Zbirka intervjua s ljudima s prostora bivše Jugoslavije – kako vide pomirenje, prošlost, odgovornost, krivicu, nacionalizam, suživot, budućnost…
Uredile: Helena Rill i Ivana Franović
Izdavač: Centar za nenasilnu akciju, 2005
preuzmi (albanski) / download (Albanian)
SADRŽAJ
Predgovor, Ivana Franović
Intervjueri/ke
Zahvale
Intervjui:
• Krivica je kolektivna. Ne može pojedinac sam da uzme pušku i da puca.Metodija (Skoplje)
• Svaka nacija ima svoj nacionalizam. Galjip (Skoplje)
• Sad smo skoro na nuli.Sead (Gornji Vakuf – Uskoplje)
• Ljudi se polako ‘trijezne’, iako neki političari još uvijek ‘zveckaju oružjem’.Ðuro (Gornji Vakuf – Uskoplje)
• Hej, je l’ čuješ ti sebe šta pričaš?! Tamara (Sombor)
• Posjeci se ti, posjeću se ja – krv nam ista. Esma (Sarajevo)
• E onda ćemo, brate, krenuti od sebe. Vojo (Nevesinje)
• Planetarni fenomen. Edin (Ulcinj/Sarajevo)
• Užasno je teško reći: “Ja sam pogriješio”. Predrag (Trebinje)
• Narod treba da shvati da ne treba gajiti mržnju. Vedat (Gnjilane)
• Nemaju pojma šta se dešavalo, a mrze. Jadranka (Loznica)
• Ja sam veći Hrvat jer radim dobro za svoju državu. A. (Knin)
• Prekid kruga nasilja. Mevljudin (Gnjilane)
• Da pogledamo istini u oči. Peda (Babušnica)
• Gori smo nego što nam se govorilo. Mustafa (Ulcinj)
• Heroji koji nisu heroji to postaju u ovakvom vremenu. G. (Bijeljina)
• Da ne dozvolimo da stalno drugi pričaju za nas. Fata (Bijeljina)
• Poverenje, a ne da nas vojska čuva. Nedžat (Gnjilane)
• Počistiti stvari u svom dvorištu. Boris (Knin)
• Započeti razgovor za nedjeljnim ručkom. Iva (Zagreb)
• Kako je moguće biti sretan u okruženju nesretnih? Junuz (Gornji Vakuf – Uskoplje)
• Svi zajedno čekamo u istim redovima. Olivera (Kosovska Kamenica)
• Kako je došlo do toga da sada tražimo pomirenje? Kosta (Skoplje)
• Dišem slobodno, hodam slobodno, pričamo slobodno. S. (Priština)
• Kao što je zaboljelo mene, tako je zaboljelo i Albance, Rome… Albert (Podgorica)
• Treći nivo krivice: ti što nisu izašli na izbore. Darko (Horgoš)
• On velika kuća – ti mala kuća. Petrit (Skoplje)
• Imamo se zbog čega sramiti. M. (Karlovac)
• Bojim se manjka tolerancije i razgovora, a to je ono što nam je potrebno.Ljubica (Popovača)
• Svako misli da je on žrtva, a da su ostali krivi. M. (Subotica)
• Veoma su važna neka mala pomirenja. Josipa (Jajce)
• Od glave do pete. Muhamed (Skoplje)
• Našli su nas na cesti i primili u kuću. Milica (Bijeljina)
• Time što su ćutali i nisu ništa radili, samim tim jesu učestvovali u svemu tome. Ajša (Podgorica)
• Nije on pao s neba, mi smo ga izabrali. Ivica (Šibenik)
• I proći to sve… radi čega! Razija (Sarajevo)
• Bolje se osećam kad znam da ne sedim i čekam. Nina (Beograd)
• Da komšiju ne napadam, nego da ga pozovem na kafu. Saša (Sarajevo)
• Elhamdulilah. Dika (Sarajevo)
• Ako šutiš, taj će galamit, ovi će svi to slušat. Aleksandar (Split)
• Čovekov neprijatelj je u njemu samome. Sestra Makrina (Berovo)
• Mržnja samo mržnju privlači. Zumreta (Skoplje)
• Čovjek kao političko biće. Srđan (Osijek)
• Devedesetih se sećam i s nekim besom, i gorčinom, i nekim osećajem sramote. Dejan (Zemun)
• Vrijeme i volja. Lana (Kotor)
• Susjede i dalje pozdravljam sa “Bok!”, a komšije sa “Zdravo!” M. (Vukovar)
• Nacionalizam je jedna lepljiva stvar. Vera (Zemun)
Umesto pogovora: O nasilju je svugde štošta rečeno, a ovde da kažemo nešto i o nenasilju, Tamara Šmidling