„Studentski ustanak u Srbiji: Moć nenasilja“ je tekst o tome kako i zašto je počela i kako se razvijala studentska pobuna, o dubokoj posvećenosti nenasilnom delovanju koje su studenti i građani svojom borbom demonstrirali uprkos brutalnim reakcijama režima, o solidarnosti u regionu i nadi koju su nam ovi mladi ljudi povratili.
Ova priča počinje pogibijom ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu kada se na njih srušila betonska nadstrešnica u petak, 1. novembra 2024. godine. Četrnaestoro ljudi, među kojima je i četvoro maloletne dece, stradalo je na mestu. Najmlađa žrtva imala je šest godina. Još dvoje je naknadno preminulo, a jedna žena je teško povređena uz doživotne posledice. Stanična zgrada je u julu te godine svečano otvorena nakon rekonstrukcije. Predsednik države je nakon tragedije u jednom od svojih uobičajenih i čestih televizijskih obraćanja izjavio da prilikom rekonstrukcije jedino nadstrešnica nije bila obnovljena. Vrlo brzo smo saznali da to nije istina kao, uostalom, i skoro sve drugo što izgovori.
Verovatno bi ispravnije bilo reći da je pad nadstrešnice kap koja je prelila čašu, a da ova priča počinje dolaskom Srpske napredne stranke na vlast još davne 2012. godine.
Ceo tekst je dostupan ovde.