Naslov knjige Lee David „Prošlost nas ne može izlečiti“ me je obradovao. Mislila sam da napokon imamo neko korisno istraživanje koje će nas pride osloboditi balasta bavljenja prošlošću i otkriti nam neki novi put, pa sam je iščekivala. Moje očekivanje bilo je potpuno pogrešno. I malo je reći da sam ostala šokirana.
Politički i društveni konteksti u kojima djelujemo – iz izvještaja za 2020. godinu
Različita su polja koja je sve COVID-19 uspio da “zarazi”. Ni demokratski procesi, na žalost, nijesu imuni.
Tri priče o ljudima iz Bilovoda, Zecova i Prijedora
O Drugom svetskom ratu smo učili u školama, gledali smo filmove, čitali knjige. Očekujemo da postoji neki konsenzus bar o osnovnom, o Holokaustu, o tome da se za vreme Drugog svetskog rata stradalo, da je vladao fašizam a strahote u vidu uništavanja u svakom smislu se (uglavnom) ne dovode u pitanje. Međutim, ako se možemo složiti oko toga, zašto se ne sećamo na adekvatan način, na način da se sećamo žrtava i obeležavamo mesta njihovog stradanja?
I većina nas je imala momente straha, ljutnje i boli u kojima nam se učinilo opravdanim da podržimo nasilje spram onih koje doživljavamo kao počinioce nepravde. Ako ste dovoljno spremni da oprostite sebi tu podršku nasilju i uspostavite mir unutar sebe, sigurno ste spremni da se pomirite i sa drugima.
Šta može Nemačka bolje uraditi na zapadnom Balkanu? Preporuka: Umesto promena granica, povezivanje ljudi i osuda autoritarnih tendencija
Konteksti u kojima delujemo: Not Great, Not Terrible (Bosna i Hercegovina), A šta imaš ti protiv Mila? (Crna Gora), „Đuro će ti oprostiti što te tukao“ (Hrvatska), Predstavljanje naših priča (Kosovo), Ni ovde ni tamo (Sjeverna Makedonija), Ko je sledeći? (Srbija)
Uprkos prisutnoj želji da se „popravlja“, čini mi se važnim da se definiše nepopravljivo, kako bi od te polazne tačke mogli da definišemo zadatke ispred nas.