Dijaloški krug u vezi državne Strategije izgradnje mira za Republiku Srbiju, Beograd 8-9.11.2016.

Centar za nenasilnu akciju je rad na Strategiji izgradnje mira počeo još 2010. godine, pošavši od svojih iskustava tokom dugogodišnjeg rada u regiji, i želje da se iz aktivističkog pristupa  otpočene proces institucionalizacija održivog mira i prekogranične saradnje.  U prvoj fazi rada na tekstu Strategije izgradnje mira  intervjuisani su brojni aktivisti/kinje iz Srbije i regiona, i to oni koji su imali iskustva u institucionalizaciji i kreiranju zakonodavnog okvira. Kako su intervjui pokazali da postoji značajna potreba  za kreiranjem strateškog dokumenta u ovoj oblasti, za Srbiju i region, prešlo se na dužu i kompleksniju fazu njegovog osmišljavanja i pisanja. Tokom poslednjih šest meseci je predlog teksta završen. U prethodnom periodu održali smo sastanke u državnim institucijama i nezavisnim organima, te sa vrednosno bliskim organizacijama iz Srbije, na kojima smo im predstavili ideju i koncept Strategije izgradnje mira, te smo razgovarali o mogućnostima da dokument uđe u zvaničnu proceduru usvajanja. Održani su sastanci sa predstavnicima: Ministarstva prosvete, Ministarstva kulture, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva omladine i sporta, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Kancelarije zaštitinika građana, Kancelarije poverenika za zaštitu informacija, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Tima za smanjenje siromaštva. Obratili smo se još nekolicini insititucija i organizacija, ali nismo uspeli da dobijemo odgovor, ili da zakažemo sastanak.

Osim korisnih i sadržajnih saveta, na svim sastanicima smo dobili i ohrabrenje da nastavimo sa ovakvim delovanjem, te uveravanja da prepoznaju potrebu za ovakvim dokumentom i vide značaj njegovog donošenja za Srbiju i region. To je učvrstilo našu odluku da napravimo sastanak u formi Dijaloškog kruga 8-9.11.2016. na kom su, osim predstavnika insititucija, prisustvovali i naši partneri iz nevladinog sektora iz regije, kao i nekoliko ratnih veterana sa kojima sarađujemo. Cilj nam je bio da zajednički prođemo kroz najvažnije dileme koje još uvek imamo u vezi Strategije izgradnje mira, ta da čujemo i koji bi uticaj eventualnog usvajanja ove strategije bio na Srbiju i zemlje u regionu, ali i koje su mogućnosti i neophodni koraci za usvajanje Strategije.

Dijaloškom krugu je prisustvovalo sedam naših partnera iz regije, te sedam predstavnika/ca državnih institucija Republike Srbije, kao i članovi Centra za nenasilnu akciju. Dijalog je bio podeljen u četiri velike celine, sadržajna pitanja i dileme, mogućnosti i potrebe institucionalizovane regionalne saradnje, planiranje mogućih nosilaca i predlagača za Strategiju izgradnje mira i definisanje sledećih koraka delovanja.

U živom i inspirativnom dijalogu, čulo se da je ovo pravi momenat za ovakav dokument i političku viziju, te da  najveći problem (kako se sada čini) nije usvajanje Strategije od strane države, već njeno praćenje i sprovođenje. Iako nam to u ovoj fazi nije bio prioritet, nametnulo se pitanje potencijalnih nosilaca, kao i drugih mogućih partnera. Jedna od sugestija bila je da se javnost postepeno, preko posebno kreirane kampanje, upoznaje sa pojmom izgradnje mira.

Uz zahvalnost svim učesnicima/ama Dijaloškog kruga, na nama je da razgovaramo o preporukama koje smo dobili na sastanku i uradimo neophodno kako bismo našli predlagača za ovako važan strateški dokument, imajući u vidu i činjenicu da je usvajanje, na kraju, najviše pitanje političke odluke vlasti.

Katarina Milićević

Strategija izgradnje mira – sažetak

Kao posledica ratova, stradanja i posleratnih politika, vlada veliko nepoverenje među pripadnicima različitih etničkih grupa na Balkanu, stoga je neophodno da se sistematski bavimo procesima pomirenja i suočavanja sa prošloću. Predlog Strategije se odnosi na Republiku Srbiju, koja bi preuzela odgovornost da prva razmatra strateški dokument, čime na slimboličan način pruža i ruku pomirenja, a formalno ga usvaja kao svoju dugoročnu politiku.

Pomirenje je proces usmeren ka budućnosti i stvaranju osećanja sigurnosti da se nasilje iz prošlosti neće ponoviti. U izradi nacrta Strategije za izgradnju mira uključena su mišljenja iz susednih zemalja, što predstavlja novu praksu i otelotvoruje suštinu da mir, da bi se unapredio i održao, mora biti stalni proces komunikacije u međuzavisnim društvima budnih građana i građanki. On treba da nastaje u procesu razmene, kritike, sukobljavanja mišljenja i saradnje svih ljudi na čije živote ima uticaj. Proces sazrevanja ideja koje pospešuju izgradnju mira nije samo proces istomišljenika/ca, već mora uzeti u obzir i glasove onih koji „druge“ doživljavaju kao neprijatelje ili pretnju, treba u sebi da sadrži multiperspektivnost, multidisciplinarost, i podstiče na slobodno mišljenje.

 

U tom smislu, Strategija izgradnje mira je utemeljena na vrednostima poštovanja različitosti i ravnopravnosti individua, dijaloga, saradnje, društvene pravde i solidarnosti među pojedincima/kama i grupama u procesima donošenja odluka o tome kako zadovoljiti potrebe i zaštititi prava pojedinaca, svoje zajednice kao i onih susednih.

Nacrt Strategije sadrži tri oblasti: pomirenje, mirovno obrazovanje i suočavanje sa prošlošću. Za svaku od tri oblasti su definisani strateški ciljevi, aktivnosti koji su razvrstani po specifičnim oblastima (npr. obrazovanje, spoljna politika, sigurnost, međunarodna saradnja itd.).

Predložena Strategija izgradnje mira uvažava i oslanja se na postojeća zakonska rešenja i standarde, ali u sebi sadrži predloge za unapređenje društvenog stanja i uvođenje evropskih standarda u brojnim oblastima.

Cilj Strategije izgradnje mira je stvaranje delotvornih mehanizama i aktivnosti, koji će  raditi na stvaranju održivog mira, i stabilne društvene ravnoteže u kojoj sukobi ne eskaliraju u nasilje i rat. Ona podrazumeva  promenu društvenih odnosa koji su u korenu samog sukoba, kao i stvaranje prostora da se sukobi rešavaju na pravedan način kroz saradnju i izgradnju poverenja.

You may also like...