Sarajevu i radio na izgradnji mira. Ovo je za mene bilo vrlo znacajno i bilo mi je drago.

Tok treninga za trenere (2 dela) zaista mi je mnogo pomogao u radu i životu uopšte. Ovo iskustvo me je podsetilo da CNA i druge slicne organizacije imaju nešto što je potrebno meni i ljudima sa kojima živim.

Posle toga bio sam stalno u kontaktu sa CNA i saradivao na zajednickim projektima, ciji mi se stil i nacin rada veoma svidao. Kada su predložili da se sledece godine ukljucim u tim, radosno sam prihvatio. Iz raznih razloga, stvarno sam poceo sa radom u CNA u oktobru 1999. godine. To je bilo dobro za mene. Imao sam više vremena da se upoznam sa timom i njihovim nacinom rada. Za 2000. godinu predviden je proces lokalizacije, i bice mi drago da budem deo toga.

I tako, i sa svim ovim korisnim problemima, osecam se dobro u CNA.

Adnan Hasanbegovic

DVANAESTODNEVNO PUTOVANJE PO SRBIJI

od 12. - 24. oktobra 1999.
"Potrebne su nam promene, ali bez nasilja"
Kratak izveštaj Jasmina Redžepovica

I pre rata u BiH, imao sam želju da putujem u Srbiju, što se nikad do sada nije ostvarilo. Dok sam bio dete, ljudi su pricali o Srbiji gde su ljudi tako gostoljubivi, u svakom trenutku spremni da daju sve što imaju. Ali, isto tako sam cuo i drugacije price. Da su ljudi 'odatle' bradate spodobe koje rado idu u vojsku, da su i u civilnom životu kad nešto žele da ostvare nasilnici i maco tipovi. Bilo je to pre rata na teritoriji bivše Jugoslavije, i imalo je uticaja na moje predrasude o ljudima iz Srbije. Danas posle mnogih ratova u celom regionu, posle svih blokada i granica, imam još snažniju želju da upoznam ljude iz Srbije, gde i kako žive. Da bih bar delimicno stekao sliku o ljudima, dogadajima i situaciji uopšte u Srbiji.

U ovom kratkom izveštaju pokušacu da opišem i dam neka svoja osecanja i iskustva sa svog putovanja po Srbiji. Ona su za mene zaista važna, jer sam posle mnogo prica i 'informacija' o Srbiji koje sam cuo od ljudi iz susedstva, porodice i sa medija, a posebno tokom rata koji sam proveo kao vojnik u Sarajevu, imao prilike da licno upoznam tu zemlju i njene ljude. Zbog specificnog posla koji sam imao tamo kao prevodilac, necu govoriti o sadržaju diskusija kojima sam prisustvovao.

Moj put u Srbiju bio je sasvim spontan. Predstavnik Medunarodne konfederacije slobodnih sindikata (ICTFU) za BiH me je pitao da li bih išao sa njim u Srbiju da prevodim. Moj odgovor na to pitanje bio je 'DA naravno'. Mislio sam da je to prilika koja se ne ukazuje cesto. Posle 7 dana pošli smo iz Sarajeva i prošli kroz Zvornik ka Beogradu. Na granici sa Srbijom cekali smo u dugoj koloni kola sa vozacima. Mnogi vozaci ugasili su motore zbog štednje goriva, jer je ono u Srbiji mnogo skuplje, ako ga uopšte možete naci - i to na crno (u kanisterima).

Pošto je policija na granicnom bezbednosnom punktu proverila moj identitet sa Beogradom, nastavili smo posle sat vremena cekanja. Platili smo za turisticke vize za Srbiju i zatim nastavili ka Beogradu. Pored Beograda bio sam u Nišu, Leskovcu, Vranju, Kragujevcu, Užicu, Smederevu i Smederevskoj Palanci.

Ljudi u Srbiji se nalaze u strašnoj finansijskoj, politickoj i ekonomskoj situaciji. Danas mnogi žive mnogo lošije nego pre. Mnogo je nezaposlenih, jer su fabrike uništene ili su propale pod sankcijama. Zbog toga se mnogi bave trgovinom na sitno na crnom tžištu da bi mogli da prehrane sebe i svoje porodice. Mesecne plate su oko 40 DM, i retko se isplacju na vreme. Dinar svakodnevno gubi vrednost jer se štampa bezvredan novac.

Politicka situacija je veoma komplikovana pošto u Srbiji vlast tlaci svoj narod. Slobodnim medijima se preti, i postoje pokušaji da se oni kontrolišu i cenzurišu. Svakodnevnim demonstracijama na ulicama srpskih gradova pokušava se pokazati da odredeni broj gradana želi promene i svrgavanje Miloševicevog režima. Medutim, u tim demonstracijama ne ucestvuju svi oni koji su nezadovoljni politikom vlade i predsednika, jer ne žele da budu manipulisani od opozicionih stranaka koje organizuju te proteste. Posle masovnih protesta iz 1996., protiv izborne prevare, gradani nisu želeli da ponovo budu izmanipulisani. Uprkos medijskoj kampanji režima, mnoge nade su posle 1996. bile usmerene prema EU i USA, u ocekivanju da ce razvijene zemlje podržati demokratske snage u Srbiji. Ali umesto toga zemlje razvijene demokratije su priznale rezultate izbora iz 1996. godine, i u skorije vreme NATO napadima uništavale fabrike i infrastrukturu, što danas uglavnom pogada obicne gradane Srbije. Vera u politicke partije je nešto što je stanovnicima Srbije danas veoma potrebno, a za to ce biti potrebno mnogo vremena i rada.

Imao sam prilike da se sretnem sa predstavnicima sindikata, NVO, i sa pojedincima koji nisu deo organizacija ili grupa. U svim ovim razgovorima nisam osetio mržnju prema meni kao Sarajliji koji dolazi iz 'Muslimanskog Sarajeva'. U stvari, sasvim suprotno. Na pomen Sarajeva i Bosne ljudi bi pocinjali da pricaju o svojim lepim uspomenama, sa mnogo nostalgije u glasu. Obicno su to bila iskustva iz perioda pre rata u BiH. Pominjuci rat u BiH, ljudi sa kojima sam pricao govorili bi sa gorcinom. Onda je u jednom trenutku neko bio dovoljno uzbuden da me upita da li je vredelo stvaranje BiH koja je 'mešana', a u kojoj ljudi žive u potpuno odvojenim enklavama. U tom trenutku sam se setio mnogih slika iz rata. Slika srušenih kuca, mnogih grobova i dece kako mašu vojnicima u UNPRFOR-ovim transporterima koji im bacaju slatkiše. Mislim da sam bio potpuno odsutan u momentu dok su mi te slike prolazile kroz glavu. Nekoliko trenutaka posle toga odgovorio sam 'kada pomislim na sve one koji su izginuli ili su ranjeni, i sve ono uništavanje koju sam video, sve što mogu da kažem je NE'.

Bio sam zapanjen otvorenošcu ljudi koje sam sreo u Srbiji, gde sam osetio prostor za kritiku i samokritiku, za razliku od ljudi iz Republike Srpske. Razlika izmedu akcije i inicijative u Srbiji i BiH je u ideji, a aktivisti ne ocekuju da im neko plati za njihov rad. Suprotno tome veoma je primetno u BiH, što ima jak uticaj na razvoj stabilnog civilnog društva. U Srbiji sam takode mogao da cujem mišljenje koje je veoma široko rašireno i u BiH da su stranci i medunarodna zajednica krivi za ratove u bivšoj Jugoslaviji, pa bi oni trebalo da plate za štetu koja je u toku rata nacinjena. Ali sam u Srbiji osetio i mnogo samokritike u obliku jasno artikulisane licne odgovornosti za prethodne dogadaje. Posebno za one u proteklih 10 godina. Mislim da se jedino na taj nacin, ne samo u Srbiji i BiH, vec i u širem regionu, može postici mir koji je više nego samo nepostojanje rata, što je tako jasno izraženo velikim prisustvom trupa u BiH (SFOR).

Moj utisak posle puta po Srbiji je da mnogi ljudi koji tamo žive žele promene, ali na miran i nenasilan nacin. Promene su zaista potrebne i mislim da ce NVO i sindikati odigrati znacajnu ulogu u tom procesu. Po mom videnju aktivisti imaju kritican i aktivan pristup i angažman. Ovakav utisak sam stekao nakon sastanka sa clanovima grupe Jugoslovenska akcija - kišobran organizacije za mnoge grupe u Jugoslaviji. A takode i slušajuci o aktivnostima sindikata Nezavisnost prema politickim partijama u Srbiji, posebno prema nedemokratskoj vlasti. Jedan primer aktivnosti Nezavisnosti su njihovi intervjui koje su radili u javnosti na temu 'da li ici u buducnost sa Miloševicem?'.

Snaga koju sam prepoznao u srpskim NVO, a što mi nedostaje u BiH, bice od velike važnosti za Srbiju i njoj susedne zemlje. Promene koje ce se desiti u Srbiji nece se osetiti samo tamo, vec isto tako i u susednim zemljama, a to može da utice i na demokratizaciju ovog prostora.

Jasmin RedzepoviC

Adnan Hasanbegovic
Ivana Franovic
Cara Gibney
Jasmin Redžepovic
Nenad Vukosavljevic

Za Centar za nenasilnu akciju
Center for Nonviolent Action
Projekt kancelariju KURVE Wustrow

U Sarajevu, decembra 1999.

Veliko hvala svim onima koji podrzavaju projekat ured KURVE Wustrow -
Centar za nenasilnu akciju, finansijski ili kroz njihovo angazovanje, koji su ovaj
projekat ucinili mogucim i pomogli da se osigura njegovo ostvarenje i svim
onima koji su sa nama u svojim mislima. 

Posebno hvala:

Agency for Personal Services Overseas - Ireland
Aktionsgemeinschaft Dienst fuer den Frieden - AGDF
Berghof Stiftung & Berghof Institute for creative conflict menagement
Care International - Banja Luka
CNA Support group Hamburg
Deutsche Friedensgesellschaft Vereinigte Kriegsgegner - DFG VK Bielefeld
Internationale Aerzte zur Verhuetung des Atomkrieges - IPPNW Deutschland
International Voluntary Service - Belfast
Menschenrechtsreferat des Diakonischen Werkes
OSCE Democratisation office, Sarajevo
Pax christi - Deutscher Zweig
Quaker Peace and Service
Schueler Helfen Leben
Towae Stiftung

Ovaj izvestaj se moze slobodno distribuirati, u odobrenje izvora. 
� CNA