“Nervira me tretiranje rata kao elementarne nepogode”
(citat, učesnica na treningu)
Kako je prošlogodišnji izveštaj sa osnovnog treninga održanog u Mavrovu završen rečenicom u kojoj stoji citat jednog od naših domaćina: “Mavrovo je mesto u kojem se problemi sami rešavaju”, tako je red ovogodišnji izvešatj, sa istog mesta, započeti tom konstatacijom, jer se ponovo potvrdila u praksi.
Iako nam je jedna od najvećih želja, konstantno, da se na naše osnovne treninge prijavljuje više osoba sa područja Kosova, a izborom mesta za trening pokušavamo da olakšamo putovanje ljudima sa tog područja, ni ovog puta nismo dostigli taj cilj. Sa Kosova smo imali samo jednu prijavu, dok je najviše njih došlo sa područja Srbije (47), pa Bosne i Hercegovine (38), Makedonije (17), Hrvatske (14), Crne Gore (9). Jedna, pretpostavljamo, zalutala prijava, stigla je iz Albanije. Od ukupno 127 prijava, povećan je brojih aplikacija osoba koje su mlađe od 21 godine. Iako je to donja starosna granica za učešće na treningu, ova informacija može poslužiti organizacijama koje rade na programima za mlade, jer očigledno u toj starosnoj grupi postoji interesovanje za rad na izgradnji mira u regionu.
Kako je izbor mesta na kojem će se održati trening za nas jako važan, tako smo i ovog puta želeli da svim učesnicima/ama iz regiona približimo makedonski kontekst, a da, sa druge strane, osnažimo aktiviste/kinje sa područja Makedonije na dalji rad na konfliktima koji postoje na tom području. Odatle još jedan plus za Mavrovo, i hotel “Srna” koji nam je pružio sasvim pristojne uslove za rad.
Radni plan koji smo pripremili pre početka treninga, uvidom u potrebe i kapacitete grupe, na samom treningu je bitno promenjen, sa čim su i trenerski tim, i učesnici/e, izašli zadovoljni. Iako je naša početna ambicija bila da se dublje pozabavimo radom na izgradnji mira, na samom treningu smo odlučili da produbimo radionice suočavanja sa prošlošću i pomirenje, te da osnažimo učesnike/ce za prepoznavanje socijalnih nepravdi koje postoje u društvima iz kojih dolaze. Kao i (gotovo) uvek, radionica o rodu i polu izazvala je najžustrije polemike. Čini se da i dalje na ovim prostorima postoji velika potreba za senzibilizacijom ljudi za različite vrste ljudskih prava i ravnopravnosti u društvu, ali i u porodici.
Kako je jedan od naših bazičnih ciljeva rad na razradi konlikata, ovoga puta smo imali puno sreće, jer je sama grupa prepoznavala, i u svom neformalnom vremenu na kreativan i zabavan način uspevala da razradi postojeće konflikte unutar grupe, te se sam trenerski tim nije njima puno bavio u radno vreme, na čemu smo im posebno zahvalni. Vrlo smo ohrabreni što se daljeg angažmana osoba koje su bile na treningu tiče, jer smo osetili i potencijal za dalje reprodukovanje stečenih znanja i veština. Posebno nas raduje što su dva ratna veterana bila učesnici treninga za izgradnju mira, jer CNA, kao organizacija, prepoznaje i podržava godinama unazad mirovnu angažovanost ratnih veterana.
Iako se na početku činilo da je tim od petoro ljudi, možda, prevelik, sasvim smo efikasno, i koncentrisano radili, i posebno nam je drago što se CNA timu i ovoga puta pridružio naš kolega Boro Kitanoski iz “Mirovne akcije” Prilep, sa kojim je uvek zadovoljstvo i raditi i družiti se, a njegov doprinos izgradnji mira u regionu ima posebnu težinu, obzirom da je redovno aktivan i u svetskim mirovnim pokretima.
Završiću ovaj izveštaj citatom koji je izgovoren na jednoj od radionica, a koji je, na neki način, postao moto celog treninga:”Nervira me tretiranje rata kao elementarne nepogode.” Dakle, kad rat prestanemo da tretiramo kao nešto što nam se dogodilo, van našeg uticaja i moći da na njega utičemo, tek tada možemo da počnemo da gradimo mir. Potpuno sam sigurna da su učesnici/ce ovog treninga već daleko na putu izgradnje mira u svojim sredinama.
Katarina Milićević