postbriselski komitološki osvrt na budućnost i njenu prošlost
Oglasi (pristigli na CNA adresu):
Masterclass EU communication only 1800 €
Training programme of the European Training Institute
• Brussels in a day, 6 September, eur500 -> eur 400
• New Post Lisbon Comitology, 8 September, eur 350 -> eur 280
• Master Class EU Lobbying, 9-10 September, eur 1750 -> eur 1460
• EU funding at your Fingertips, 13-14 September, eur 950 -> eur 760
• Upgrading NGO lobbying skills, 15 September, eur 295 ->eur 240
• Masterclass Communication, 27 September, eur 950 -> eur 760
• The 7 habits for Managers, 12 October, eur 950 -> eur 760
EU Funding Arena – ‘How EU programs work’ lecture
Working Snack – Analysis, diagnostics and refining (14-15h)
Activity Based Costing
Šta sve ne znam:
• How to identify EU Funding programmes?
• How to submit a successful project?
• How to master the techniques of project management?
• Learn how to identify and work with partners?
Turski model
Nema institucije spram koje se u meni nakupilo više gneva od Evropske Unije (EU). Nije to zato što je ova ogromna institucija zaista najgora od svega što postoji već zato što sam za razliku od brojnih drugih institucija imao vrlo velika očekivanja spram nje, koja nisu ispunjena. Verovatno je samo moja naivnost i preterani optimizam razlog razočaranju.
Sve nade u bolju budućnost su na prostoru na kojem živim i po kojem se krećem (od Makedonije do Hrvatske) vezane za perspektivu pristupanja članstvu EU. Većina ljudi srednjih godina polazi od toga da će za njihovog života taj san postati stvarnost. Sva (ne)osnovanost ovakvih nada je poprilično očigledna kada se uzmu u obzir okolnosti i problemi sa kojima su suočene Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija. Problemi kojima su ova društva ophrvani su svi stari bar deceniju-dve i nema naznaka da bi mogli biti prevaziđeni u doglednoj budućnosti. U Bosni i Hercegovini se teret ratne prošlosti pokazao preteškim za nezrela, profiterski orijentisana politička i državna rukovodstva koja su „vodila“ zemlju. Srbija bez priznanja Kosova, a ono se neće desiti u sledećih 20 godina, može da bude kandidat za ЕU onoliko koliko je i Turska. Makedonija srlja u helenizaciju svoje istorije koja je smešna i dobrom delu sopstvenog stanovništva, kao prkosni odgovor na grčko insistiranje da se promeni ime i time odbrani pravo na nasleđe Stare grčke – mogućnost dogovora je svakodnevno sve manja. Povrh svega i kada bi svi ovi problemi bili sutra rešeni među EU zemljama postoji toliko averzije i otpora tretiranju ovih zemalja kao ravnopravnih što bi članstvo donekle podrazumevalo, da je jedina sigurna perspektiva članstva ona koju ima i Turska. A čak i da toga nema, postoji nezanemerljiv broj onih kojima sadašnje stanje odgovara, po sistemu „samo kandidatura je siguran posao“, pored drugih uvek potrebnih delatnosti kao što su sahrane1 i mirovni rad. Da ne bi bilo da sam zaboravio, Crna Gora ima problem uspešne privatizacije. Njen bivši predsednik i premijer u nekoliko mandata, zli jezici tvrde, važi i za vlasnika i kontrolora svih resursa u toj maloj zemlji. Zadatak borbe protiv korupcije koji je pred Crnom Gorom deluje smešno dokle god taj zaslužni demokrata i šampion nezavisnosti, bude na slobodi. Hrvatska premijerka, veliča i zahvaljuje se osuđenim ratnim zločincima,2 a javnost aplaudira, demonstrirajući kako ova, skoro pa članica EU, doživljava međunarodnu pravdu. Na Hrvatsku se ipak nikad nije gledalo kao na istočnije zemlje bivše Jugoslavije, pa nije za očekivati da ovaj skandalozni nastup donese neke ozbiljnije posledice.
Kandidati/delegati
Dok je nama kandidature, biće bačenih mrvica oko kojih ćemo se okupljati, koje će se zvati pristupni fondovi, IPA, strukturni, podrške, eksperti, lobiranja… Plivaćemo u „EU areni“ igrati se krokodila, malih i velikih riba, somova i girica, slaće nas u Brisel da se edukujemo a mi ćemo pratiti ambiciju da od ribice postanemo ribetina pa ćemo ulagati u svoje znanje EU komunikacije. Zna li neko od vas šta je EU komunikacija? Ne znate? Znači da niste bili na Masterclass eu communication, što bi značilo da ste ovladali vrhunskom EU komunikacijom. I dalje ne znate? Za samo 1800 € i dva dana seminara bi mogli da saznate.3 Ja ne znam ni zašto je potrebno da postoji EU komunikacija kada već postoji komunikacija za koju sam mislio da je univerzalna, tj. da je primenjiva i na EU. Neuk sam, priznajem!
EU komunikacija
Petnaest godina se bavim pribavljanjem sredstava za mirovni rad, kao jednom od mnogobrojnih delatnosti koje obavljam. Za to vreme sam napisao desetine i desetine projektnih predloga, opisivao šta želimo da napravimo i zašto i mogu vam reći da sam bio relativno uspešan. Potvrda toga je i opstajanje organizacije sve te godine, što nikako ne treba svesti na ravan uspešnog namicanja sredstava, jer bi uspešno namicanje sredstava trebalo biti rezultat uspešnog i poštenog rada tokom dužeg niza godina. Osim desetine projektnih predloga koji su odobreni, velika sredstava iskorišćena, obračunata, opravdana, kontrolisana, ispisao sam i nekoliko stotina stranica projektnih predloga za fondove EU. Nikada nijedan projektni predlog za EU nama iz CNA nije odobren. Biće da ne znam da komuniciram sa njima, jer to pobogu nije isto kao komunicirati sa ljudima koji administriraju novac za npr nemačku, norvešku ili švajcarsku vladu, ili za neku od privatnih fondacija. Ne mogu neuki da komuniciraju sa EU, ima za to kurseva da se prođe.
Sloboda, jednakost i tenderi
U institucijama EU su svi jednaki, oni jamče ravnopravnost, svejedno im je npr. da li imate dugačku istoriju bavljenja ljudskim pravima, prekograničnom saradnjom i izgradnjom mira ili nemate. Ako nemate, oni će vam dati novac, a podrazumeva se da se sa novcem može sve kupiti. Velika riba kupuje malu… Desilo nam se u više navrata da nas kontaktiraju velike međunarodne organizacije koje su dobile EU novac, da za njih odradimo deo posla za koji su dobili novac. Kad ih mi odbijemo oni idu dalje i traže neke očajne lokalne male organizacije koje ne postavljaju neugodna pitanja kao mi.
Inače za EU smo svi jednaki, svi imamo slobodu i pravo da upoznamo nekog političara koji će diskretno da pogura našu stvar, ili još bolje nekog iz tenderske komisije. Nema korupcije i protekcije, ne nikako. Uglavnom uvek isti dobijaju novac iz uglavnom EU zemalja, ali Bože moj, pa oni sigurno najbolje znaju da komuniciraju. Oni su verovatno prošli Masterklas EU komunikacije. Ko mi je kriv što ja nisam.
Nije bitno članstvo bitno je da postignemo njihove standarde.
Edukacija nema alternative
Razmišljam da uštedim 70 € i za rođendan počastim sebe sa edukacijom:
New Post Lisbon Comitology, 8 September, eur 350 -> eur 280
Gorim od želje da saznam šta je komitologija.4 Ne mogu da nađem takvu reč u mom rečniku, a nema je ni Cambridge, te mi se čini da je izvorno euovska, tako bih rado da je nekako upotrebim, da poentiram u pravom trenutku da ostavim dobar utisak. Možda se posle toga bolje razumemo sa EU.5
A da mi je 760€ da mi EU fondovi budu na vrh prstiju, ne bih oklevao, odmah bih se počastio.
Zapravo razmišljam da se obratim nekom donatoru da mi plati sedmicu edukacije u Briselu, treba mi 4000 za kursiće (najjeftiniji je upgrejdovanje NGO veština, samo 260€, ja insistiram da platim bar 400€) i jedno 1000 za put i boravak, i još jedno 500 za dnevnice po evropskim standardima. Tako je lepo uzdizati se duhovno – i tako profitabilno. Ako ovo čita neko od donatora, bujrum. Još ako je od EU para, to bi bilo idealno, da zatvorimo krug. Vidite valjda da ću se odlično uklopiti u Uniju, samo mi sponzor nedostaje.
Ustvari jedva čekam da ja nekom budem EU, pa da komuniciramo euovski, živim za taj dan. Prilježno štancam projektne predloge za pridruživanje i razdruživanje.
Interakcija
Nego kad već komuniciramo, zna li neko od vas čitaoca kakav je ovaj kurs koji nudi konkurencija ranije pomenutoj instituciji, a čiji su sastavni elementi:
EU Funding Arena – ‘How EU programs work’ lecture / ovaj mi je skroz jasan
Working Snack – Analysis, diagnostics and refining (14-15h) / jel ovde analiziraju užinu ili šta drugo? Mnogo su brzi, ne znam mogu li ja sve to da skontam za 1 sat.
Activity Based Costing – super zvuči, ali šta znači.
Lepo mi je
Venem kandidatski, a ujedno mi je i lepo jer nisam sam, a postoji i izvesnost da ćemo biti u tom stanju, još dugo dugo. Malo ćemo ratovati, pa se mrguditi, pa malo miriti, pa prilagođavati, pa opet ratovati.
Ma… samo izgradnja mira je siguran posao.
Bio sam u Briselu, odoh na Kavkaz
Prvih dana maja, proveo sam 5 dana u Briselu, od toga 1 dan na izletu u Haški sud za ratne zločine, a ostalo upoznavajući se sa funkcioniranjem institucija EU vezanim za podršku civilnom društvu i procesu pridruživanja EU. Posetili smo i Parlament. Bilo nas je oko 30 iz zemalja bivše Jugoslavije, uglavnom ljudi iz NVOa koje rade za ili usko sarađuju sa organizacijama Forum ZFD i Nansen Dijalog Centar, i šačica ostalih koji nisu iz te grupe a bave se poljem vezanim za izgradnju mira. U organizaciji Foruma ZFD, proveo sam 5 zanimljivih dana, imao jedinstvenu priliku izbliza videti i osetiti kako izgleda ta hidra sa hiljadu glava, kako doživljavam EU. Uprkos nakupljenim frustracijama vezanim za uloge EU, koje ne vredi da skrivam, uvideo sam naravno da tamo rade živi ljudi sa svojim vrlinama i manama, za koje čovek u susretu može razviti simpatiju ili odbojnost.
Prijatno iznenađenje je bio vrlo visoki zvaničnik Pierre Mirrel koji se obično ne pojavljuje na tako niskorangiranim skupovima, ali je očigledno imao veliki interes za temu i grupu te nam je ukazao čast ličnim prisustvom.
Ono što je mene interesovalo da čujem jeste kako se vidi usklađenost uloga EU, koja sa jedne strane na Balkanu nastupa kao mirotvorna ideja, dok istovremeno nekoliko zemalja EU besomučno bombarduje Libiju, „zavodeći demokratiju“. Dobio sam, čini mi se, dosta iskren odgovor, „da u EU postoje raznolike politike čije usklađivanje nije uvek jednostavno“.
Susret sa osobom odgovornom za programe pomoći civilnom društvu (i druge oblike podrške vladinom i nevladinom sektoru) je za mene lično bio šokantan. Čovek je nastupio sa pozicije da smo mi „njegova deca koju on hrani“(!?) i da organizacije civilnog društva moraju tržišno funkcionirati tako da „veća riba jede manju“ i da trebamo razmišljati o tome da „danas britanske organizacije sprovode milionske projekte na Kavkazu, a naše organizacije bi to mogle mnogo jeftinije da naprave a ne čine ništa da se uključe u tu tržišnu utakmicu“.
Svako od posetilaca je za studijsko putovanje upoznavanja EU institucija dobio od EU novca, po 320,-€ dnevnica što je bilo namenjeno dnevnoj ishrani koja nam nije bila obezbeđena. To je otprilike prosečna plata u zemljama iz kojih smo došli (izuzimajući Hrvatsku). Meni je od te sume ostala polovina. Pretpostavljam da ima jako puno ljudi kojima bi samo dnevnica bila dovoljan motiv da se prijave na ovakvo studijsko putovanje.
Ovaj put to ipak nije bio slučaj i mislim da su ostvareni novi kontakti sa raznim ljudima iz regiona, veliki profit koji nosim sa puta – kad smo već morali da odemo u Brisel da bi se upoznali. Ko zna, ako bude pameti, možda se opet sretnemo na Kavkazu.
Nenad Vukosavljević
(12.08.2011.)
* * *
1 „Samo smrt je siguran posao“ citat iz filma Maratonci trče počasni krug.
2 Jadranka Kosor, povodom obeležavanja 16 godina od akcije “Oluja” u avgustu 2011.
3 Jedna briselska institucija nudi ovakav kurs, a ima i konkurencije.
4 Shvatio sam da su u Lisabonu otvorili novu poštu, ali ne znam kakve to veze ima sa komitologijom.
5 Našao sam komitologiju na wikipediji. Neću vam reći šta znači, edukujte se sami.