Istraživanje u Makedoniji, oktobar-decembar 2000.

| Nenad Vukosavljević |
Istraživačko putovanje u Makedoniju, u periodu novembar-decembar 2000, obavili su Ivana Franović i Nenad Vukosavljević iz Centra za nenasilnu akciju, Sarajevo. ...
6. januar/siječanj 2001
6. januar/siječanj 2001

Istraživačko putovanje u Makedoniji

Januar 2001

Uvod

Istraživačko putovanje u Makedoniju, u periodu novembar-decembar 2000,

obavili su Ivana Franović i Nenad Vukosavljević iz Centra za nenasilnu akciju,

Sarajevo.

Ciljevi istraživačkog putovanja bili su:

– Analiza političke situacije u toj zemlji

– Istraživanje potreba grupa koje su aktivne u oblasti izgradnje mira,

transformacije konflikata i međuetničkih odnosa

– Ispitivanje mogućnosti da se intenzivira trenerski rad u trouglu Srbija – Kosovo –

Makedonija otvaranjem dodatnog ureda CNA u Makedoniji.

Politička situacija u susednoj Srbiji drastično se promenila u periodu od

planiranja do ostvarivanja istraživačkog puta u Makedoniju. Novouspostavljeni

prostor za delovanje unutar Srbije/Jugoslavije omogućava aktivnosti u oblasti

izgradnje mira i razvoja civilnog društva koje su do nedavno bile nezamislive.

 

Politička situacija u Makedoniji

Međuetnički odnosi, demokratija, ljudska prava

Politička situacija u Makedoniji, na Kosovu i u Srbiji bila je tema svih

razgovora, koje smo imali tokom poseta raznim organizacijama i u drugim

kontaktima.  Pogledi na trenutne okolnosti i pravac u kome se kreće sadašnja vlada

Makedonije veoma se razlikuju, mada se mogu definisati dva glavna, međusobno

suprostavljena stava. Pojednostavljeno,   može se reći da postoji makedonska i

albanska percepcija uzroka poremećenih međuetničkih odnosa, što je nepobitna

činjenica. Oba gledišta vide suprotnu stranu kao jedino odgovornu i krivu za

trenutnu situaciju. Između toga, postoji nekolicina ljudi koji su analizirali situaciju

i prepoznali svoju odgovornost da deluju u pravcu razumevanja i uspostavljanja

komunikacije između obe strane.

Makedonija je podeljena zemlja: zapadni deo zemlje ka granici sa Kosovom i

Albanijom je naseljen uglavnom Albancima, u ostalom delu zemlje većinu

predstavljaju etnički Makedonci. Pored ove dve veće etničke grupe, u Makedoniji

žive i druge: Turci, Muslimani slovenskog porekla, Srbi, Romi, Goranci, Bugari i

Vlasi. Može se generalno reći da ove nacionalne manjine dele gledište makedonske

“strane” U glavnom gradu Skoplju, postoji veliko prisustvo albanske manjine koja

već čini četvrtinu ukupne populacije. Regionalni centar Albanaca u Makedoniji je

Tetovo, koje se nalazi zapadno od Skoplja. Albanci čine dve trećine stanovnika

Tetova. Univerzitet u Tetovu pruža visoko obrazovanje na albanskom jeziku, ali ima

nejasan pravni status, pošto ga ne finansira vlada, a diplome stečene na ovom

unuverzitetu se ne priznaju. CNA je, na ovom istraživačkom putovanju, posebnu

pažnju obratio na oblasti u kojima je stanovništvo etnički izmešano i koje, dakle,

predstaljaju fokus etničkih tenzija. To su gradovi: Skoplje, Tetovo, Gostivar i

Debar.

Ukupan broj stanovnika albanskog porekla u Makedoniji, nepoznat je i

predstavlja kontraverzu. Dok zvanični podaci tvrde da albanske populacije ima 25%,

nezvanične procene su 30-35%. Makedonija ima ukupno oko dva miliona stanovnika.

Popis bi trebalo da se obavi 2001. godine. Razlika između zvaničnih i nezvaničnih

podataka može se objasniti izraženim problemom apatrida (nemanja

državljanstva). Posle raspada bivše Jugoslavije, čija je jedna od republika članica

bila Makedonija, makedonske vlasti su uskratile pravo na državljanstvo i

makedonska dokumenta mnogim ljudima. Uskraćivanjem državljanstva bili su

pogođeni prvenstveno Albanci koji žive u Makedoniji, i to oni koji nisu bili

obuhvaćeni popisom iz  1991. ili  oni rođeni na Kosovu ili u drugim delovima bivše

Jugoslavije, bez obzira što su živeli u Makedoniji decenijama. Ovim je, kako tvrde

albanski izvori, pogođeno oko 120.000 ljudi. Kao posledica ovoga, oni nemaju prava

da: glasaju, imaju socijalno osiguranje i makedonska dokumenta (obično imaju

samo putnu ispravu za lica bez državljanstva) i samim tim nemaju prava da

učestvuju u političkom životu društva. Njihovi zahtevi za državljanstvo odbijani su

bez objašnjenja, sa beleškom da policija ima diskreciono pravo policije da (ne)

otkrije svoje razloge. U mnogim slučajevima, jedan član porodice nema

državljanstvo, dok ostali imaju. Deca osoba bez državljanstva rođena u Makedoniji

takođe ostaju bez državljanstva. Ovako stroga diskriminacija verovatno ima za cilj

umanjivanje političkog uticaja Albanača koji žive u Makedoniji, mada tako stvara

plodno tle za politički ekstremizam.

Politički pokret Albanaca u Makedoniji organizovan je u dve političke

partije, Demokratsku partiju Albanaca (DPA), koja je članica vladajuće koalicije, i

Partiju demokratskog progresa (PDP) koja je bila članica bivše vlade. Glavni cilj

obe partije je priznavanje ustavnih  prava Albanaca u Makedoniji. Prizanavanje

albanskog kao službenog jezika, državno finansiranje Univerziteta u Tetovu,

usklađivanje procentualnog učešća Albanaca u državnim službama u odnosu na

njihovu ukupnu procentualnu zastupljenost, su samo pojedinačni koraci u cilju

ustavnog priznavanja Albanaca u Makedoniji.

Procenat Albanaca stalno raste zbog visoke stope nataliteta. Ovo se može

objasniti nedovoljnim obrazovanjem i postojanjem tradicionalno jake patrijarhalno

strukturisane porodice. Visok natalitet povezan je sa siromaštvom, niskim ekonomskim rastom, visokom nezaposlenošću i najzad, nedostatkom motivacije

roditelja da finansiraju školovanje svoje dece. Obrazovni trend iz osamdesetih,

krenuo je obrnutim tokom u devedesetim, jer su visoko obrazovani ljudi ostajali

nezaposleni i prema tome nemotivisani da školuju svoju decu.

U etnički mešovitom sredinama, na primer u  Tetovu, jedno pored drugog,

egzistiraju dva paralelna društva. Ulice su jasno podeljene na albanske i

makedonske. Izgleda da postoji pravilo da se, posebno uveče, ne ulazi u prostore

“drugih”. To ide dotle da ljudi odbijaju čak i da udu u kafić ili restoran onih

“drugih”. Predavanja u školama podeljena su na albanska i makedonska, po

smenama, tako da ni predavači ni učenici, koji koriste iste školske prostorije a uče

svako na svom maternjem jeziku, ne dolaze u međusobni dodir. Dolazi do redovnih

eskalacija nasilja, kao na primer 28. novembra 2000., na Dan albanske zastave,

kada su albanski učenici skinuli makedonsku zastavu sa školske zgrade i postavili

albansku. Nakon toga, makedonski učenici su bojkotovali predavanja i organizovali

demonstracije, pa je opasan sukob između đaka jedva održan pod kontrolom, uz

policijske kordone.

Zemljom vladaju mržnja i nepoverenje. Situacija je slična onoj na Kosovu,

početkom devedesetih, izmedu kosovskih Srba i Albanaca. Treba napomenuti da se

situacija na Kosovu prati sa velikim interesovanjem. Dok Albanci iz Makedonije

osećaju solidarnost sa kosovskim Albancima, mnogi Makedonci se plaše da se na

Makedoniju može primeniti sličan scenario, da se odvoji zapadna Makedonija i

pripoji Velikoj Albaniji.

Sadašnja vladajuća koalicija sastavljena je od ekstremno nacionalističke

VMRO-DPMNE i njihovog albanskog ekstremno nacionalističkog pandana, DPA.

Ovakva konstelacija  snaga podseča na koaličiju Bošnjaka, Hrvata i Srba –

nacionalista iz Bosne i Herčegovine, koje su vladale zemljom uoči rata i najzad ga i

započele. Mnogi izveštaji medija govore o korupcionaškim aferama vlasti, ukazujući

na kriminalne radnje oko dogovora o  švercu cigareta, droge i oružja. Za ovo još

nisu podneti jasni dokazi.

Samo pre nekoliko godina, na mitinzima VMRO mogle su se videti parole

„Albanci u gasne komore!“, dok se DPA poigravala idejama o Velikoj Albaniji. Zato

je neverovatno da koalicija ove dve partije naizgled odlično funkcioniše već dve

godine. Većina Albanaca u Makedoniji uglavnom je zadovoljna onim što je vlada do

sada postigla, pošto su učinjeni neki koraci na izjednačavanju statusa Albanaca sa

Makedoncima. S druge strane, većina Makedonaca uplašena je ovakvim razvojem

dogadaja. Spora ali izvesna promena etničke ravnoteže, u Makedoniji, veoma plaši

makedonsko stanovništvo. Mogu se čuti izjave kao npr: „Oni će nam uzeti sve. Oni

će ovde postati većina i učiniti našu zemlju delom Velike Albanije “.

Neki od naših partnera u razgovorima bili su mišljenja da je demokratski

razvoj imao obrnut smer od dolaska nove vlade. Na lokalnim izborima 2000. bilo je

različitih nepravilnosti, koje su ukazivale na pokušaje izborne krađe. Veliki poraz

vladajuće partije VMRO u prvom krugu lokalnih izbora, je na čudesan način

preokrenut u drugom krugu (na izborima u Skoplju, oko 100.000 glasova za

opoziciju nije sabrano u drugom krugu). Nezavisni posmatrači izbora javljali su o

raznim fizičkim napadima, lažnim ličnim dokumentima i sličnim stvarima.

Bilo je tvrdnji, iz svih delova Makedonije, o korupciji vladajuće partije i

zloupotrebi vlasti u korist pojedinih političkih partija. Govori se da je to obratan

trend političkog razvoja i da predstavlja goruće pitanje. Mada je prethodna vlada

izgubila izbore zbog svoje velike umešanosti u korupcionaške afere, sada se, u

poredenju sa VMRO  opisuje kao manje korumpirana. U Gostivaru, koji je 95%

naseljen Albancima, aktivista jedne NVO tvrdio je da je posebno zapadna

Makedonija, sada pošto je pao Miloševićev režim, poslednji bastion diktature na

Balkanu.

Sve veće partije na političkoj sčeni su bile, ili su trenutno, u vladi, pa su

samim tim sve upletene u korupciju. Ne postoji prepoznatljiva alternativa

nacionalističkom kursu obeju strana. Opozicione partije takođe koriste

nacionalističku retoriku, što izgleda da je sigurno sredstvo u borbi za vlast.

Neki potezi vlasti naišli su na odobravanje Albanske populacije, jer su viđeni

kao koraci u pravcu priznavanja njihovih jednakih prava. Ova politika je nedovoljno

predstavljena i objašnjena u javnosti, tako da je makedonski deo stanovništva malo

prihvata i razume. Osim toga, među Makedoncima raste strah. Umesto da se vodi

javna rasprava i traži podrška od građana, kao i njihove inicijative, odluke se

donose i sprovode unutar malog vladajućeg kruga, u nadi da će se glorifikujući

tonovi sa državne TV ubediti javnost u njihov uspeh. Nedostatak demokratske i

kulture dijaloga preti da preokrene korake koji bi mogli doprineti stabilizaciji, u

glavne neuspehe u budućnosti, moguće je na sledećim opštim izborima.

 

Postojeće inicijative u oblasti:

Mir, transformacija konflikata, međuetnička komunikacija i regionalna

saradnja

 

Postoji svega nekoliko organizacija i inicijativa koje okupljaju albanske i

makedonske  aktiviste. Etnički podeljena, NVO scena izgleda da je fokusirana na

različito definisane ciljeve. Dakle, većina makedonskih organizacija koje se bave

nekakvim međuetničkim radom, svoje ciljeve opisuju kao „edukaciju lojalnih

građana“. Pod ovim terminom podrazumeva se asimilacija, i jedva da je ostavljen

ikakav prostor za udružene napore u stvaranju zajedničke budučnosti. S druge

strane, albanske organizacije,  uglavnom su usredsređene na zagovaranje svojih

sopstvena prava, koja su zaista u mnogome neostvarena. Skoro da ne postoji

solidarnost preko granica etničkih grupa. Makedonci dele osećanje straha i

diskriminacije, u oblastima u kojima su u manjini. Mali broj ljudi poseduje svest o

tome da društvo u kome žive dele sa drugima, i da imaju odgovornost da kroz

dijalog unapređuju proces transformacije društva.

Izvesno je da su u tom okruženju prisutne prepreke inicijativama koje žele

angažovanje u otvorenom međuetničkom dijalogu, što dovodi do pritisaka i

stvaranja strah. Pored toga, NVO se obično plaše lokalnih vlasti, jer mogu

upotrebiti sredstva koja su im na raspolaganju da deluju protiv grupa koje se usude

da ih kritikuju, ili da se bore za suprotne političke ciljeve. Na pitanje o pravnoj

regulativi koja se odnosi na rad NVO, mnogi od partnera u razgovorima, rekli su

nam da tu nema problema. Dok smo bili u poseti, koliko znamo, jedinoj organizaciji

iz Tetova čije je osoblje dvo nacionalno, i koja se bavi međuetničkim radom sa

decom, pitali smo našeg domaćina da li bi oni nekako mogli intervenisati u tekućim

sukobima izmedu srednjoškolaca. On je odgovorio da se ne usuđuju da urade tako

nešto jer bi odmah osetili moć lokalnih vlasti kroz intenzivnu finansijsku kontrolu a

i na druge načine. Slično bosanskim zakonima koji se odnose na NVO, i makedonski

su takođe puni birokratskih ograničenja, koja primoravaju NVO da se bave

“kreativnim” kjigovodstvom da bi ispunili zakonske uslove. Praksa je poznata

vlastima i toleriše se sve dotle dok nekome ne treba zapretiti.

Postoje neke inicijative u kojima je fokus na međuetničkim skupovima

mladih i dece, kojima se predviđa da ti skupovi imaju uglavnom rekreativne i

obrazovne sadžaje. Ovi skupovi se održavaju na makedonskom jeziku, koji govore

skoro svi Albanci, dok jedva da ima Makedonaca koji razumeju ili govore albanski

jezik. Ove aktivnosti su veoma dragocene, i nude jedinstvenu priliku za

upoznavanje i komunikaciju ljudi različitog etničkog porekla.

U oblasti transformacije konflikata, naišli smo samo na jednu grupu, Ethnic

Conflict Resolution Project – ECRP, iz Skoplja, koji drži treninge iz transformacije

konflikata. Groupa okuplja i Makedonce i Albance, koji rade kao treneri sa etnički

mešovitim grupama mladih (srednjoškolaca). U ovom slučaju, aktivnosti idu dalje

od skupova i obrazovanja učesnika iz nenasilne komunikacije, razrade sukoba,

bavljenja predrasudama i razlikama itd. Ipak, grupa ima veoma ograničene

kapacitete  – samo 4 trenera. CNA je ovu grupu povezao sa našim učesnicima

Treninga za trenere i pored toga dogovorili smo se o uslovima buduće saradnje.

Saradnja bi trebalo da obuhvati i prisustvo osoblja ECRP i bivših učesnika našim

trenerskim kursevima i posete trenera ECRP-a kao gostujućih trenera na

dogadanjima koja organizuje CNA.

Izgleda da je poseban problem orijentacija NVO na konkretne projekte. To

znači da samo mali broj NVO ima jasno određenu misiju i strategiju. Većina ih pravi

predloge projekata u trenutku kad donatori objave oglase u kojima traže partnere

za pojedine oblasti. Tako donatori definišu strategiju razvoja civilnog društva i

prioritete rada umesto da to budu autentične inicijative lokalnih aktivista. Kao

rezultat ovakve prakse, mnoge grupe nastale su zbog finansijskih interesa i bez

motivacije aktivista. Povremena praksa vezivanja NVO za političke partije za čiju

se politiku zalažu, daje još mračniju sliku.

Uglavnom ne postoje lokalne inicijative koje svoj rad koncentrišu na širi

region, izvan Makedonije. Gorući problemi unutar same Makedonije verovatno

doprinose ovakvoj orijentaciji. Uprkos tome što su neki od naših partnera u

razgovorima izrazili zanimanje za zajedničke aktivnosti u regionu i koristi preko –

granične razmene iskustava.

 

Zaključči

Izgradnja kapaciteta

 

Postojeći kapaciteti u Makedoniji su nedovoljni. Neke od inicijativa koje su

finansirane u proteklih  godinu-dve imaju potencijal za razvijanje kapaciteta.

Svejedno, ovim grupama prvo je potreban trening kao i strukturna podrška njima

samima.

Obrazovanje multiplikatora zaslužuje posebnu pažnju.

Uprkos nedostatku svesti o potrebi za regionalnim i  radom preko granica,

procenjujemo da je važno za makedonske učesnike da budu uključeni u aktivnosti u

regionu.

 

Makedonija kao mesto susreta

Makedonija može da bude neutralno mesto susreta za ljude sa Kosova i iz

Srbije. Skupovi i trenerski rad na transformaciji konflikata može se koncentrisati na

ove tri zemlje/regiona uključujući i manjine. Razmena može dati dodatni kvalitet i

smanjiti moguću konfrontaciju na etničkoj osnovi izmedu Albanaca s jedne strane i

Srba i Makedonaca s druge strane, kroz uključivanje učesnika iz Hrvatske, Bosne i

Hercegovine i Crne Gore. Slične linije sukoba, ali njihovo delimično različito

izražavanje i faze razvoja nude bogatu podlogu za neophodna konstruktivna

sučeljavanja i transformaciju konflikata.

Kontakti sa organizacijama koje okupljaju etničke Albance iz Makedonije

pružaju lakši pristup albanskim organizacijama na Kosovu. Ovi kontakti su

uspostavljeni tokom istraživačkog puta tako da postoji preduslov za unapredenje

kontakata sa Kosovom. Zbog mnogih predrasuda i nedavnih užasnih dogadaja u

regionu, za Srbe je posebno teško da stupe u kontakt sa Albancima, i obrnuto.

Ozbiljne okolnosti što se tiče bezbednosti na Kosovu, čine veoma opasnim

putovanje po Kosovu, za sve čiji je maternji jezik srpsko -hrvatsko -bosanski.

 

Jezička barijera

Oni čiji je maternji jezik srpsko -hrvatsko -bosanski razumeju makedonski

jezik, i obrnuto. Radionice koje je ČNA držao u Skoplju i Tetovu ovo potvrduju,

mada su se ponekad javljale jezičke poteškoće. Posebno je mladim Albancima

ponekad bio potreban prevod, pošto nikad nisu učili srpsko-hrvatsko-bosanski jezik

u školi, što je ranije bio slučaj.

 

Potreba za treninzima

Potreba za međuetničkim radom u Makedoniji je veoma velika. CNA smatra

da su treninzi iz nenasilne transformacije konflikata sa temema: nenasilna i

interkulturna komunikacija, timski rad, bavljenje razlikama, nacionalni identitet,

predrasudama, rod, potrebni da bi se inicirao i unapredio proces komunikacije na

različitim nivoima unutar makedonskog društva.

Prema našim sazanjima, u Makedoniji ne postoji Trening za trenere iz

nenasilne transformacije konflikata. Neki aktivisti pohađali su obrazovne kurseve u

inostranstvu, prvenstveno u USA i Skandinaviji. Kritika ovih kurseva odnosi se

uglavnom na neprilagođenost nastavnog programa i neprimenljivost u uslovima koji

postoje u lokalnim sredinama.

Postoji samo nekoliko brošura na makedonskom i albanskom jeziku, koje se

mogu uzeti kao literatura iz razrade konflikata. CNA se susreo sa velikom

potražnjom za našim trenerskim Priručnikom „Nenasilje?“, pošto ne postoji

uporediva literatura ni na jednom od ova dva jezika.

Jačanje kapaciteta NVO preko menadžmenta NVO takođe zaslužuje pažnju,

pošto postoje neke međunarodne agencije i grupe koje se koncentrišu na ovo

područje. Neke lokalne grupe već nude treninge iz NVO menadžmenta i rade na

umrežavanju i razmeni informacija.

 

Preporuka strategije

Grupa koja deluje u Makedoniji ima različite mogućnosti da doprinese

izgradnji mira. Ipak, s obzirom na javno prihvatanje, postoje neke mogućnosti koje

se posebno preporučuju. To mogu biti inicijative koje okupljaju:

–  Makedonce i Albance, sa ili bez dodatnih aktivista drugog etničkog porekla,

koji za fokus svog rada imaju transformaciju konflikata

– Samo Makedonce, koji će raditi sa Makedoncima na pitanjima: umanjivanja

predrasuda, tako stvarajući uslove za dalji međuetnički rad

– Samo Albance, koji će raditi s Albancima na pitanjima: umanjivanja

predrasuda, tako stvarajući uslove za dalji međuetnički rad

Potencijalni CNA ured u Skoplju nužno bi trebalo da okuplja trenere iz

Makedonije iz obe najveće etničke grupe, pored dvoje aktivista iz CNA Sarajevo

(srpskog i srpsko-crnogorskog porekla) – koji bi pomogli da se uspostavi ured. Po

onome što znamo, postoji svega nekoliko makedonskih trenera koji bi se mogli

angažovani i ni jedan albanski. Doprinos obrazovanju trenera i izgradnji kapaciteta

može se, takođe dati i delovanjem spolja, izvan Makedonije.

Definicija ciljeva trebalo bi prvenstveno da obuhvati obrazovanje trenera

albanskog i makedonskog porekla. Nedostatak kapaciteta prisutan je na Kosovu i u

Srbiji, gde postoje slični problemi i konflikti. Usredsređenost na regionalni rad

zahteva preko-graničnu saradnju koja može, prema iskustvima CNA Sarajevo, da

bude uspešno ostvarena kad inicijative preduzimaju školovani aktivisti različitog

etničkog porekla. Barijere u komunikaciji i predrasude mogu se lakše premostiti u

takvim okolnostima. Visok prioritet CNA bi trebalo da da podršci lokalnim

inicijativama kojima se želi raditi na poboljšanju međuetničkih odnosa u

Makedoniji, Kosovu i Srbiji.

Političke promene u Srbiji otvorile su sasvim novi prostor za akciju. Dvoje

aktivista iz CNA Sarajevo, koji treba da nastave i intenziviraju rad u trouglu Srbija-Kosovo-Makedonija, mogu da urade sledeće:

– Razvijaju trenerski rad u regionu u trouglu Srbija-Kosovo-Makedonija, a time i

odgovore na brojne zahteve za treninzima iz Srbije i Makedonije.

– Deluju kao lokalna inicijativa u samoj Srbiji, doprinoseći razvoju kulture

dijaloga, demilitarizaciji, komunikaciji sa susednim regionima i zajedničkom

iniciranju procesa pomirenja kroz suočavanje sa bliskom, nasiljem ispunjenom,

prošlošću.

Otvaranje ureda u Beogradu/Srbiji kao autentične lokalne inicijative, koja

će okupljati aktiviste iz Srbije (trenutno u CNA Sarajevo), uključujući nove aktiviste

ne-srpskog porekla (što je korisno s obzirom na prihvatanje od strane javnosti),

predstavlja mogući odgovor na trenutnu situaciju. Donedavno nezamisliva, ova

mogućnost se pojavila posle revolucije u Srbiji.

Glavni cilj Beogradskog centra treba da bude unapredenje trenerskog rada

iz nenasilne transformacije konflikata u regionu Balkana. Trenzi bi trebalo da se, u

ovoj fazi, održavaju u Makedoniji ili Crnoj Gori, sa učesnicima iz Srbije, Kosova,

Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Kontakte iz Makedonije

trebalo bi iskoristiti za razvijanje mreže kontakata na Kosovu da bi se doprlo do

aktivista kojima je ovakav trening potreban.

Dodatna dimenzija Centra u Beogradu treba da bude javno delovanje,

praktikovanje i zagovaranje kulture dijaloga i prevazilaženje kulture nasilja u

samoj Srbiji. Budući politički dogovori i rešenja pitanja statusa Kosova,

razjašnjavanje pitanja statusa manjina, demilitarizacija, biće mogući jedino ako su

široko prihvaćeni od građana. Ovakvo prihvatanje od strane stanovništva može se

ostvariti samo javnim radom na više nivoa i kroz proces otvaranja tabu tema. To su

preduslovi za održiv mir i demokratski razvoj.

CNA Beograd može da da snažan doprinos izgradnji kapaciteta, školovanjem

trenera sa područja Makedonije -Kosova-Srbije. Kontakti i poznavanje situacije

prikupljeni tokom istraživačkog puta po Makedoniji potrebni su preduslovi za

efikasan izbor partnerskih organizacija kao i ciljani razvoj ljudskih resursa u tim

oblastima. Sakupljeno znanje nam je već bilo od  koristi u radu Sarajevskog ureda

CNA.

Da bi se obezbedio efikasan regionalni rad, preporučuje se istraživačko

putovanje u Srbiju. Istraživačko putovanje na Kosovo, takođe se preporučuje, kada

to situacija što se tiče sigurnosti kretanja ne-Albanaca dozvoli.

poveznice:

kategorije:

cna sajtovi

onms

biber

nenasilje!

kultura sjećanja