Studijski put na Kosovo za članove-ice tima Centra za nenasilnu akciju Sarajevo – Beograd, i za nekoliko naših saradnika, organizovan je od 6-10.11.2023. godine.
Želja nam je bila da odemo na Kosovo, da se sretnemo sa ljudima koji tamo žive i rade na izgradnji mira, suočavanju sa prošlošću ili podstiču te procese u društvu. Jedan deo tih ljudi čine oni sa kojima smo na razne načine već sarađivali, dok smo deo susreta imali sa ljudima koje ranije nismo poznavali. Glavni motiv za nas jeste nezadovoljena potreba za prekograničnom saradnjom i odsustvo vidljivosti primera koji bi bili suprotni od politički proklamovane “vekovne mržnje i suprotstavljenosti Albanaca i Srba“. Primeri saradnje su retki, često ograničeni na polja koja se smatraju politički nekontraverzna (mladi, kultura i sl), a intervencije u polje suprotstavljenih jednostranih interpretacija nasilne prošlosti su retke i ograničenog uticaja. Sa druge strane odsustvo političkog dogovora na najvišem nivou kreira stanje primirja, često narušavano nasilnim incidentima i zapaljivim nastupima vodećih političara. U takvoj situaciji potrebna je velika doza smelosti da se javno nastupi mimo homogenizovanog fronta “nacionalne odbrane“, takve pojedince i inicijative smo posebno bili željni da upoznamo.
Deo našeg tima, članovi-ce CNA tima iz sarajevske kancelarije, na Kosovu nikada nisu bili, pa smo za cilj postavili upoznavanje sa kontekstom, organizacijama i pojedincima koje vidimo kao aktere izgradnje mira, te uvid u to kako izgleda memorijalizacija posle rata.
Važno nam je bilo da se upoznamo sa promišljanjima izgradnje mira i aktivnostima koje se sprovode, ali i da razgovaramo o CNA pristupima, posebno o programima mirovnog obrazovanja i radu sa ratnim veteranima. Zanimalo nas je i da na Kosovu sagledamo kako se rat vidi danas – od umetničkih postavki do memorijalizacije, koja su dominantna sećanja na rat, šta ona govore, o čemu ćute, te kako i da li uopšte komuniciraju sa onima koji dolaze “sa druge strane”.
Priština
U Prištini smo prvo posetili Fond za humanitarno pravo Kosova, gde smo se sreli sa Bekimom Blakajem, direktorom FHP Kosovo, i videli dve izložbe, “Novi dan” Barbare Prenke, koja predstavlja umetničku viziju suočavanja sa prošlošću kroz porodične fotografije koje su žene izatkale na tapiserijama i stalnu postavku “Bilo jednom, ne ponovilo se”, posvećenu deci stradaloj u ratu 1998-2000. Kroz predmete koje su deca posedovala izložba ukazuje na nenakonadivost i večnu bol zbog njihove smrti, dok sa druge strane šalje jasnu poruku da se to više nikome ne ponovi. “Više nego izložba, ovo je spomenik namenjen deci ubijenoj i nestaloj tokom rata. Zašto se prave spomenici i time čuvaju ruševine, posledice teških povreda ljudskih prava?” piše na ulazu na ovu jedinstvenu izložbu, koju svima preporučujemo da je posete.
O nestalima i teškoćama sa kojima se sreće Resursni centar za nestale osobe, razgovarali smo sa Natašom Božilović, koja nam je predstavila rad tog centra, koji je mreža organizacija u kojoj su i albanska i srpska udruženja nestalih, i koliko je to težak i mukotrpan posao, u stalnoj zavisnosti od dnevne politike. Sa njom smo razgovarali i o mogućnostima saradnje na polju mirovnog obrazovanja, čime se od nedavno bave, radeći sa mladima.
Na putu ka Kosovskoj Mitrovici zastali smo da posetimo Gazimestan i Muratovo turbe, iako nisu tema našeg rada, mitologija boja na Kosovu je duboko utisnuta u sve što se i danas dešava.
Mitrovica
Na severnoj strani Mitrovice sreli smo se sa Jelenom Cvetanović i Stefanom Kalabom iz NVO Casa, sa kojima smo razgovarali o projektima na kojima rade, posebno o “Barabar” centru u Prištini, u čijoj realizaciji tesno sarađuju sa NVO Integra, i programima koji se tamo dešavaju, od tribina, seminara do izložbi. “Barabar”je multietnički centar u centru Prištine, koji ima za cilj promovisanje međuetničkog dijaloga, tolerancije i jednakosti, kulturne saradnje i predstavlja mesto za održavanje događaja koji dele ove vrednosti. U južnom delu Mitrovice, u NVO CBM primio nas je Nemanja Nestorović, koji nam je govorio i o problemu života na severu, a rada na jugu tog grada, koji most deli, gotovo nevidljivo, ali još uvek jako. Život ljude ohrabruje da prelaze taj most, ali ga stalno neko dešavanje zatvara nevidljivim granicama.
Posetu Mitrovici završili smo u KosSevu, redakciji koja odoleva svim pritiscima, paljenju automobila, pretnjama, i koja pravovremeno i istinito izveštava sa Kosova. Iz perspektive KosSeva, koju nam je dala Nevenka Medić, direktorka, borba za slobodne medije je izuzetno teška, no oni se ne predaju. Obeshrabrujuće je bilo čuti njeno viđenje nekih prekograničnih inicijativa koje se svode na ispunjenje forme, a suštinski ne doprinose prevazilaženju podela. To nanosi štetu svima koji rade u tom polju jer ih delegitimiše i otvara mogućnost da se strpaju u isti koš. Poštena eksterna evaluacija programa bi mogla doprineti rešenju ovog problema i unapređenju postojećih inicijativa, ali se ta alatka izgleda malo koristi.
Prizren
Poslednjeg dana boravka na Kosovu posetili smo Prizren, grad koji slovi za jedan od najlepših u bivšoj Jugoslaviji. Danas je Prizren takođe jako lep grad, iako ispunjen militarističkim spomenicima. Na vrhu grada, na tvrđavi, istaknut je natpis UÇK (OVK – Oslobodilačka vojska Kosova). Posetili smo i Bogosloviju Srpske pravoslavne crkve, koja je spaljena u martu 2004. a obnovljena 2011. Sada u njoj ima oko 50 učenika i profesora, a u celom Prizrenu je još desetak Srba. Iako se nismo ranije najavili, primili su nas i kratko smo razgovarali sa Ocem Isidorom, koga smo pitali kako učenici Bogoslovije žive u Prizrenu, imaju li kontakta sa vršnjacima iz grada, kako provode slobodno vreme i odgovori koje smo dobili ne ohrabruju nimalo. Nevidljive, ali vrlo jake granice, dele te mlade ljude jedne od drugih, i mit o Prizrenu, kao centru različitosti bivše Jugoslavije, što ga je i činilo najlepšim, se raspao.
U mestu Landovica, nedaleko od Prizrena, postojao je memorijalni kompleks posvećen Bori i Ramizu, partizanima koji su na tom mestu zejedno streljani. Danas se na tom istom mestu nalazi memorijalni centar posvećen pripadnicima OVK, i to ne samo onima koji su stradali u ratu, već i pripadnicima te vojske koji su kasnije umirali.
Na povratku u Prištinu, zastali smo u Gračanici, obišli crkvu, te se sreli sa Marijanom Tomom, istoričarkom i stručnjakinjom za sučavanje sa prošlošću, koja sada živi i radi na Kosovu. Njena perspektiva života na Kosovu nam je bila izrazito važna, te uvidi u to šta je potrebno raditi su nam korisni, posebno sa manjinskim zajednicama – Romima, Turcima, Bošnjacima, Aškalijama… i svim ostalim manjinama, koje često ostanu nevidljive i zanemarene u svim procesima.
Ljudi na Kosovu žive između statusa i priznanja, podjednako i sa albanske i sa srpske političke strane obeshrabreni da prelaze granice. Život pod stalnim pritiscima, sukobima i neizvesnošću koja traje decenijama, demotiviše za akcije koje bi vodile ka istinskim promenama. Svi uloženi napori brojnih organizacija svakodnevno bivaju vraćeni nekoliko koraka unazad. Dodatno obeshrabruje što su svi već umorni od života u strahu i strepnji, i što se nadaju boljem životu od 1. januara 2024. (kada počinje vizna liberalizacija ka zemljama EU), ali na nekom drugom mestu u Evropi.
Put nam je bio koristan i da se sretnemo sa mnogim učesnicima-ama naših Osnovnih, Mir-Paqe-Мир treninga, Biber višejezičnog konkursa za kratku priču na temu pomirenja, da zajedno razmotrimo dalje mogućnosti povezivanja i uključivanja, kako možemo da budemo podrška jedni drugima i na čemu sve ubuduće možemo da sarađujemo. Vredno bi nam bilo da aktivisti-kinje sa Kosova i Bosne i Hercegovine mogu da se međusobno posećuju i razmenjuju, što je sada teško, zbog viznog režima koji ograničava kretanje, a o čemu je pisao član CNA tima Nedžad Novalić u posebnom tekstu: “TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO: O pokidanim vezama između BiH i Kosova”.
Za izuzetan trud u organizaciji ovog Studijskog puta zahvaljujemo se Luanu Imeriju iz Skoplja i Qerimu Ondoziju iz Prištine. Jako su nas veselili susreti sa dragim ljudima: Nexhat, Gazmend, Fatime, Emine, Šehida, Besnik, Lulzim, Amina, Mimoza, Sibel, Shenaj – hvala vam na divnim razgovorima i podršci koju nam dajete.
Galeriju fotografija možete pogledati OVDE