U Beogradu je od 11. do 14. juna održana radionica o suočavanju s prošlošću u gruzijsko-abhaskom kontekstu. Učesnici radionice su bili predstavnici građanskog društva iz tog regiona koji trenutno istražuju mogućnosti rada na suočavanju s prošlošću i trude se da uče iz iskustava drugih delova sveta. S obzirom na veliki broj paralela koje se mogu povući kad su u pitanju sukobi na Kavkazu i Balkanu, razumljiva je inicijativa i trud da se nauči nešto iz balkanskog iskustva, iako će neki od nas pomisliti da ovde nema šta da se nauči, ili da je bolje da se od nas ne uči, imajući u vidu kako smo daleko dogurali.
Inače, Gruzija je nekadašnja sovjetska republika, a Abhazija je imala status autonomne pokrajine u okviru Gruzije. Nakon raspada Sovjetskog Saveza i usled različitih viđenja statusa Abhazije od strane vladajućih struja, 1992. godine je došlo do rata koji je trajao nešto više od godinu dana i u toku koga je poginulo na hiljade ljudi, dok su stotine hiljada morale da napuste svoj dom. Samo jedan manji deo se vratio i to u jednu pograničnu regiju. Abhaske vlasti se protive povratku većih razmera jer bi u slučaju njegove realizacije etnički Gruzijci bili relativna većina u Abhaziji. Danas, Abhazija funkcioniše kao nezavisna država, međutim priznata je od jedva nekoliko zemalja u svetu, dok Gruzija ima aspiracije da je “vrati pod svoje okrilje”. Za razliku od Balkana, tamo ne postoje ni domaći, ni međunarodni sudovi koji se bave pitanjima ratnih zločina. Zatim, dok je rad na pomirenju deklarativno pozdravljen od gruzijskih vlasti, on se u Abhaziji doživljava kao pokušaj asimilacije. Skoro da ne postoji direktna saradnja čak ni između predstavnika građanskog društva.
Radionicu u Beogradu je organizovao Conciliation Resources (CR) iz Londona, a CNA je imao ulogu podrške u organizaciji i sprovođenju radionice. CR već dugi niz godina podržava organizacije građanskog društva na Kavkazu. Ova radionica se oslanjala na iskustvo sa prethodnih sličnih susreta, uključujući i radionicu održanu pre oko godinu i po dana u Švajcarskoj. Ovoga puta su radionicu vodili Rachel Clogg iz CR i Diana Francis, a Ivana Franović iz CNA je imala ulogu resursne osobe. Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo je u okviru jedne sesije predstavila rad Fonda i REKOM inicijativu.
Bilo mi je jako zanimljivo učestvovati na ovoj radionici, pratiti kako ljudi iz gruzijsko-abhaskog konteksta mapiraju probleme i tragaju za načinima da se bore sa nekadašnjom i sadašnjom nepravdom, učiti od njih i uviđati sličnosti i razlike između naših konteksta. Takođe mi je bilo zanimljivo primetiti da u samoj Gruziji postoji mnogo više prostora za rad na suočavanju s prošlošću, iako on zahteva dosta snage i hrabrosti, dok u Abhaziji, naravno, to ide mnogo teže, jer izgradnja države ne ide ruku pod ruku sa suočavanjem s njenom prošlošću.
Jako sam radoznala da vidim razvoj događaja, i da li će, i na koji način, ljudima sa Kavkaza ovaj seminar biti inspirativan. U svakom slučaju, želim im mnogo snage i sreće u daljem radu, i što je najvažnije, da se ne predaju i ne popuste pod različitim pritiscima.
I.F.