Tekst prenosimo sa racin.mk
Narodi na Kosovu su daleko od pomirenja, no to ipak ostaje zajednički željeni cilj. Kolumnista Рацин.мк Luan Imeri je napisao ovu reportažu posle nekoliko dana boravka na Kosovu sa grupom prijatelja – mirovnih aktivista sa prostora bivše Jugoslavije, predvođenih Centrom za nenasilnu akciju. Reportaža ima za cilj da bolje objasni kontekst današnje situacije tamo i ulogu aktivista koji rade na pomirenju i podršci naporima da se dogode promene.
Neretko razgovaramo i polemišemo o temama koje nedovoljno poznajemo. Često imamo nedovoljno znanje, ne poznajemo kontekst, a još manje smo spremni da sagledavamo stvari iz drugačije perspektive. Ponekad zalazimo u najsitnije detalje i zaboravljamo suštinu, pa i samu temu kojom se bavimo. No, bez razlike, mi često imamo stav, uvek znamo ko je kriv, a još češće, uvek znamo da mi sami nikada nismo (bili) krivi.
Kao mirovni aktivista dugo vremena se bavim suočavanjem sa prošlošću, iako svestan da ne možemo da rešimo probleme iz prošlosti, želim da dam mali doprinos da nam se ne ponovi užas prošlosti i da ne budemo njeni taoci. Moj posao, između ostalog, podrazumeva i mnogo putovanja, treninga i susreta sa mnogo ljudi, i posebno rad sa mladima. Često na putovanjima i treninzima, kada razgovaramo o određenim temama iz naše konfliktne prošlosti, imam utisak da mlađe generacije (sa izuzecima) nemaju mnogo informacija (da ne kažem uopšte nemaju) o tome što nam se (zaista) dogodilo, a i to što znaju najčešće se svodi na lokalne i nacionalne narative koji su puni mržnje i predrasuda koje su prisutne.
Na drugoj strani, starije generacije nekako su mahom ubeđeni (svakako sa izuzecima) da znaju šta nam se desilo i tačno znaju ko je kriv i šta je bio problem, naravno svako sa svoje tačke gledišta. Teško je menjati sopstvene stavove, a još teže priznati da su se mnoga zlodela dogodila i u njihovo, i u moje/naše ime i da svi mi danas živimo sa tim tovarom prošlosti. Još gore, nismo ni svesni da, ako ne izvučemo pouke iz prošlosti, ona može da nam se ponovi.
Region burne istorije sa mnogo konflikata
Region ima burnu istoriju obeleženu sa mnogo konflikata. I danas je mir u našem regionu ugrožen kao što je ugrožena i nada u trajni mir. Nedavni događaji u ovom delu sveta samo pokazuju koliko malo je potrebno da se vratimo mnogo koraka nazad.
Sa grupom prijatelja – mirovnih aktivista sa prostora bivše Jugoslavije, predvođeni Centrom za nenasilnu akciju, odlučili smo da posetimo Kosovo da bi bolje razumeli kontekst današnjice tamo i da se sretnemo sa mirovnim aktivistima koji imaju ključnu ulogu u podršci naporima da se dogode promene.
Često je mir na Kosovu narušen etničkim tenzijama i konfliktima, što dovodi do duboko ukorenjenih podela. Razumevanje realnosti, pa i konteksta, je od ključnog značaja za sticanje uvida u situaciju na terenu, kao i za postojeće napore za pomirenje. Imali smo otvoren dijalog sa pojedincima posvećenim miru, što nam je obezbedilo perspektivu iz prve ruke za izazove sa kojima se suočavaju i za postignut napredak. To što smo videli na terenu je istinski interesantno i razlikuje se od dominantnih narativa sa kojima se svakodnevno srećemo.
Mnogo generacija Albanaca su sanjali da Kosovo postane nezavisna i suverena država. Prosperitetna, demokratska, ekonomski jaka država mogućnosti. Država u kojoj bi svi njeni građani bili jednaki, imali iste mogućnosti, i država koja nikada neće dozvoliti da se ponove užasi i stradanja iz prošlosti. Cena za to je bila visoka, ali ipak danas je Kosovo država. Koliko zaista nezavisna, suverena, prosperitetna, demokratska i koliko se brine za sve svoje građane, svakako može da se polemiše, no ipak Kosovo je država. O plaćenoj ceni, između ostalog, govore i slike ubijene 1133 dece, koje smo videli na izložbi u Fondu za humanitarno pravo Kosova. Preko predmeta koji su pripadali deci, izložba ukazuje na neprolaznu i večitu bol zbog njihove smrti, a sa druge strane šalje jasnu poruku da to nikome ne treba da se ponovi. Ima fotografija sve ubijene dece. Na tom mestu, posle mnogo godina, video sam fotografiju mog drugara Mensura, koji je ubijen zajedno sa svojom porodicom 1999. godine. Imena sve dece su ispisana na jednom dugom zidu, no ono što mi je istinski ostavilo utisak je da su tamo imena sve dece, bez razlike u njihovoj etničkoj pripadnosti, tamo su deca deca. Ogromna je bol roditelja koji su dolazili da posete izložbu. Bol i tuga tamo nemaju etničku pripadnost.
Za vreme ovog putovanja bili smo upoznati i sa predrasudama i teškoćama sa kojima se suočava Resursni centar za nestala lica, kao mreža organizacija koja uključuje i albanska i srpska udruženja nestalih i kako je to težak i mukotrpan posao, u stalnoj zavisnosti od dnevne politike. Na žalost, i danas, posle 24 godine od rata, mnoge porodice još uvek traže svoje najbliže.
Mitologija je duboko utkana u sve što se dešava i danas na Kosovu
Posetili smo i Mitrovicu. Na putu ka Mitrovici zastali smo da posetimo Gazimestan i turbe Sultana Murata, iako to nije tema našeg rada, ipak mitologija je duboko utisnuta u sve što se dešava i danas na Kosovu. A u Mitrovici je bilo tenzično, ali mirno. Najjednostavnije je moglo da se pređe preko mosta koji je povezuje, a to nije lako za jednog Srbina (nije da je život jednog Albanaca mnogo lakši). Srbi žive između dve vatre, između oficijalne politike i propagande Beograda, koja ih svakodnevno ubeđuje da su deo Srbije, i realnosti, koja ih svakodnevno suočava sa činjenicom da je Kosovo nezavisna država. Žive u nadi da se neće uključiti sirene i da neće morati da izlazite na barikade. A moraju, posebno oni koji su na platnom spisku Srbije. Nadaju se da će jednog dana i njih neko da pita bilo šta, umesto što drugi odlučuju u njihovo ime. Lokalni Srbi čekaju „Zajednicu srpskih opština“, a realno i ne znaju kakve bi im promene ona donela. Srbi ne znaju šta realno dobijaju, a Albanci ne znaju šta realno gube od „Zajednice“, no ipak svi imaju jasan stav: Srbi da ona mora da se formira, a Albanci da nikada neće nastati!
Život tamo je pod stalnim pritiscima, konfliktima i neizvesnostima koji traju decenijama i koji obeshrabruju postupke koji bi doveli do istinskih promena. Retko se ističu primeri pojedinaca koji rade na pomirenju i koji mogu da inspirišu druge da se priključe cilju i da se suprotstave narativima raskola.
Strategije za pomirenje samo na papiru, bez implementacije
Za vreme ovog studijskog puta posetili smo i nekoliko gradova i mnogo mesta kulturnog nasleđa. Ove lokacije ne samo što pokazuju bogatu istoriju regiona, nego bi trebalo da služe i kao mostovi između zajednica. Na žalost, u ovom trenutku tome ne koriste. Kosovo je dom nekih od najimpresivnijih kulturnih spomenika u regionu, na primer, manastir Gračanica, koji je uvršten u spisak svetske baštine UNESKO-a. Videli smo i prekrasne džamije i crkve u Prizrenu. Ne može se, a da se ne primete i brojni militantni spomenici za poginule pripadnike OVK. Svugde ima groblja za civilne žrtve. Interesantno je da u Prištini, između ostalog, ima podignut spomenik bivšem predsedniku SAD i državnom sekretaru SAD.
Kosovo stremi da postigne jednakost i poštovanje prava za sve građane. Moderan Ustav, odlična zakonska rešenja, maksimalna zaštita najugroženijih… na papiru! Ovo je bio zaključak više naših sagovornika, bez razlike u etničkoj pripadnosti. Nedostaje adekvatna implementacija. Podrške lokalnim inicijativama koji promovišu međukulturni dijalog, obrazovanje i ekonomsku saradnju koja pridonosi održivom miru nema. Nedostaju međukulturalni prostori za ljude, gde bi se sastajali, da slave zajedničko nasleđe i da sarađuju na projektima koji promovišu jedinstvo. Korišćenje medija za širenje pozitivnih priča o saradnji i mirovnim inicijativama je od suštinskog značaja, a to je ili retko, ili ih uopšte nema.
Kosovo ima najmlađe stanovnike u Evropi. Ima ogroman potencijal, i pored napretka, Kosovo se suočava sa izazovima vezanim za ekonomski razvoj i intergaciju u međunarodnu zajednicu. To je mesto gde se prepliću sudbine mnogo bogatih i mnogo siromašnih ljudi. Masovno se gradi. Urbana mafija je uzurpirala svaku zelenu površinu.
Kada putujete na Kosovo, ne samo što posećujete mesto, već i zakoračite u istoriju i kulturu ovog jedinstvenog regiona. Razločitost, harmonija i lepota Kosova su spremni da vas očaraju. Kosovo je za većinu gostiju istinsko gastronomsko otkriće. Kosovska kuhinja je neverovatno raznovrsna, od tradicionalnih jela pa sve do ultramodernih obroka, za koje nikad ranije nismo čuli. Uživali smo u gostoprimstvu lokalnih ljudi, i osećali se lepo, bez obzira u kom delu Kosova smo se našli.
Ovde možete da vidite fotografije sa studijskog puta.