U Narodnoj biblioteci Užice, u četvrtak, 14. marta 2024. godine predstavljeni su višejezični Konkurs za kratku priču na temu pomirenja Biber i zbirke priča proistekle iz Konkursa. U toku je šesti Biber konkurs, na kojem mogu da učestvuju svi autori i autorke koji pišu na albanskom, makedonskom, srpskom, crnogorskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku.
Šesti Biber konkurs otvoren je do 26. maja 2024. godine, a svi uslovi za učestvovanje i prijava nalaze se na ovom linku. O nagradama i pričama koje će biti objavljene odlučivaće žiri koji čine: Tanja Stupar Trifunović, Almin Kaplan i Jasna Dimitrijević.
Na užičkoj promociji Biber konkursa i zbirki, od preko 100 autora i autorki čije su kratke priče objavljene u do sada štampanih pet Biber zbirki, govorili su:
Tena Lončarević (Županja), Amina Kaja (Priština), Bojan Krivokapić (Novi Sad), a o ideji koja je prethodila prvom konkursu, raspisanom 2016. godine, i realizaciji do sada završenih pet konkursa i šestom koji je u toku, pričala je Ivana Franović (Biber tim, Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd).
Moderatorka razgovora bila je Ružica Marjanović, članica Užičke književne republike i njeno prvo pitanje bilo je o tome šta je Biber i kako je do njega došlo. Ivana Franović je pojasnila da je ideja o Biberu nastala još 2014. godine, na jednom od programa mirovnog obrazovanja koje organizuje Centar za nenasilnu akciju, a da je želja bila da se uključe i autori i autorke koji pišu na albanskom i makedonskom jeziku, jer se književnost najbližih suseda retko prevodi, i jako malo znamo šta se dešava na književnim scenama u celoj regiji.
Nismo imali velike ambicije na početku, mislili smo da ćemo organizovati jedan konkurs, međutim, kako je odziv bio veliki, evo stigli smo do šestog, i organizovaćemo ih dok god bude interesovanja, rekla je ona.
Organizatori promocije bili su Užička književna republika, Narodna biblioteka Užice i Centar za nenasilnu akciju Sarajevo/Beograd, mirovna organizacija koja sprovodi i Biber konkurs.
Bojan Krivokapić je u Biber konkursima imao dvostuku ulogu, na prvom je bio član žirija, a na četvrtom je njegova priča “Ptičice” dobila prvu nagradu.
U žiri sam pozvan 2014. godine kad sam bio na književnoj rezidenciji u Prištini, i odmah sam prihvatio. Nekoliko godina kasnije, bilo mi je važno da ispričam svoju priču, i odlično je što su sve priče pod šiframa, što su autori koji učestvuju anonimni dok žiri ne donese odluku. Bilo mi je izazovno da pišem na unapred određenu temu, hteo sam da vidim šta je moja priča o pomirenju. Zanimalo me je da se bavim sećanjem, propadanjem uma i onim što je u njemu ostalo od trauma.
Najavljujući Aminu Kaju, Ružica Marjanović je istakla da je njenu priču objavljenu u petoj Biber zbirci, “Na dnu šoljice” sa albanskog na srpski jezik preveo Đorđe Božović, književni prevodilac koji je bio učenik Gimnazije u Užicu, i učesnik festivala “Na pola puta”.
Ja sam dva puta slala priču na “Biber” konkurs, prvi put moja priča nije prošla kod žirija, ali nisam odustajala, upoznala sam se sa konkursom, sa celokupnim radom Centra za nenasilnu akciju, i poslala ponovo priču na konkurs. Važno mi je da svi damo svoje perspektive, a u priči sam htela da prikažem intimnije momente jedne porodice, i da ljudima približim kako rat izgleda i kako se on ne dešava samo na makrosferi, već da utiče na mikrosfere, na porodice i njihove svakodnevne živote i navike. Ja ne znam ništa o politici, ali pišem o onome što znam.
O svojoj priči “Kava, komšinice” Tena Lončarević kaže da je želela da piše o tome da sve što se dogodilo nije uticalo samo na učesnike ratova, već i na njihove žene, decu, generacije koje dolaze.
Ja sam dete iz Vinkovaca, doživjela sam rat i izbeglištvo u svojoj 13. godini, ali nisam pisala o vlastitom iskustvu, već o ljudima koji su preživljavali ne samo rat, već i promenu sistema.
Zbirke priča koje su predstavljene u Užicu su plodovi Biber konkursa za kratke priče na temu pomirenja u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, kao i za priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim” cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, sigurniju i slobodniju budućnost za sve.
Elektronska izdanja svih „Biber“ zbirki mogu se naći na ovoj stranici i besplatne su za preuzimanje.
Galeriju fotografija možete pogledati OVDE