Maj – Juni 2011.
Zrenjanin, Niš (Srbija); Zenica, Sanski Most (BiH); Pula, Umag (Hrvatska)
Knjigu „Slike tih vremena“ stvarali smo skoro dve godine. Svoju promociju u direktnom kontaktu sa ljudima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj ova zbirka životnih priča ratnih veterana/ki i članova/ca njihovih porodica doživela je u proleće 2011. godine. Iako smo imali razne dileme u vezi sa odabirom najboljeg načina promocije ipak smo se odlučili za klasične promocije „oči u oči“ sa publikom i to u mestima gde nikada, ili jako dugo nismo bili prisutni/e. Delimično je takva odluka bila prouzrokovana manjkom kapaciteta u tom trenutku da osmišljamo nešto kreativnije i drugačije, a delimično i time što verujemo da je jako vredno ostvariti „živ“ kontakt sa ljudima u različitim mestima. Sve promocije su organizovane u saradnji sa lokalnim partnerima: Panonskom aktivističkom organizacijom PAOR iz Zrenjanina; Odborom za građansku inicijativu (OGI) iz Niša; NVO Sezam iz Zenice; Centrom za izgradnju mira (CIM) iz Sanskog Mosta i Miramida Centrom iz Grožnjana. Na promocijama su govorili/e jedna od urednica Helena Rill i Tamara Šmidling; neko od ljudi koji su prikupljali usmene istorije – Ivan Kralj, Marijana Stojčić, Ljiljana Canjuga, Amer Delić; neko od ljudi iz lokalne sredine i osobe koja su čitale odabrane delove iz knjige.
Promocije u Srbiji – Zrenjanin i Niš
Promocija u Zenjaninu je održana 13. maja u prostorijama Gradske biblioteke. Niška promocija upriličena je 16. maja, u prostorijama Odbora za građansku inicijativu.
Za obe promocije je bila karakteristična dosta slaba posećenost (po dvadesetak ljudi), iako su pozivi bili distribuirani putem lokalnih medija i interneta, a oglašavali smo se i plakatima i lecima. U publici u Zrenjaninu su uglavnom bili ljudi iz lokalnih NVO-a, dok se u Nišu čak ni ta grupa nije odazvala u značajnijem broju. Zanimljivo je bilo da veterana nije bilo ni na jednoj promociji, što je prava šteta s obzirom na propuštenu priliku da se to iskustvo tematizuje na jednom javnom događaju.
Sadržinski se priča na obe promocije kretala oko potrebe za radom na pomirenju, ali su tematizovani i problemi i prepreke na tom putu. Važan polemički ton toj priči dala je Žarka Radoja, novinarka iz Beograda, koja je gostujući na promociji u Zrenjaninu naglasila da je u tom kontekstu jako važno otvoreno pričati o stvarima koje su se dogodile, i posebno o aspektu lične odgovornosti za sve što je bilo i što će biti. Ukazano je i na kontekst samog grada u kome se promocija odvijala, koji je tokom ratova 90-ih imao visok procenat mobilisanih, a u čijoj su neposrednoj okolini bila dva logora – Begejci i Stajićevo. Tribina u Nišu imala je dinamiku koja je sličnija radionici, nego javnom događaju. Posebnu težinu i vrednost toj promociji dao je ratni veteran Ivan Kralj (ujedno i jedan od ljudi koji su učestvovali u stvaranju knjige) sa svojom vrlo ličnom i vrlo iskrenom pričom. On je sa publikom podelio svoje dileme i strahove vezane za lični angažman na izgradnji mira i pomirenju, susrete sa veteranima sa drugih strana, svrsi i smislu te vrste angažmana.
Medijska propraćenost promocija u Srbiji je bila skromna, ali je zaista veliki korak napravljen obajvljivanjem pojedinih intervjua na portalu E-novine. To je omogućilo velikom broju čitalaca iz regije da čitaju intervjue i razmišljaju o njima. Sudeći po komentarima, ove životne priče nikoga nisu ostavile ravnodušnim, mada su nekoga pogodile i pomerile, a neke prosto iznervirale.
Promocije u BiH – Zenica i Sanski Most
Promocija u Zenici organizovana je 26. maja u prostorijama Opće biblioteke Zenica, a ona u Sanskom Mostu 10. juna u zgradi Opštine Sanski Most.
Zenička promocija održana je na dan hapšenja Ratka Mladića što je za javnost u BiH, Srbiji i čitavom regionu svakako bila udarna vest, ne samo tog dana. I sadržinski i simbolički je to hapšenje itekako imalo veze sa poljem na kome delujemo i temom same knjige, pa je bilo nemoguće ne dotaknuti se priče o različitim dimenzijama rada na pomirenju. Kao što se moglo čuti, ljudi prisutni na zeničkoj tribini imali su vrlo podeljene emocije u vezi sa tim – uz neskriveno zadovoljstvo zbog Mladićevog hapšenja išla je strepnja zbog osećaja da je još dosta drugih dimenzija procesa suočavanja sa prošlošću nepokriveno sudskim procesima. Bilo je lepo u publici videti dosta mladih ljudi, a posebna je vrednost bila prisustvo i reakcija žene čija se priča nalazi u knjizi i koja je iznela svoju uverenost da ova vrsta rada vredi. Posebno je vredan taj rad u sredinama kakva je Zenica koja niti je mali grad, niti je udaljena od nekih komunikacijskih tokova, niti je bila posebno izložena direktnim ratnim dejstvima, a opet odaje utisak poprilično zatvorene sredine u kojoj je situacija još uvek vrlo rovita, a na kontakte sa „drugima“ se i dalje gleda sa podozrenjem.
Promocija u Sanskom Mostu je označila završetak ove naše mini-turneje po regionu. Ona je i simbolički i doslovno bila „šlag na torti“. Najpre, bilo je to prvi put da smo organizovali neki javni događaj u Bosanskoj Krajini. Ratni i poratni kontekst čitavog tog kraja prosto vapi za mirovnim radom, za javnim dijalogom, za zaceljivanjem rana i poštenim odnosom prema prošlosti. Na putu ka Sanskom Mostu, putujući iz Istre, prošli smo pored Jasenovca, Keraterma, Trnopolja… U Sanskom Mostu nas je dočekala vreva, puno ljudi na ulicama, lokalni partneri koji poznaju čitav grad – i puna sala ljudi. Tokom predstavljanja knjige u opštinskoj sali je vladala tišina ispunjena emocijama, i sa puno neizrečenih pitanja. Lica u publici su bila vrlo raznolika – srednjoškolci, sredovečni, stari, pokrivene žene i urbani klinci. Nije nam odmah bila jasna težina koja se mogla osetiti na početku, ali onda nam je Vahidin, lokalni partner i moderator promocije, objasnio da to dolazi odatle što je to prvi put posle jaaako puno vremena da se neko iz Beograda direktno obraća publici. Nakon tribine nam se pridružilo desetak ljudi voljnih da nastave razgovor i druženje sa nama. Među njima je bilo i nekoliko nastavnica srednjih škola u Sanskom Mostu zainteresovanih za prikupljanje usmenih istorija kao vid pamćenja zajednice. Ceo boravak u Sanskom Mostu bio je kratak, ali i veoma osnažujući za nas, pa se nadamo da će iznići barem neka klica iz toga što smo tog dana posejali tamo.
Promocije u Hrvatskoj – Pula i Umag
Obe „hrvatske“ promocije organizovane su u Istri. U Puli smo knjigu promovisali 06. juna u Sveučilišnoj knjižnici, a u Umagu 08. juna u Gradskoj knjižnici. Naše dosadašnje iskustvo sa organizacijama promocija u Hrvatskoj je pokazalo da nemamo baš puno izbora kada su lokalni partneri u pitanju, te da tamošnja javnost nerado otvara prostor za regionalne inicijative, posebno one koje se dotiču rata i pitanja pomirenja. Ovog puta smo planirali samo jednu promociju, i to u Istri, u partnerstvu sa starim kolegama/icama iz Miramida centra iz Grožnjana. Odlučili smo se za Umag zbog kontakata u tamošnjoj gradskoj knjižnici gde skupina entuzijasta već nekoliko godina unazad razvija odličan program u okviru koga gostuju pisci i teoretičari iz čitavog regiona bivše Jugoslavije. Promocija u Puli je organizovana na inicijativu uposlenica Sveučilišne knjižnice u tom gradu, što je prvi takav slučaj za nas i to jako cenimo.
Za ove dve promocije karakteristična je bila relativno slaba posećenost, solidna medijska propraćenost i jako dobra priča koja je vođena na samim promocijama. Osim standardnih razmatranja konteksta i potreba za ovim radom, tematizovana je i uloga životnih priča, smisao svedočenja i njegovi dometi. Ljliljana Canjuga, ratna veteranka/braniteljica iz Zagreba i jedna od intervjuerki za knjigu, svojim je izlaganjima odlično približila vrednost i važnost koju iskustvo podele ličnih priča ima za učesnike/ce rata. Na promociji u Umagu je bila prisutna grupa od 15-ak ratnih veterana iz Zagreba i Pakraca. Tako smo se uverili koliko sastav publike menja dinamiku i utiče i na kvalitet priče i na utisak sa kojim napuštamo taj događaj. Ovde se ogromna napetost mogla osetiti na samom početku, a svaka reč urednice iz Beograda revnosno je propuštana kroz čitav niz filtera. Podizanje obrva, odmahivanje glavom… ponekad klimanje glavom kao znak odobravanja… Posle uvodnih izlaganja iz publike je došlo više utisaka nego pitanja, i dosta snažnih emocija – suze, uzbuđenje…
Sve u svemu, generalni utisak nam je da je vredelo prevaljivate stotine kilometara i predstaviti knjigu ljudima kroz kontakt „oči u oči“. Iako smo povremeno bili razočarani slabom posetom, prevladalo je zadovoljstvo zbog pozitivnih reakcija na knjigu i utiska da ona zaista potiče razmišljanje i uzburkava emocije. Sa naše web stranice knjiga je skinuta više hiljada puta, što daleko premašuje naša očekivanja i bila bi prava šteta da se ovaj rad na prikupljanju i promociji usmenih istorija ne nastavi i u budućnosti.
Na kraju, želimo da se ovim putem još jednom iskreno zahvalimo svim govornicima i govornicama na promocijama i ljudima iz lokalnih organizacija koji su nas nesebično podržali u tome.
T.Š.