Panel diskusija u Ulmu (DZM-Ulm, 4. juli 2019.)
Na inicijativu naših prijatelja iz Nemačke, Udruženja Apatinaca (Apatiner Gemeinschaft), Centralni muzej Podunavskih Nemaca (Donauschwäbisches Zentralmuseum – DZM) iz Ulma i Dunavski ured (Donaubüro) pozvali su nas 4. jula 2019. na panel diskusiju kako bismo razgovarali o sećanju, pomirenju i istraživanju o Podunavskim Nemcima. Naziv panel diskusije bio je „Mirni suživot u bivšoj Jugoslaviji kroz sećanje i pomirenje?“. U ime Centra za nenasilnu akciju u ovom razgovoru učestvovali su Nedžad Novalić i Helena Rill.
Na tribini je učestvovala i dr Nicola Wenge, voditeljica Stiftung Erinnerung/ Dokumentationszentrum Oberer Kuhberg (DZOK). Ovaj centar i fondacija se bave kulturom sećanja, kao i kritičkim osvrtom na istoriju nacionalsocijalizma u tom regionu, značenjem demokratije, tolerancije i ljudskog dostojanstva, a u tom svetlu su ove godine organizovali niz javnih tribina. U okviru DZOK-a nalazi se se i arhiv, kao i muzej/memorijal nekadašnjeg koncentracionog logora Oberer Kuhberg u Ulmu.
Sama promocija našeg rada i panel diskusija je bila dobro organizovana, bilo je lepo i opušteno, osećali smo se dobrodošlim. Pričali smo o našem mirovnom radu, ali smo čuli i perspektivu iz Nemačke. Zanimljivo kako je tokom našeg boravka u Ulmu sve bilo povezano – Muzej Podunavskih Nemaca kroz koji nas je proveo Christian Glass, direktor te ustanove, prošlost sa kojom se Nemačka i dalje hvata u koštac sa najvećim osvrtom na nacionalsocijalizam i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije. Poveznica svemu je važnost i neophodnost da se radi na tim slikama sećanja i dalje nerazrađene prošlosti…
Prolazak kroz Muzej (DZM) dao nam je neku širu sliku o Podunavskim Nemcima, s obzirom da je to centralni muzej u koji se slivaju istorije Podunavskih Nemaca iz svih podunavskih zemalja. Obuhvatio je sve periode važne za njihovu sudbinu, uključujući i Drugi svetski rat, kao i posleratno vreme. Neke stvari su nam poznate iz istraživanja i razgovora sa ljudima koji se bave ovom temom, ali ne može nikako da vas ostavi ravnodušnim kad, recimo, vidite pismo iz flaše na mestu gde je nekada bila masovna grobnica. Posebno je zanimljivo da je deo ove izložbe bio predstavljen i u Novom Sadu pre desetak godina, ali samo deo do Drugog svetskog rata.
Osećaj razumevanja i razmene je predstavljao i susret s DZOK-om, kao i obilazak nekadašnjeg koncentracionog logora u Ulmu, Oberer Kuhberg-a. Historičar i arhivista Josef Nassl nas je proveo kroz njega, dao nam je kontekst, čuli smo poteškoće na koje nalaze, kako rade. Bilo je u stvari važno i teško proći i videti; važno – videti koliko je potrebno čuvati sećanje na tako nešto kao lekciju da se ne ponovi, koliko ljudsko dostojanstvo mora biti nepovredivo, kako piše na zidu muzeja, a teško – ponovni osećaj neverice i težine patnje ljudi koji su prošli ovaj logor.
I za kraj, susret sa Apatincima iz Nemačke, Petrom Mijatovićem i Wilhelmom Paitzom, njihove lične priče i apatinskih Podunavskih Nemaca. Na izložbi Na tragu Podunavskih Nemaca u Vojvodini u Apatinu oktobra prošle godine, bio je prisutan i Wilhelm Paitz. Ispostavilo se, slikali smo grob njegovog ujaka i ta fotografija je bila na izložbi. On ga u Apatinu nije našao, ali zato jeste na našoj fotografiji… Opet, sve je prepleteno.
Veoma je lep osećaj kako se povezujemo sa drugima i kako se širi krug, geografski i suštinski. Kroz razmenu još jednom smo dobili potvrdu kako je važno raditi na tome da ljudsko dostojanstvo zaista bude nepovredivo, kako vrlo konkretno stoji u Ustavu Republike Nemačke. Kod nas, u Srbiji, je sve to pomalo opšte. I nepodrazumevajuće.
