Trening “Uvod u izgradnju mira: Mir-Paqe-Mip 2017”, organizovan je treći put, u saradnji Centra za nenasilnu akciju (CNA), Sarajevo–Beograd i Akcija za nenasilje i izgradnju mira (ANP) iz Gnjilana, od 31. marta do 09. aprila 2017 godine. Trening je održan u Velesu, Makedonija. Trenerski tim je bio sastavljen od mirovnih aktivista i aktivistikinja koji dolaze iz različitih sredina: Albulena Karaga (Skoplje), Nexhat Ismajli (ANP, Gnjilane) Aleksandra Bogdanovska (Skoplje), Nataša Okilj (Stara Pazova) i Nedžad Horozović (Doboj/Sarajevo), svi troje iz CNA. Značajno je bilo deljenje iskustva i paralela sa bosanskim kontekstom, koje je doneo novi član tima, što je osvežilo koncept i sadržaj treninga i poticalo kreativnost u timu.
Kao i prethodnih godina, motivaciju za organizovanje ovog programa mirovnog obrazovanja nalazimo u mogućnosti susreta, razmjene mišljenja i iskustava među ljudima koji, iako ne govore isti jezik, žive u vrlo sličnim društvima, koja snažno utiču jedna na druga i dele zajedničku prošlost. Trening vidimo i kao priliku da učesnici/ce pričaju o stvarima o kojim se uobičajeno ne priča “kod kuće” i sa ljudima sa kojima za to teško dolaze u priliku. To nam omogućava da kritički posmatramo različite narative o ratovima i problemima koji dominiraju u društvama iz kojih dolazimo. Trening vidimo i kao mesto na kojem možemo da se osnažimo da delujemo tamo gde živimo, uz međusobnu podršku koja prelazi sve vidljive i nevidljive granice.
Uprkos uzburkanoj političkoj situaciji u celom regionu, stigle su 73 prijave za trening. Najveći broj prijava, kao i prošle godine, bio je sa Kosova, što ilustruje da potreba i interesovanje za ovaj vid treninga postoji i da je, ukoliko se premosti jezička barijera u našem regionu, spremnost na učenje o miru prisutna, iako se ponekad čini da smo “daleko” jedni od drugih. Od izabranih 20 učesnika/ica, zbog kasnog otkazivanja, koje nismo mogli da nadoknadimo pravovremeno, trening smo započeli sa njih 17, bez Albanaca i Albanki iz Makedonije. Grupa je bila heterogena, sastavljena od 9 učesnica i 8 učesnika različitih godina, od kojih su neki rođeni 1970-ih i 1980-ih, i većeg broja učesnika/ica koji/e su rođeni tokom 90-ih godina prošlog veka.
Budući da smo trening radili sa konsekutivnim prevodom, tempo je bio sporiji u poređenju sa treninzima koji se rade samo na jednom jeziku. No, kako već imamo iskustvo u radu sa prevodom, tokom priprema smo izabrali teme i način rada koji se puno ne razlikuje od osnovnih treninga. Tako, radili smo upoznavanje, komunikaciju, timski rad, donošenje odluka, stvaranje sigurnog prostora i poverenja unutar grupe, da bi nakon toga prešli na razumevanje sukoba, nasilje, diskriminacija, identitet, rod, suočavanje sa prošlošću i izgradnju mira.
Vežbe koje smo radili su bile prilagođene radu u višejezičnoj grupi sa prevodom. Grupa je bila vrlo znatiželjna, otvorena i spremna za rad. Puno snage smo uložili u praćenje pulsa grupe jer je na početku postojao otpor prema otvorenom pričanju o emocijama, kao i povezivanju paralela između situacije tokom vežbe i realnosti. Kroz poticanje na kritiku i samokritiku i osnaživanje da učesnici/e dele svoje potrebe i želje, zajedno smo došli do uspostavljanja odgovarajućeg tempa koji ne odstupa od ciljeva treninga – osnaživanja za delovanje u polju izgradnje mira. Kasnije se dinamika učenja na treningu promenila, na način da je grupa učesnika/ca preispitivala vrednosti i ponašanja tokom rada unutar grupe, pa te procese reflektovala na društveni nivo i kontekste iz kojih dolaze. Otvorili smo puno osetljivih tema i razgovarali o društvima u kojim živimo, te kako mi lično, ali i zajedno, možemo da delujemo kako bi ih menjali. Vrhunac treninga se desio tokom radionice na temu suočavanja sa prošlošću. Naime, osveštavanje dominantnih narativa i tabua u našim društvama je bilo teško, emotivno i značajno za sve nas, jer je predstavljalo suočavanje sa tim kako izgledaju društva u kojima živimo i šta to znači za druge ljude, koji su nam neretko predstavljeni kao neprijatelji.
Jezička barijera koja postoji među ljudima koji žive u ove tri zemlje se koristi u dnevno-političke svrhe kao još jedan od mehanizama za podele, ali društveni obrasci koje funkcionišu u Makedoniji, Srbiji i na Kosovu su slični, povezani i nužno se “hrane” i utičku jedni na druge. Na ovom treningu učesnici su imali mogućnost da spoznaju da svako/a može jasno da kaže koliko boli i smeta ono što se u društvima radi “u naše ime”. To nije lako, ali time postajemo saveznici i podrška onima na “drugoj” strani koji žele i hoće isto.
Kako je jedan učesnik rekao tokom vežbe:
“Ja ovdje imam prijatelje i Albance i Srbe i bilo me je sramota da pred njima kažem šta je to što se o njima govori i misli u mojoj sredini.”
Kako je ovo treći ovakav trening koji smo radili, dosadašnje stečeno iskustvo i impresije učesnika/ca koji su ohrabreni da preuzmu veću ulogu u izgradnji mira u svojim zajednicama nas motiviše da nastavimo sa ovim programom. To se potvrdilo i na ovom treningu, jer lična promena je nužan korak ka promeni u društvu i svako/a od nas ima moć da krene tim putem i da pokuša da deluje i menja društvo u kojem živi.
U nastavku pročitajte utiske sa treninga “Uvod u izgradnju mira: Mir-Paqe-Mip 2017” (Veles, 2017.), dostupne na albanskom i makedonskom jeziku:
Raport-Ndërtimi i Paqes (PaqeMir 2017) Veles – Maqedoni, Valdon Bytyçi dhe Alban Maliqi
Извештај-Изградба на мир (PaqeMir 2017), Велес – Македонија, Валдон Битичи и Албан Малиќи