Nekoliko meseci nakon završenog treninga u Ulcinju (18-28.10.2013.), članicama tima CNA, stigla je poruka od jedne učesnice, Srpkinje koja živi na Kosovu, u Gračanici, i koja je u to vreme intenzivno tražila posao, najviše u Srbiji.
Sa njenom saglasnošću, poruku prenosimo u celini:
Drage Dado i Katarina,
Zbog podrške i ohrabrenja za odlazak na intervju za posao, i to usred treninga, ne mogu a da ovo lično ne podelim sa Vama, pa makar i na ovaj način. Sjajna novost- DOBILA SAM POSAO- u jednoj organizaciji, kao Kids for Peace Coordinator, i to u Prištini. Danas sam zvanično potpisala ugovor, pa eto i da se pohvalim.
Moram da se vratim na trening. Jedna od poslednjih tema, radionica, vežbi…kako god, bila je da zamislimo da je sve u redu u našem gradu, državi i da napišemo šta bismo tada radili. Uh! Ja sam tada imala problem da bilo šta napišem, jer mi se to činilo nemogućim, te tako sam nekoliko puta pisala i gužvala one papiriće. Šta god da sam napisala, činilo mi se nerealno u tom trenutku, i u toj borbi sama sa sobom jedva sam se izborila. Ne mogu zaboraviti rečenicu Katarine, koja nas je uvela u vežbu i rekla (improvizovaću, jer se tačno ne sećam da bih citirala): “Ja se sa Olgicom nalazim na kafi u Prištini, gde ona radi….” Verujte mi da mi je tada to bilo toliko daleko i nemoguće, da vam to ne mogu opisati. A vidi me sada.
Naravno da to što sam dobila posao ne znači da je sve sjajno-bajno ovde, ali znači da ima nade, kada se čovek bori za svoja prava, kad se bori za život ne ugrožavajući nikog oko sebe. Trening me je pokrenuo da tražim posao na Kosovu. Da nađem neke odgovore i oslobodim se stege i straha. Radiću sa decom srpske i albanske nacionalnosti, koja su mi dala glas u svojstvu komisijskog člana.
Zaista bi mi bilo zadovoljstvo da sam sa vama na kafi u Prištini podelila ovo, ali se nadam da će biti prilike za to!
Primite puno pozdrava i srećno u daljem radu!
Srdačan pozdrav za ceo tim,
Olgica
28. januar 2014. godine
