Centar za nenasilnu akciju
Bentbaša 31, 71000 Sarajevo, BiH
Tel/Fax: +387/71/442 011
CENTAR ZA NENASILNU AKCIJU
Godišnji izveštaj II
septembar 1998 – avgust 1999
Centar za nenasilnu akciju – CNA je projekt kancelarija
The Centre for Education and Networking in Nonviolent Action – KURVE Wustrow,
u Sarajevu, Bosna i Hercegovina.
Projekt je započet u septembru 1977. Glavni ciljevi projekta su
trening iz nenasilne transformacije konflikata, umrežavanje i savetodavne aktivnosti
s namerom da se pomognu i podstaknu
lokalne trenerske strukture u BiH.
CNA je registrovana NVO u BiH, kao spoljašnji ogranak KURVE Wustrow.
Sadržaj
1. Kratak pregled izveštaja……………………………………………………………………………… 4
2. Uvod………………………………………………………………………………………………………………………….. 4
3. Glavne aktivnosti……………………………………………………………………………………………… 4
3.1. I kvartal, septembar – decembar 1998. godine…………………………………… 4
3.1.a Trening za trenere u nenasilnoj transformaciji sukoba, Deo 1…… 5
3.1.b Follow-up sastanci………………………………………………………………………………………………………………………. 5
3.2. Drugi kvartal, decembar 1998. – februar 1999………………………………….. 5
3.2.a Drugi deo Treninga za trenere iz nenasilne transformacije sukoba…………. 5
3.2.b CNA web strana http://nenasilje.org……………………………………………………………………………. 7
3.3. Treći kvartal, mart – jun 1999……………………………………………………………… 7
3.3.a Trening za trenere………………………………………………………………………………………………………………………. 8
3.3.b Seminar SHL medijske konferencije 18.3.1999…………………………………………………………. 8
3.3.c Sastanak NVO u Sarajevu o ratu u Jugoslaviji 1.4.1999………………………………….. 8
3.3.d Jugoslavija/Kosovo homepage…………………………………………………………………………………………………. 9
3.3.e Mailing lista Nenasilje………………………………………………………………………………………………………… 10
3.3.f Istraživačka putovanja i follow-up sastanci u Goraždu, Banja Luci, Travniku i Jajcu 10
3.3.g Članci (članova) CNA u vezi s ratom, izgradnjom mira i mirovnim radom 10
3.4. Četvrti kvartal, jun – avgust 1999……………………………………………………. 10
3.4.a Serija tribina, Nemačka, 17.6. – 10.7.1999………………………………………………………….. 10
3.4.b Letnji kamp SHL – Sukob? Nenasilje? Tata, Mađarska – 29.7-.09.08.99……………………………………………………. 11
3.4.c Seminar SHL – ¢Religija, Politika i ja¢ 22.8.99………………………………………………… 12
3.4.d Seminar o evaluaciji u Travniku, 3.9.-5.9.99……………………………………………………… 12
3.4.e AMI – Alternativna mirovna inicijativa…………………………………………………………………….. 12
3.4.f Seminar iz orijentacije za AMI (alternativna mirovna inicijativa) u Hrvatskoj 29.06.-03.07.99………………………………………………………………………………………………………………………………………….. 12
3.4.g Uvod u nenasilje – Radionica u Šipovu, BiH, 29.8.-02.9.99……………………. 13
3.4.h Seminar o prigovoru savesti u Sarajevu, 23.7.99………………………………………………. 13
3.4.i Priča iz svakodnevnog života – Jasmin Redčepović……………………………………………… 14
3.4.j Abraham – Radionica, Zavidovići 14.08.99………………………………………………………………. 14
3.4.k Trenerski seminar, Sarajevo, 07.09.99……………………………………………………………………… 14
3.4.l Evaluacija – Schueler Helfen Leben (SHL) 8.9.99………………………………………………. 15
4. Zahtevi za saradnju i perspektive………………………………………………………… 15
4.1. Makedonija……………………………………………………………………………………………………… 15
4.2. Beograd – SR Jugoslavija…………………………………………………………………………. 16
4.3. Hrvatska…………………………………………………………………………………………………………. 16
5. Strategija i transfer…………………………………………………………………………………… 16
6. Evaluacija rada i strategija…………………………………………………………………… 17
7. Teškoće i nova saznanja………………………………………………………………………………. 18
7.1. Makedonija……………………………………………………………………………………………………… 18
7.2. Odlaganja i otkazivanja…………………………………………………………………………… 18
7.3. Trenerski skup sa šireg regiona…………………………………………………………… 18
7.4. Grupa Treninga za trenere……………………………………………………………………….. 19
7.5. Razvoj pilot projekta ²Uloga policije u civilnom društvu²………… 19
8. Politička dimenzija rada CNA…………………………………………………………………… 20
9. Nenasilje i kršenje ljudskih prava……………………………………………………… 21
10. Izveštaj koordinatora Projekta Franziske Guenther………………… 22
11. Lična mišljenja……………………………………………………………………………………………. 24
11.1. Reči najnovijeg člana CNA – Ivane Franović……………………………………… 25
11.2. Reči IPPNW studenta Marca Burlona……………………………………………………….. 26
12. Plan rada…………………………………………………………………………………………………………. 26
1. Kratak pregled izveštaja
U periodu od septembra do decembra 1998. godine (prvi kvartal) održan je prvi deo programa Trening za trenere, a narednih meseci sledili su follow-up sastanci učesnika i voditelja treninga. U drugom kvartalu, od decembra ¢98 do februara ¢99, održan je drugi deo Treninga za trenere. U tom vremenskom periodu je realizovana je i CNA web strana.
Treći kvartal, od marta do juna ¢99 bio je period rata u Jugoslaviji. Ovo je u velikoj meri uticalo na naš rad, i bilo je potrebno da odložimo određene projekte i preuzmemo druge, neplanirane. Treći deo Treninga za trenere bio je odložen, ali su umesto njega, našu energiju zahtevali alternativni projekti, kao Mailing lista ne-nasilja i sastanak NVO u Sarajevu. Tokom ovog perioda, neko vreme smo proveli i na istraživačkim putovanjima i follow-up sastancima. U četvrtom kvartalu, od juna do avgusta ¢99., između ostalog, neki od članova CNA su održali seriju predavanja po Nemačkoj. Novi član se pridružio CNA; vodili smo letnji kamp sa SHL nazvan Konflikt? Nenasilje? Takođe smo radili sa Alternativnom mirovnom inicijativom.
Sarađujemo sa grupama iz Makedonije, BiH, Jugoslavije, Hrvatske i Nemačke, i ova saradnja uspostavljena je u skladu sa našom strategijom. Transfer CNA na lokalno osoblje je u planu, i u okviru je ove strategije. Naravno da je u toku prošle godine bilo i nekih teškoća i prilika da se nešto nauči. Lična mišljenja ljudi uključenih u projekat, iz Nemačke i BiH, imaju snažan uticaj na naš rad; između ostalog, to ilustruje i izveštaj koordinatora projekta. Politička dimenzija rada, i naše mišljenje o nenasilju i kršenju ljudskih prava, čine fundamentalni deo našeg pristupa radu CNA. Uzevši sve ove aspekte u obzir, napravili smo plan rada za 1999.-2000.
2. Uvod
Druga godina rada CNA sada je iza nas i za to vreme projekat se značajno razvijao. Najbitnije je to da su se timu CNA, u proteklih 12 meseci pridružili novi ljudi. Jasmin Redžepović iz Sarajeva pridružio se projektu u novembru 1998. godine, Cara Gibney iz Belfasta u decembru 1998., a Ivana Franović iz Beograda u avgustu 1999. godine. U skladu sa uvećanjem kapaciteta proširen je naš plan rada i povećane naše aktivnosti. Ali pored samog kvantiteta, mešavina različitog porekla, znanja i karaktera takođe je dala novi kvalitet radu CNA. CNA se i dalje susreće mnogim zahtevima za saradnju u različitim projektima, u rasponu od savetovanja na treninzima, evaluacije i organizacionih pitanja trenerskog rada, pa sve do poziva za tribine i pisanje članaka.
Posle finansijske krize koju smo imali prošle godine, uvereni smo da ćemo moći da finansiramo svoj rad u budućnosti, zbog onoga što smo prethodno postigli.
3. Glavne aktivnosti
3.1. I kvartal, septembar – decembar 1998. godine
(Izvodi iz tromesečnog izveštaja)
Napomena: Sledeći navodi sadrže kratke informacije o treninzima koje je CNA vodio. Detaljni izveštaji su dostupni na zahtev, kao što je naznačeno.
3.1.a Trening za trenere u nenasilnoj transformaciji sukoba, Deo 1
Jablanica, 16.-25. oktobar, saradnja CNA/SHL (Shueler Helfen Leben)
Program ²Trening za trenere² okupio je učesnike koji su pohađali osnovni trening iz nenasilja, ili preko CNA ili na drugim skupovima. Cilj programa bio je da se učesnicima omogući da vode radionice kao ko-treneri kao i da kreiraju i vode radionice sami.
Prvi trening u nizu od planirana 3 seminara, održan je u Jablanici od 16.-25. oktobra. Pored dva učesnika iz Prištine i tri iz Beograda, ostali su došli iz oba entiteta Bosne i Hercegovine. Iz hrvatskih delova nije došao niko. Pored Nenada Vukosavljevića (CNA) trenerski tim činili su Otto Raffai (Centar za mirovne studije – Zagreb, Hrvatska) i Ivana Franović (Antiratna kampanja i Studentska unija – Beograd, Srbija).
Učesnici su bili veoma motivisani, tako da je rad bio izuzetno iscrpljujući, sa sesijama koje su ponekad trajale do ponoći. Trening je bio usredsređen na produbljivanje različitih znanja i iskustava koje su učesnici već posedovali, i pripremu za nastavak programa. Početno nezadovoljstvo nekih učesnika konceptom treninga, smanjivalo se tokom treninga i na kraju rezultiralo veoma pozitivnim mišljenjem. Trenerski tim bio je, takođe veoma zadovoljan radom. Detaljan izveštaj od 49 strana, o treningu u Jablanici, koji sadrži zabeleške sa sesija i evaluaciju, dostupan je na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku preko CNA.
3.1.b Follow-up skupovi
U toku treninga u Jablanici sastavljeno je sedam manjih timova učesnika. Oni su birali teme za koje su pripremali radionice, i onda vodili ove radionice na sledećem treningu koji se održavao u januaru. Učesnici iz Beograda i Prištine činili su dva izmešana tima, na veliko zadovoljstvo trenera. Timovi su imali follow-up sastanke sa trenerima, čiji je cilj bio podrška pripremama za radionice koje su bile održane na sledećem treningu. Ovi sastanci bili su vrlo plodni i intenzivni. Bili su usredsređeni na strukturisanje radionica, a pisani koncept srukture radionice prosleđen je unapred svim učesnicima. Dva sastanka održana su u Banja Luci, jedan u Sarajevu, jedan u Zagrebu i jedan u Baji/Mađarska (treneri nisu mogli da otputuju u Srbiju, a učesnici u Hrvatsku zbog problema s vizama).
3.2. Drugi kvartal, decembar 1998. – februar 1999.
(Izvodi iz tromesečnog izveštaja)
3.2.a Drugi deo Treninga za trenere iz nenasilne transformacije sukoba
Teslić, 11.-20. januar 1999., saradnja CNA / SHL (Shueler Helfen Leben)
Samo 9 od 16 učesnika prvog trenerskog događanja, nam se pridružilo na drugom, koji je održan u Tesliću u Republici Srpskoj. Pridružile su nam se dve nove učesnice, jedna iz Beograda i druga iz Goražda. Sem dvoje ljudi koji nisu objasnili svoje odsustvo, svi drugi su imali dobre razloge za nedolazak (jedan je pozvan u vojsku, a dvoje nije moglo da doputuje sa Kosova zbog policijske blokade, itd.). Ana Raffai (Centar za mirovne studije – Zagreb, Hrvatska) se priključila trenerskom timu kao četvrti član.
Učesnici su sami birali teme radionica u toku prvog treninga. Izabrane su ih iz mnoštva tema koje je ponudio trenerski tim, a tražili učesnici. Na kraju, program se sastojao od sledećih radionica
– Uvod
– Timski rad
– Liderstvo*
– Timski rad u uslovima stresa i straha
– Suočavanje sa strahom*
– Analiza komunikacija*
– Pol*
– Predrasude
– Nacionalni identitet
– Priprema radionice
– Uloga trenera
– Teškoće u trenerskom radu
– Motivacija
– Povratna reakcija
– Evaluacija
*Radionice koje su vodili učesnici pod nadzorom trenera
Radionice koje su vodili učesnici bile su veoma kreativne. Kao jedna od mana – rezultat nedostatka iskustva u vođenju, dešavalo se redovno da učesnici u ulozi trenera zaborave da vode računa o vremenu. To je značilo da su radionice trajale mnogo duže nego što je planirano, što je od svih nas zahtevalo više uložene energije. Druge noći održana je dugačka igra uloga. Trajala je od 10 uveče do 6 ujutro sa 2 sata emocionalne evaluacije posle toga. Igra uloga je kreirana da bi se testirala sposobnost timskog rada u uslovima stresa, i to kako se učesnici suočavaju sa raznim tipovima autoriteta (policija, carina, itd.) kojima je zadato da budu zastrašujući, uvredljivi i agresivni. Simulirano putovanje u okviru igre uloga povelo je učesnike na jednodnevni istraživački put u ²Nezavisnu državu Crnu Goru² gde su morali da istraže mogućnosti saradnje sa lokalnim grupama iz treninga iz nenasilja, i da pokušaju da ih ubede da podrže takva događanja.
Igra uloga je naglasila tipične uloge koje svaki učesnik unutar grupe prihvata. Evaluacija je pokazala da je ovo za njih bila prilika da razmisle o ulogama koje prihvataju, i o tome kako su se u okviru tih uloga odnosili prema timskom radu u stresnim situacijama.
Najsnažnije emocije su ispoljene u toku radionice o pitanjima polova. Ovde su učesnici bili podeljeni u muške i ženske grupe. Svaka grupa je imala brainstorm na temu ¢Kakve su žene/muškarci?¢. Rezultati brainstorma ispisani su na plakat i okačeni na zid. U jednom trenutku emocije su proključale kada je grupa muškaraca napravila statuu koja je prikazivala ženu koja igrajući sa jednim muškarcem, iza njegovih leđa flertuje sa drugim. Jedna žena je statuu doživela kao veoma uvredljivu i diskriminatorsku. Neki muškarci su uzvratili da su ²prikazali tamnu stranu žene², i nastala je emocionalna i vruća diskusija. Obostrane predrasude i shvatanja izašla su na videlo, što je na obe strane izazvalo bolna osećanja. Pošto je situacija bila tako zagrejana, radionica je nastavljena posle večere i trajala je do 11 uveče. Zanimljivo je da, mada bi se dalo pretpostaviti da će tema nacionalnog identiteta izazvati makar isti nivo kontroverze, to nije bio slučaj. Izgleda da je pitanje nacionalnog identiteta mnogo prisutnije u svakodnevnom životu, a svest o tome je mnogo veća od one o pitanjima polova. Za mnoge ljude ovo je bilo prvo suočavanje sa tim (pitanjem).
U konačnoj evaluaciji postavljeno je pitanje ²Kako je trening uticao na vaša gledišta?². Neki od odgovora bili su:
– Pomogao mi je da razbijem neke svoje predrasude
– Preispitaću neka svoja stanovišta
– Proširio je moje vidike
– Shvatio sam da predrasude ponekad mogu imati i dobrih strana
– Formirao je neke moje poglede i učinio da sebe vidim iz drugog ugla. Ako ništa drugo, poboljšao je moju percepciju.
3.2.b CNA web strana http://nenasilje.org
U decembru su se CNA i SHL zajednički prijavili za dodelu subvencija za postavljanje odvojenih web strana da bi informacije o svojim i aktivnostima svojih partnera učinili dostupnijim. Sadržaj CNA web strane uključuje:
Tromesečne izveštaje o aktivnostima CNA na engleskom, nemačkom i lokalnom jeziku.
Informacije o budućim aktivnostima i online prijave za zainteresovane pojedince.
Dokumentaciju sa prethodnih seminara i treninga iz nenasilne transformacije sukoba (NTS) na lokalnom jeziku, uključujući i detaljne opise metoda i zabeleške sa seminara.
Informacije o saradnji sa partnerima iz BiH i šireg regiona bivše Jugoslavije, uključujući i njihove planirane aktivnosti kao i formulare za prijavljivanje.
Informacije o treninzima koji su na raspolaganju iz nenasilne transformacije sukoba u Evropi.
Linkove ka drugim organizacijama koje se bave nenasiljem, izgradnjom mira i radom sa mladima.
3.3. Treći kvartal, mart – jun 1999.
(Izvodi iz tromesečnog izveštaja)
Bombardovanje Jugoslavije od strane NATO počelo je 24. marta 1999. godine. Ovo nasilje kao i isterivanje i ubijanje velikog broja etničkih Albanaca na Kosovu od strane jugoslovenskih snaga bezbednosti i paravojnih grupa, nas je najviše zaokupilo u tom tromesečnom periodu. Najveći deo naših redovnih, planiranih aktivnosti bio je odložen i odlučili smo da svoje vreme posvetimo antiratnom delovanju. Ovo je uključivalo i uspostavljanje komunikacije između ljudi iz različitih zemalja i regiona Balkana (komunikacije koja je bila prekinuta zbog rata). Putovali smo po Bosni i razgovarali sa ljudima, otvorili smo još jednu stranu na webu o Jugoslaviji/Kosovu, započeli smo mailing listu ²nenasilje², pisali članke o situaciji u regionu i bavili se političkim analizama, provodili sate raspravljajući o svim ovim pitanjima između sebe u uredu i sa drugima, koji su dolazili kod nas, provodili smo sate gledajući, slušajući i čitajući vesti, inicirali smo sastanak NVO u Sarajevu o ratu, i održali seriju tribina u Nemačkoj.
3.3.a Trening za trenere
Bilo je neophodno odložiti poslednju fazu programa Trening za trenere. Follow-up sastanci koji je trebalo da se održe u martu i aprilu već su bili pomereni iz raznih razloga. Izbijanje rata u Jugoslaviji garantovalo je da će ovi skupovi biti odloženi za doglednu budućnost.
Poslednje zvanično okupljanje učesnika Treninga za trenere trebalo je da se održi 1. maja 1999. godine. Pošto smo kontaktirali učesnike da zatražimo njihovo mišljenje, odlučili smo da otkažemo i ovaj događaj. Nemogućnost da muškarci iz Jugoslavije pređu granicu sa BiH, i rastuće poteškoće za žene, ostavili bi trenerski vikend bez značajnog dela učesnika. Ipak, CNA je vrlo svestan potrebe da se nastavi impuls koji je dao Trening za trenere i radimo u nameri da se taj skup na kraju održi.
Znanja i potencijal ljudi iz grupe sa Treninga za trenere rastu, i mi želimo da ih upotrebimo, kao i da stvorimo prostor da oni steknu još više iskustava i znanja. Aktivno uključujemo članove grupe u treninge koje održavamo, i prosleđujemo oglase za posao grupi, iz drugih organizacija. Kako se godišnji plan rada CNA popunjava uviđamo potrebu za konkretnijim oblikom prosleđivanja ovih zahteva i regrutovanja, a u međuvremenu ostajemo u kontaktu sa svima koji su uključeni, preko e-maila, telefonom i gde je moguće posetama.
3.3.b Seminar SHL medijske konferencije 18.3.1999.
Schueler Helfen Leben je pozvao CNA da vodi jednodnevni trening kao deo jednonedeljnog seminara koji su oni držali. Seminar se ticao novinarstva, sa učesnicima iz Nemačke i BiH. Posao CNA bio je upoznavanje jednih s drugima i pristup sredstvima komunikacija relevantnim za ovu temu.
Tokom dana razvili smo veoma takmičarski nastrojenu i diskriminatorsku verziju igre ²muzičke stolice² da naglasimo diskriminaciju i svest o predrasudama. U toku radionice voditelji su se ponašali otvoreno diskriminatorski, igra je postajala usijana, a evaluacija igre izazvala je različita osećanja i to:
– Bilo mi je muka da gledam ljude kako guraju jedni druge.
– Bio sam zbunjen zašto je diskriminisan drugi tim, ali mi nije smetalo.
– Ti si kao autsajder puštao muziku i određivao pravila, baš kao u sukobima u svetu kao što je Vijetnam.
– To je samo igra.
– Nisam primetio.
3.3.c Sastanak NVO u Sarajevu o ratu u Jugoslaviji 1.4.1999.
Pošto je počeo NATO napad na Jugoslaviju 24.3.1999. godine, CNA je u saradnji sa Quaker Peace nad Service i Abraham-om inicirao sastanak NVO da bi ljudima pružio prostor da izraze šta osećaju povodom nasilja u njima susednoj zemlji. Bilo je takođe važno za CNA da sazna kako druge NVO reaguju na eskalaciju nasilja u SRJ. Da se vidi da li postoji bilo kakav zajednički stav. Ukupno 15 ljudi je došlo na sastanak, neki kao pojedinci, a neki kao predstavnici lokalnih NVO. Brojne lokalne NVO koje imaju kancelarije u istoj zgradi u kojoj je skup održan, nisu prisustvovale zato što je sastanak zakazan za 17 sati, posle redovnog radnog vremena.
Raspravljali smo o tekućim aktivnostima NVO s obzirom na situaciju i moguće dalje korake. Radna verzija ²Apela za mir na Kosovu/Jugoslaviji² koju su napisali Nenad i Cara (CNA) data je na diskusiju. Za većinu prisutnih, osuda nasilja u CNA dokumentu nije bila prihvatljiva. Postojalo je osećanje da je nasilje NATO-a opravdano. Solidarnost sa patnjama kosovskih Albanaca izrečena je na veoma emocionalan način. Jedinim oblikom konstruktivnog delovanja smatrana je humanitarna pomoć. Miloševićev režim bio je glavni igrač, NATO i UČK su reagovali da bi zaštili ljudska prava i nevine. Citati koji ovo ilustruju su:
– Bombardovanje je potrebno jer pregovori sa Miloševićem nikada nisu uspeli.
– Jugoslavija je za mene kao Nemačka; to je strana zemlja.
– Najavažnija je konkretna pomoć za ljude sa Kosova i iz Sandžaka. Kao hleb i mleko za žene i decu.
– Osećam da mogu pomoći dočekujući izbeglice na autobuskoj stanici i nudeći im hranu i nešto za piće.
Kao reakcija na ovakvo široko rašireno mišljenje, došlo je pitanje jednog čoveka: ²Koliko dugo ćemo kaskati za događajima i pokušavati da ugasimo vatru? Zar ne bi bilo logično pokušati da se spreči da vatra izbije?² Vizija nenasilja kao stvarne alternative nije shvaćena kao mogući odgovor na ono što je viđeno kao glavni problem – suočavanje sa situacijom izbeglica.
Od prvog sastanka, organizovana su još dva, na kojima je bilo prisutno još manje ljudi nego na prvom. Fokus ovih skupova se premestio sa nenasilne akcije na humanitarnu pomoć, suprotno shvatanju CNA o neophodnoj akciji. Zaključeno je da prisutne NVO treba da se međusobno informišu o akcijama za podršku izbeglicama iz Jugoslavije i eventualno sprovedu ovakve akcije zajednički. Urađen je i izlepljen po Sarajevu, jedan poster koji je pozivao na solidarnost sa izbeglicama, kao zajednička akcija NVO. Ljudi koji su lepili postere zaustavljani su od strane policije zbog obraćanja javnosti bez dozvole, ali su uspeli da prođu bez hapšenja.
Skup je ostavio CNA sa mnogo materijala za razmišljanje. Vrlo konkretan rezultat za nas bila je slika koju smo dobili o lokalnim NVO, što se tiče rata u Jugoslaviji.
3.3.d Jugoslavija/Kosovo homepage
CNA Website http://nenasilje.org
CNA website postoji već oko 7 meseci. Još jedan deo koji mu je dodat direktna je reakcija na rat u Jugoslaviji/Kosovu i sačinjen je od izveštaja, izjava i članaka u vezi sa sukobom. Primećujemo da je site povezan na sve veći broj drugih website-ova. Ti drugi variraju od: Žene lideri online – Žene organizovane za promene (diči se članicama US kongresa kao vodećim figurama u grupi!) do Balkan Black Box Berlin – festivala nezavisne eksperimentalne umetnosti iz centralne jugoistočne Evrope.
Feedback o web strani je više nego dobro došao. Zahteva dosta rada, a taj rad trebalo bi da je dostupan što je moguće većem broju ljudi. Ako možemo, ili mislite da treba da poboljšamo neki određeni aspekt site-a, potrebno je da nas o tome obavestite.
3.3.e Mailing lista Nenasilje
Opet kao odgovor na rat u Jugoslaviji CNA je organizovao interaktivnu diskusionu grupu nazvanu NENASILJE. Ideja za to došla je iz mnogobrojnih diskusija, pitanja i razlika u stavovima o ratu, unutar kancelarije CNA. Odlučili smo da upotrebimo ove teme da stvorimo prostor za diskusiju tom i drugim pitanjima u vezi sa ratom.
Diskusiona grupa se sastojala od 20 ljudi. Veći deo grupe činili su pojedinci povezani sa Treningom za trenere, ali je uključivao i druge koje je jednostavno zanimala tema. Diskusija je na lokalnom jeziku, a učesnici iz Hrvatske, Srbije, oba BiH entiteta, i malog broja zemalja izvan bivše Jugoslavije.
3.3.f Istraživačka putovanja i follow-up sastanci u Goraždu, Banja Luci, Travniku i Jajcu
Ceo tim CNA posetio je gore pomenute gradove da bi se sastao sa kolegama, od kojih su neki učestvovali u našem programu Treninga za trenere. Glavna tema o kojoj se raspravljalo bio je rat u Jugoslaviji, gledišta i reakcije ljudi na njega. Razgovarali smo o negativnom uticaju koji je rat imao na saradnju između različitih zajednica, kontaktima preko međunarodnih granica BiH, i o trenutnoj situaciji u kojoj se nalaze manjinske grupe unutar tih granica. Diskutovali smo o mogućnostima organizovanja skupova sa ljudima iz oba BiH entiteta na ovu temu, ali odgovor je bio prilično oprezan, jer je većina osećala da je u tom trenutku tema isuviše osetljiva da bi se njome mogli baviti.
3.3.g Članci (članova) CNA u vezi s ratom, izgradnjom mira i mirovnim radom
(Na raspolaganju na našoj web stranici ili na zahtev od CNA ureda)
NATO napadi na SR Jugoslaviju
Apel za mir – CNA
Otvoreno pismo članu Stranke zelenih i poslaniku u Parlamentu A. Beeru, na nemačkom
Mirovni sporazum o Kosovu!? – Sumiranje rezultata posle sporazuma o prekidu vatre
Nenasilno upravljanje sukobima nije alternativa vojnoj akciji (Gewaltfreie Konfliktbearbeitung ist keine Alternative zum milit-rischen Handeln) – na nemačkom
3.4. Četvrti kvartal, jun – avgust 1999.
3.4.a Serija tribina, Nemačka, 17.6. – 10.7.1999.
Dvoje članova CNA tima održali su seriju tribina po severu Nemačke, u organizaciji KURVE i drugih zainteresovanih organizacija. U Hamburgu smo govorili pred više od 100 ljudi, oko 30 ljudi došlo je na javne skupove u Goettingenu i Wustrowu. Takođe smo govorili na skupu aktivista i zvaničnika Stranke zelenihu Hanoveru, na kojem je bilo sve skupa oko 70 ljudi. U Berlinu smo prihvatili poziv za Skup grassroots grupa za građanska prava iz Istočnog Berlina, posetili smo Berghof Institut za kreativno upravljanje sukobima, kancelariju IPPNW Nemačke, Fondaciju Heinrich Boell, Berlinski informacioni centar za tranatlantsku sigurnost i razgovarali sa prijateljem koji je angažovan u razvoju sektora Mirovne službe u okviru DED (Nemačka služba razvoja).
Na javnim skupovima, iznosili smo naše poglede na rat u Jugoslaviji, uticaj koji je imao na čitav region, perspektive demokratskog razvoja u Jugoslaviji i širem regionu Balkana, ulozi NATO, ljudskim pravima i civilnom društvu na Balkanu i na Zapadu. Prilika da se naš glas artikuliše predstavljala je dragoceno iskustvo, i to kao ljudi koji moraju da se stvarno suočavaju sa posledicama rata. Takođe, važno je osigurati bolji protok informacija i razmenu mišljenja između ljudi na Zapadu i nas koji smo u ovom regionu. Različite perspektive su dragocene i obogaćuju naša gledišta.
3.4.b Letnji kamp SHL – Sukob? Nenasilje? Tata, Mađarska – 29.07-09.08.99.
SHL Sarajevo je pozvao CNA da održi letnji kamp na temu nenasilja i sukoba, koji je i odgovarujeće naslovljen ¢Konflikt? Nenasilje?¢. Ciljnu grupu kampa su predstavljali mladi (od 16-20 godina starosti) iz Nemačke i regiona bivše Jugoslavije. Bilo je 19 učesnika, od kojih 4 iz Nemačke, 2 iz Jugoslavije i 13 iz Bosne i Hercegovine, 10 žena i 9 muškaraca.
Pokazalo se da je kamp bio daleko od onoga što je trenerski tim očekivao i planirao. Radilo se na engleskom jeziku, zbog mešanog sastava učesnika, iz Nemačke i Jugoslavije. Ubrzo je postalo očigledno da i do 25% učesnika nije moglo da prati radionice, a još većem procentu njih bio je potreban prevod, s vremena na vreme. Trenerski tim je tada postao svestan razlika u očekivanjima između njih samih i učesnika. CNA je očekivao da su se učesnici pridružili kampu da bi radili držeći se teme, a SHL je zahtevao 6 sati dnevno lakšeg rada. Zato smo razvili trenerski paket, s namerom da to bude osnovni, mekši uvod u nenasilje.
Svejedno, postalo je jasno da je 6 sati rada bilo teško za grupu. Mnogo energije utrošeno je na socijalne aspekte kampa (što su masovno podržali prisutni organizatori), motivacija za pohađanje radionica varirala je, diskusije su bile kratke i često smatrane dosadnim ili predugačkim, oklevalo se sa bavljenjem postavljenim temama (npr. razlike, vođstvo, predrasude). Neki učesnici tražili su od nas da ne pričamo o ratu. Kada je CNA pitao prisutne organizatore zašto su se ljudi koji ne žele da diskutuju o ratu, prijavili na kamp sa ovakvim naslovom, obavešteni smo da su se prijavili jer su želeli ²da dođu u Mađarsku i upoznaju ljude².
Posle diskusija i konsultovanja sa učesnicima odlučili smo da skratimo i olakšamo program treninga što je više moguće. Ovo je za rezultat imalo odstranjivanje bar jedne trećine programa, kao i dodatni rad potreban da se program treninga prestruktuira u tom obimu, i to u toku samog treninga. Iako je kamp bio težak, što se tiče mnogih stvari, bilo je naravno i mnogo toga da se nauči. Na primer, provera nivoa poznavanja jezika učesnika koji pohađaju trening na stranom jeziku, i ako trening ne organizuje CNA, uspostavljanje uloge prisutnih organizatora, veće učešće u u izboru učesnika i promoviranje samog treninga. Drugi pozitivan aspekt je da je kamp postavio neka pitanja što se tiče trenerskog tima i našeg nivoa fleksibilnosti u ovakvim situacijama. Ova pitanja su nam još više razjasnila ulogu CNA (kao trenera, a ne kao organizacije koja svoju ulogu smatra ispunjenom kad grupa počne da se vezuje), ciljne grupe CNA (volontera) i neophodnosti da CNA nastavi sa radom.
3.4.c Seminar SHL – ¢Religija, Politika i ja¢ 22.8.99.
SHL je pozvao CNA da odradi poludnevnu radionicu na temu ¢odgovornosti¢, da bi se učesnici seminara usmerili da razmišljaju o tome da li imaju odgovornost da nešto učine u vezi s pitanjima koja su se ticala teme. CNA koji je bio voditelj imao je probleme slične onima na SHL seminaru. Zato je CNA odlučio da evaluaciju letnjeg kampa u Mađarskoj pretvori u sastanak na kome će biti izvršena evaluacija saradnje CNA i SHL. Molimo, pročitajte donji odeljak nazvan ¢Kooperacija¢ za više detalja o tome.
3.4.d Seminar o evaluaciji u Travniku, 3.9.-5.9.99.
Član CNA je učestovao na trodnevnoj radionici o evaluaciji koju je organizovao Quaker Peace and Service (QPS) iz Sarajeva. Radionica je bila koncentrisana na različite metode i načine evaluacije projekata i organizacija. Učesnici iz različitih NVO došli su iz raznih krajeva bivše Jugoslavije. Neki od njih su pohađali i poslednji QPS seminar o prikupljanju finansijskih sredstava, pa smo imali još bolju priliku za saradnju i umrežavanje. Trenerski tim bio je iz Hrvatske i SR Jugoslavije. Rad voditelja i grupe bio je vrlo konstruktivan i razvila se dobra radna atmosfera. CNA je naučio nove metode evaluacije što će nam pomoći u budućem radu.
3.4.e AMI – Alternativna mirovna inicijativa
Originalno nazvana ¢Mirovna radionica¢, AMI postoji od maja 1999. godine. Grupa od 25-30 ljudi se sastaje jednom sedmično, uglavnom su iz Sarajeva, ali i iz Banja Luke i drugih gradova BiH. U osnovi AMI-a je ideja da se osnuje organizacija koju će činiti tri dela:
- Centar za mirovne studije
- Centar za mirovna istraživanja
- Centar za mirovnu akciju
Sastanke pohađaju uglavnom mladi ljudi, ali su tu i dva starija profesora teologije i filozofije, koji su veoma intenzivno uključeni u inicijativu. CNA je uključen od početka, i učestvovao je u nekoliko aktivnosti kao što je seminar o orjentaciji za potencijalne članove, kao i radionica iz nenasilja. (Više o ovim projektima možete pročitati u nastavku).
Ipak, posle dosta rasprave, CNA je odlučio da u ovom trenutku ne vidi ulogu naše organizacije u okviru strukture i politike rada AMI-a. Zato smo odlučili da se povučemo iz inicijative, ali s namerom da ostanemo otvoreni za buduću saradnju.
3.4.f Seminar iz orijentacije za AMI (alternativna mirovna inicijativa) u Hrvatskoj 29.06.-03.07.99.
U toku osnivanja inicijativnog odbora AMI-a, CMS (Centar za mirovne studije) iz Zagreba pružio je svoju podršku slanjem materijala i informacija o organizovanju seminara i drugih obrazovnih skupova. CMS je deo Antiratne kampanje Hrvatske, baziran u Zagrebu. AMI voli da radi sa CMS jer je njihov pristup radu interaktivan, participativan i obrazovan. AMI je zatražio od CMS da održi seminar na kome su članovi AMI-a mogli da provere svoje uloge i ciljeve.
Seminar je održan u Poreču, a učestvovao je jedan član tima CNA. Bilo je oko 15 učesnika. Seminar je bio koncentrisan na pitanja kako učesnici shvataju rad svih delova AMI, i gde svako od njih vidi sopstvenu ulogu. Radili smo u malim grupama i uradili igru uloga, a na kraju smo izradili vremenski plan za sledećih 6 meseci, u koji su uključena sva tri buduća centra. Grupa ljudi koji bi želeli da rade u budućim centrima za mirovne studije koncentrisaće se na formiranje tima za rad u tim centrima, za nabavku literature, na pripremi osnovnog treninga iz nenasline transformacije sukoba; i jednog okruglog stola na temu npr. povratka izbeglica. Centar za mirovna istraživanja će sastaviti upitnik koji će se koristiti u anketama i intervjuima u regionu BiH na različite teme, a rezultati toga biće štampani u knjizi. Centar za mirovnu akciju će raditi na pripremi i izvođenju uličnog pozorišta u mnogim gradovima BiH.
3.4.g Uvod u nenasilje – Radionica u Šipovu, BiH, 29.8.-02.9.99.
Šesta letnja škola demokratije i socijalne pravde okupila je ljude različitih profila iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Škola je usmerena na razmenu informacija i iskustava kroz rad u oblasti ljudskih prava i demokratije. Takođe nudi organizacijama i pojedincima priliku za umrežavanje i planiranje zajedničkih aktivnosti. Škola je zato prilika za članove AMI da se sretnu sa drugim grupama iz regiona. Mogu da razmenjuju iskustva, mišljenja i informacije o aktuelnim pitanjima, i da diskutuju o poteškoćama i načinima da se sa njima nose. Takođe mogu da promovišu AMI i pokušaju da nađu veći broj organizacija/pojedinaca koji bi bili zainteresovani da im se pridruže.
AMI je pozvao CNA da vodi radionicu u trajanju od dva ipo dana iz ¢Uvoda u nenasilje¢ na Letnjoj školi, gde je nekoliko radionica održavano istovremeno. Učesnici radionica bili su iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine (iz oba entiteta). Polovina njih bili su članovi AMI-a, a drugi su bili iz različitih NVO. Dvoje učesnika CNA Treninga za trenere bilo je uključeno u trenerski tim.
Činjenica da se događaj zbio u Šipovu, je od posebne važnosti, jer se gotovo ni jedan sličan skup tamo ranije nije desio. Šipovo je gradić u Republici Srpskoj, sada ima nekoliko hiljada stanovnika. Nalazi se na jugozapadu BiH, u delu koji nije najbolje povezan (fizički i politički) sa drugim delovima Republike Srpske i Federacije BiH. Infrastruktura je praktično uništena, a ono što funkcioniše je u lošem stanju. Ekonomija je uništena, a broj zaposlenih veoma mali. Treba dodati da je i grad i njegova šira okolina takođe razrušena, i zbog svega ovoga postoj ogromni problemi što se tiče povratka raseljenjih lica i izbeglica. Svejedno. stanovnici od pre rata (Srbi su bili u većini, Bošnjaci i Hrvati u manjini) sarađuju u pogledu povratka i budućeg života, i pokušavaju da probleme zajednički rešavaju.
3.4.h Seminar o prigovoru savesti u Sarajevu, 23.7.99.
Organizacija Žene ženama, uz podršku Kancelarije visokog predstavnika (OHR) za Bosnu i Hercegovinu, organizovala je seminar na temu Prigovor savesti i civilna služba u BiH. Učesnici su bili iz NVO, raznih grupa za ljudska prava, ženskih grupa, organizacija mladih, i nekoliko novinara iz oba entiteta BiH, Hrvatske i Jugoslavije.
Učesnici seminara proučili su zakone BiH i Jugoslavije a takođe i međunarodne standarde Saveta Evrope. Ovo je prisutnima pružilo mnogo informacija, o kojima se diskutovalo i načinjeni su neki predlozi za budućnost, uključujući i kratak tekst o zakonima o prigovoru savesti, kao i međusobno informisanje o konferencijama NVO i VO na ovu temu. NVO iz oba entiteta žele da budu deo procesa, uz podršku OHR. Jedan od uslova da BiH postane član Saveta Evrope je prihvatanje međunarodnog zakona o prigovoru savesti. OHR pokušava da podrži vlade oba BiH entiteta u dostizanju ovih standarda.
Trenutno i u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj već postoji mogućnost alternativnog služenja vojnog roka. Civilna služba nudi poslove kao što je rad u poljoprivredi. Pošto dva entiteta imaju različite armije, civilnu službu će služiti samo u zajednici u okviru svog entiteta.
3.4.i Priča iz svakodnevnog života – Jasmin Redžepović
Neposredno posle ovog seminara, otišao sam u Ministarstvo odbrane da se raspitam o pravima i dužnostima jednog svog rođaka. On ima 18 godina i već je regrutovan u vojsku. Pošto sam proučio zakon Federacije BiH, bilo mi je jasno da moj rođak toga nije svestan, ali sam hteo da vidim šta će mi reći u Ministarstvu. Kad sam stigao tamo, prijateljski nastrojen čovek me je pozvao u svoju kancelariju i obavili smo razgovor koji nam je obojici pružio mnogo informacija. On nije mogao da mi tačno objasni situaciju u vezi s pravima mog rođaka: sve što je znao je da je za njega prekasno da razmišlja o prigovoru savesti jer se za to morao prijaviti u toku tri meseca pošto je primio poziv da za regrutaciju, kada je imao 16 godina. Naravno da moj rođak nije imao ovu informaciju, kao ni svi drugi koji su pozvani u armiju.
Zapanjujuće je da me je, kad sam pokazao ovom čoveku iz Ministarstva odbrane kopiju zakona, on zamolio da je zadrži jer ga pre toga nije nikad video. Tako sam mu napravio kopiju. Ovo mi je pokazalo koliko se malo zna o prigovoru savesti, čak i među onima koji bi to trebalo da znaju. Nadam se da ćemo ubuduće mi iz NVO imati uticaja na to, da obezbedimo da se ovo više ne dešava.
3.4.j Abraham – Radionica, Zavidovići 14.08.99.
Abraham – Intereligijsko udruženje za mirotvorni rad, Sarajevo – organizovala je radionicu na temu ¢Interreligijski dijalog¢ u kojem je CNA imao savetodavnu poziciju, i takođe uzeo učešća u pripremama i održavanju radionice. Učesnici radionice došli su iz različitih verskih zajednica i brojnih NVO iz okoline Zavidovića. Svi pozvani službeni predstavnici zajednice nisu se pojavili, prisustvovali su samo predstavnici islamske zajednice, a i oni su otišli posle uvoda. Svejedno, za organizatore radionice bilo je važno da se uvere da su obični ljudi, u ovom slučaju uglavnom mladi, zainteresovani da svoje probleme zajednički rešavaju. Mislimo da je verskim institucijama možda potrebno dati više vremena da se šire uključe u ovakav rad.
3.4.k Trenerski seminar, Sarajevo, 07.09.99.
Jednodnevna radionica sa trenerima iz regiona koju je organizovao CNA, Care International i United Nations Volunteers (UNV). Cilj seminara bilo je upoznavanje trenera koji se bave nenasiljem, transformacijom sukoba ili rešenjem sukoba sa radom onih drugih. Diskusije o različoj metodologiji i teškoćama u radu, razmena iskustava i pogleda; međusobno pružanje podrške i ohrabrenje, i rasprava o tome da li postoji potreba da se između zainteresovanih strana uspostavi trenerska mreža.
UNV je kontaktirao različite grupe i organizacije da bi im prosledio informacije o seminaru. Treneri su bili upitani da li bi želeli da pripreme i održe radionicu na temu koja ih zanima, što bi ilustrovalo njihov stila rada. Na kraju su sesije bile organizovane za jedan dan i unapred najavljene učesnicima. U toku dana održana su tri bloka, plus uvod i evaluacija. Jedan blok bio je održan na temu razvijanja standarda treninga, a pripremio ga je tim iz USAID Democracy Network, drugi je održao jedan međunarodni trener koji je radio za Care International o osobinama trenera, a treći je održao tim CNA o ulozi trenera.
Bilo je planirano da se održi seminar na lokalnom (bosanskom/hrvatskom/srpskom) jeziku. Pored dvoje lokalnih trenera, na seminaru je bilo i nekoliko međunarodnih trenera i menadžera. Većina ljudi govorila je engleski jezik, pa su oni pomagali u prevodu ako je radionica ili diskusija bila držana na engleskom. U diskusiji o daljim koracima, zaključeno je da ako bude potrebe za budućim sastancima, njih ne organizuje ista grupa koja je organizovala ovaj skup. Jedan broj učesnika se delom saglasio da preuzme obavezu da organizuje neka buduća događanja.
3.4.l Evaluacija – Schueler Helfen Leben (SHL) 8.9.99.
CNA i SHL su održali sastanak da urade evaluaciju međusobne saradnje. Bio je to važan sastanak iz više razloga. Prvo, SHL je prolazio kroz fazu izmene kada su se ¢stari¢ volonteri vraćali u Nemačku, pa je evaluacija protekle saradnje bila predviđena po rasporedu. Drugo, novi volonteri SHL su preuzimali posao, pa je bilo bitno te nove članove SHL upoznati sa CNA i našim načinom rada. Treći razlog za evaluaciju bili su skorašnji problemi i pitanja koja su se javila u projektu koji je CNA radio u saradnji sa SHL (pogledati prethodni odeljak nazvan ¢Četvrti kvartal¢).
Na sastanku smo raspravljali o radu i politici SHL i CNA, upoznajući se međusobno sa ulogama i oblastima rada. Zatim je sledila evaluacija o tome kako svaka organizacija vidi rad sa onom drugom. CNA je govorio o svojim problemima tokom kampa ¢Konflikt? Nenasilje?¢ i o drugim pitanjima koja su povremeno otežavala našu saradnju. SHL je takođe izvršio evaluaciju naše saradnje i istakao različite aspekte našeg stila rada koji bi se mogli poboljšati. Jedna od teza bila je da mi postavljamo visoka očekivanja, tako da SHL oseća da nije u stanju da ih ispuni. Ali feedback nije bio samo kritički, a najvažnije je da i oni i mi cenimo rad onog drugog i smatramo da vredi nastaviti kontakte. Ovaj sastanak bio je posebno važan za nove članove SHL, koji su uprkos prirodi skupa, komentarisali da su se osećali udobnije na ovom skupu nego na nekim drugim na kojima su učestvovali.
4. Zahtevi za saradnju i perspektive
4.1. Makedonija
Ambasada za mir iz Skoplja
Zajednička organizacija dva treninga na Ohridu, u Makedoniji ove jeseni može značiti otvaranje vrata za dalji razvoj saradnje u Makedoniji. Bilo kakvo veće angažovanje zahtevalo bi dublju analizu tamošnje situacije i ispitivanje aktivnosti na polju izgradnje civilnog sruštva. CNA ima zanimanje za dalju saradnju sa Makedonijom i njoj susednim zemljama kao deo naše opšte regionalne strategije.
4.2. Beograd – SR Jugoslavija
Imamo intenzivne kontakte sa troje učesnika Treninga za trenere, iz Beograda. U avgustu ¢99 organizovali smo trodnevni skup sa tim ljudima i svim osobljem CNA, kao i budućim članovima CNA. Postoji vrlo jasna želja kod ovih ljudi da se bave ovom vrstom rada kakav je rad CNA, u Srbiji, i postoji jasna želja da se ojača i nastavi saradnja i razmena između Sarajeva i Beograda. Odlučeno da CNA Sarajevo snažno podrži inicijative i aktivnosti ove grupe iz Beograda, dok oni ne obave analizu situacije što se tiče potreba i mogućnosti za rad u zemlji. Regionalna saradnja je važan aspekt ovog rada, i ona počinje od samog početka uključivanjem ljudi koji nisu iz Beograda u beogradski tim.
4.3. Hrvatska
Glavna saradnja sa pojedincima i grupama iz Hrvatske do sada je ostvarena samo u obliku zajedničkog trenerskog tima Treninga za trenere, na kojem su dva trenera iz zagrebačkog Centra za mirovne studije bila prisutna. Nakon poslednjeg treninga razmotrili smo mogućnosti buduće saradnje i izrazili želju da sarađujemo opet na isti način u sledećem programu Trening za trenere. Od tada su kontakti sa Hrvatskom prošireni uz mogućnost uključenja jednog aktiviste iz Splita kao gostujućeg trenera na seminarima u Makedoniji, i sa jednim brojem hrvatskih učesnika seminara. Nameravamo da nastavimo sa jačanjem veza sa Hrvatskom, i u skladu sa kapacitetima, takođe bismo voleli da unapredimo saradnju u budućnosti i sa organizacijama izvan Zagreba.
5. Strategija i transfer
U toku određivanja strategije CNA, godinu dana ranije, podvukli smo potrebu da se održe dva osnovna treninga godišnje i jedan potpuni paket Treninga za trenere. U narednoj godini (1999 – 2000) najistaknutiji događaji u fazi planiranja su ostvarivanje 4 osnovna treninga, jednog paketa Treninga za trenere i jednog značajnijeg skupa za umrežavanje. Za više pojedinosti, molimo pogledajte odeljak pod naslovom ¢Plan rada¢.
Ovi događaji predstavljaju srž našeg rada i odražavaju naše prioritete. Pošto smatramo da je dugoročno važno da postoje treninzi za specijalne ciljne grupe (npr. policiju, medije, prosvetne radnike) smatramo da je bitno raditi na razvoju pilot programa u ovim oblastima, što u stvari oblikuje trening u skladu sa posebnim potrebama tih ciljnih grupa. Odazivanje zahtevima lokalnih organizacija za kraće treninge odgovara našoj nameri da uključimo manje iskusne nove trenere u tim i damo im šansu da steknu nova iskustva i znanja kroz praksu i pripremu treninga.
Ključni element strategije CNA je stvaranje mreže trenera u regionu, spremnih i sposobnih da prenose svoja znanja i veze. Uvereni smo da će do kraja sledeće projektne godine u avgustu 2000, postojati grupa trenera u BiH i Jugoslaviji, sposobnih da nastave sa trenerskim radom. Naš interes i u skladu s tim fokus u narednom periodu je na prenošenju svih neophodnih znanja i veština o organizacionim pitanjima u vezi sa radom. Takođe očekujemo i nadamo se sa ćemo pronaći još 1 ili 2 ljudi koji će biti spremni i sposobni da rade u CNA na način i u duhu koji smo do sada stvorili.
Transfer rada CNA na lokalno osoblje sa perspektivom dugoročnog angažmana, je jedan od najvažnijih deklarisanih ciljeva CNA. Pronašlii smo novog člana tima, učesnika našeg treninga za trenere koji želi da se pridruži CNA na duži period i da vodi organizaciju pošto postane lokalna. Adnan Hasanbegović će se pridružiti timu CNA u jesen ove godine, čim nam finansije dozvole da ga zaposlimo. I dalje tražimo bar još jednu osobu koja bi želela da nam se pridruži i bila motivisana da nastavi rad CNA. Jedan član, skoro pouzdano odlazi početkom sledeće godine, i još treba utvrditi da li postoji potreba za stranim članom osoblja, dok će drugi koncentrisati svoje napore u toku najvećeg dela sledeće godine, na pisanje priručnika za trenere. Takođe se nadamo da ćemo moći da zaposlimo još jednog lokalnog člana u proleće sledeće godine, koji će imati 6 meseci na raspolaganju za transfer. Jedna poteškoća sa kojom se susrećemo je neizvesnost koju ljudi osećaju u vezi ovog posla, dok međunarodni finansijeri ubrzano gube interes za BiH a ekonomski problemi i dalje ostaju goruće pitanje u zemlji. Ovo otežava pojedincima dugoročno angažovanje, ali u isto vreme ukazuje na motivaciju onih koji i pored teškoća i neizvesnosti žele da se posvete ovom poslu.
6. Evaluacija rada i strategija
Jedan od glavnih elemenata našeg rada u toku poslednjih dvanaest meseci bio je program Trening za trenere. Zbog rata u Jugoslaviji nismo uspeli da završimo program na vreme. Poslednji iz grupe od tri seminara, pomeren je za početak sledeće godine. Zbog toga nismo mogli da izvršimo evaluaciju programa kako treba, na način kako je planirano za odloženi seminar u maju. Susreli smo se uglavnom sa organizacionim problemima u primeni, npr. u nemogućnosti nekih učesnika da prisustvuju zbog političke situacije, ili ličnih problema nekih od njih (bolest, itd.) Mada odloženi, svi follow-up skupovi su održani i pokazalo se da su vrlo važan deo programa. Naš cilj da iniciramo i podržimo ideje i dobru volju za uključivanje u trenerski rad je ostvaren. Polovina učesnika iz grupe već je uključena u trenerski tim za različite projekte, a i dalje ćemo ulagati napore da se tako nastavi. Tako možemo tvrditi da smo postigli naš glavni cilj umnožavanja prenošenjem odgovornosti i znanja na druge, podjednako i van tima CNA. Ipak, ne želimo da pružimo isuviše pozitivnu sliku što se toga tiče. Postoje sporna pitanja u vezi trenerske grupe, koja su opisana u odeljku ¢Teškoće i nova saznanja¢.
Cilj umrežavanja grupa i pojedinaca koji su aktivni u zainteresovani za isto polje rada kao i CNA, sledimo kroz same treninge sa učesnicima iz regiona. Ovo se pokazuje kao vrlo efikasan način umrežavanja pošto se ljudi upoznaju na način koji je veoma intenzivan i stiču poverenje jedni u druge, što je preduslov za delotvornu i plodonosnu saradnju.
Sledeći cilj, organizaciona podrška i savetovanje, predstavlja trajan zadatak koji će biti intenziviran u budućnosti. Uvećanje naših kapaciteta, kao i program Treninga za trenere isprepleteni sa savetodavnim posetama su nam omogućili da pokrijemo ovu oblast mnogo bolje nego pre godinu dana. Uvećali smo tim još jednim volonterom, Ivanom Franović iz Beograda. Ovim smo dobili novi kvalitet u timu i pružili i njoj priliku da nauči dosta o organizaciji ureda i vođenju projekta u narednih 12 meseci. Još jedna žena iz Beograda, E.K. (učesnica Treninga za trenere) će imati posao u toku dva meseca u CNA Sarajevo, takođe s ciljem upoznavanja sa poslom u kancelariji (sve što stoji iza i oko treninga).
7. Teškoće i nova saznanja
7.1. Makedonija
Trenerska događanja na širem prostoru Balkana održana u Makedoniji u saradnji sa Ambasadom za mir (EfP) organizovana su i pripremljena preko e-maila i telefonom između Sarajeva i Skoplja. Komunikacija između EfP i CNA bila je ponekad teška. Različita očekivanja i iskusto u organizovanju ovakvih događaja dovelo dovodilo je povremeno do konfuzije i nejasnoća između dve kancelarije. Traženje sredstava bilo je veoma teško, i odista, u vreme pisanja ovog izveštaja (3 nedelje pre početka treninga) još uvek nemamo polovinu neophodnih sredstava. Zbog zemljotresa u Turskoj, nedovoljnog broja prijavljenih iz Grčke i stalnih teškoća na Kosovu, na listi učesnika u ovom trenutku nedostaju ljudi iz tih sredina.
Ipak, nova saznanja i osnovne prednosti ovog događaja već sada su velike. Novi i dalji kontakti sa ljudima sa Kosova i Hrvatske su veoma dobrodošli u CNA (kao što su uostalom svi novi kontakti). Budućim projektima, kao što je ovaj, će koristiti lekcije o tome kako treba razjasniti uloge, odgovornosti, motivaciju, politiku, očekivanja svih strana koje su uključene, pre nego što sama organizacija započne. Svi se veoma radujemo ovom trenerskom događanju. Nešto što je bilo ovako teško ostvariti sigurno zaslužuje da se desi.
7.2. Odlaganja i otkazivanja
Zbog odlaganja i otkazivanja trenerskih događanja u različitom obimu, CNA se suočio sa nedostatkom vremena za aktivnosti koje je potrebno pripremiti, ostvariti, evaluirati i dokumentovati do kraja 1999. godine. Rat u SR Jugoslaviji izazvao je i uticao na mnoge od tih odlaganja mada je to takođe prouzrokovao i nedostatak dobrog predviđanja i planiranja od strane CNA.
1999. je bila godina u kojoj se CNA transformisala iz ureda sa jednim članom u četvoročlanu grupu zaposlenih sa punim radnim vremenom. Zato je ovo i prva godina u kojoj je CNA mogao da preuzme tako mnogo posla. Čvrsti rokovi i malo mesta za razmišljanje koje imamo na raspolaganju u preostalom delu godine, rezultat su visoke motivisanosti tima CNA. To je takođe i velika lekcija, jer je potrebna efikasnija organizacija vremena u vezi projekata koji preuzimamo.
Preostali seminari iz 1999. godine biće profesionalni i promišljeni kao i svi prethodni. Jednostavno neće biti dovoljno vremena za CNA da u njima uživa. Važna lekcija!
7.3. Trenerski skup sa šireg regiona
Ovaj skup, prvobitno planiran za proleće 1999. godine, odložen je za godinu dana do proleća 2000. godine. Rat u Jugoslaviji, teškoće u finansiranju, nedostatak vremena za razvoj projekta, su elementi koji su doveli do odlaganja.
7.4. Grupa Treninga za trenere
Kao što istaknuto napred u evaluaciji programa Treninga za trenere, zadovoljni smo zbog činjenice da počinje da se formira grupa pojedinaca koji su zainteresovani da vode trenerska događanja. Ova grupa se satoji od 5 ili 6 ljudi, od kojih još uvek nisu svi vodili treninge zajedno sa CNA. Pošto je ova grupa veoma mala, ograničeni smo što se tiče broja ljudi koje možemo da kontaktiramo sa zahtevima za treninge (u odnosu na broj zahteva koje dobijamo). Mnogo puta slali smo zahteve za treninge grupi i nismo dobijali nikakav odgovor. Pojedinci iz grupe su veoma angažovani na sopstvenim poslovima pa je njihova posvećenost ograničena. Ovo će i dalje biti jedan od aspekata saradnje sa ¢spoljnim¢ trenerima. Ovaj problem se uvećava kada se radi sa manje iskusnim trenerima koji nemaju uvek predstavu o tome koliko je mnogo vremena potrebno da se prikupe sredstva, razvije, organizuje, održi, evaluira i dokumentuje trening. Važno je upamtiti da je uključivanje ljudi sa Treninga za trenere deo njihovog treninga. Ravnoteža između ostvarivanja profesionalnog treninga i ostavljanja prostora za individualna trenerska iskustva u procesu učenja ponekad može da bude veoma suptilna.
7.5. Razvoj pilot projekta ²Uloga policije u civilnom društvu²
CNA je u toku nekoliko meseci učestvovao u procesu razvoja treninga za policiju iz nenasilnog postupanja u konfliktima. Oformljena je radna grupa radi prikupljanja informacija i ostvarivanja kontakata da bi sprovela ovu ideju. Aspekt kontakata posebno je bitan u ovom slučaju, jer je tako mnogo oficijelnih organa, lokalnih i međunarodnih, uključeno u policijsku službu i njen trening.
CNA je ostvario kontakte sa različitim organizacijama, što nas je na kraju dovelo do Pravnog odeljenja OSCE. Kontaktirali smo ove organizacije da bismo sakupili informacije kako da najbolje sprovedemo ovaj trening i dođemo u vezu sa policijom, da bi nam oni rekli šta im je potrebno i da bi to mogli i dobiti. U osnovi, bili su nam potrebni detalji, da bismo bili sigurni da će trening biti po meri učesnika. Posle našeg sastanka sa OSCE, oni su kontaktirali službenika UNIPTF (Međunarodne policijske snage Ujedinjenih nacija) koji radi sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo. IPTF je zatim stupio u vezu sa CNA, pod utiskom da smo mi kompletirali trenerski paket za policajce i da je on spreman za primenu, i da nam je samo potrebna dozvola da trening održimo. IPTF je dobio ovu dozvolu od Ministarstva. Kada nas je IPTF kontaktirao da nas obavesti o dobijanju dozvole, organizovan je sastanak između CNA, CIP (Centar za informacije i podršku NVO, iz Sarajeva), UNIPTF i zamenika miinistra za unutrašnje poslove za Kanton Sarajevo. CNA je smatrao da na sastanak idemo da diskutujemo o tome kako je najbolje nastaviti sa razvijanjem trenerskog paketa – sada kad imamo dozvolu i sigurni smo u pogledu investiranja naših kapaciteta u završetak treninga. IPTF i Ministarstvo su smatrali da se sastajemo da finalizujemo kada, gde i pod kojim uslovima će se trening održati.
Nepotrebno je reći da je sastanak bio katastrofa. Ministar nam je rekao da ako treba da diskutuje kako da se obavi trening onda će ga napraviti sam. IPTF je organizovao kontakte sa nama u vezi daljeg informisanja, a oni nisu. CNA je nekoliko puta pokušavao da oživi komunikaciju. U jednom razgovoru sa IPTF rečeno nam je da je sastanak naneo dosta štete i da bi zbog toga svaka evaluacija našeg rada bila veoma teška. Odgovor CNA bio je da je dobrošla svaka takva evaluacija, jer bi nam to uštedelo posao, i da ne treba da nas procenjuju prema tome kako je prošao sastanak u Ministarstvu, već prema našem trenerskom radu za koji imamo iskustvo i znanje. IPTF je na kraju prestao da odgovara na naše pozive. Nije više bilo nikakvog rada na projektu.
8. Politička dimenzija rada CNA
Drugi bitan aspekt našeg rada koji je nastao kao rezultat rata u susednoj Jugoslaviji je naglasak na političkom radu. Na neki način, dalje smo razvili sopstveno shvatanje i razloge za bavljenje ovim poslom. Svi pojedinci u CNA timu podjednako su doprineli ovom razvoju CNA i svi osećamo neophodnost da se ovo očuva i kad projekat postane lokalni. Rat u Jugoslaviji je takođe doveo do toga da se kontakti i razmena sa glavnim uredom u Wustrow podignu na mnogo viši nivo, a saradnja je bila plodna i konstruktivna na zadovoljstvo obe strane.
CNA sebe shvata kao organizaciju koja trenira ljude u transformaciji sukoba i nenasilja da bi ih bilo više sa takvim veštinama/znanjima. Kroz prirodu našeg trenerskog posla bavimo se i pitanjima ljudskih prava. Na treninzima, simuliramo i razgovaramo o situacijama nepravde i provociramo ljude da razmišljaju o svom uobičajenom ponašanju i odgovornosti koju ono nosi. Na treninzima pokušavamo da pustimo ljude da otkriju nove i različite uglove, da preispitaju svoje poglede i percepcije, i vežbaju suočavanje sa strahom, neprijateljstvom, stereotipima, predrasudama, autoritetima, itd. Ne želimo da treninzi ostanu bezbedna mesta na kojima ćemo se pretvarati da možemo da postupamo hrabrije i nenasilno. Želimo da nenasilje nađe svoje mesto u realnosti nas samih i učesnika treninga.
U balkanskim zemljama postoje nacionalističke vlade koje su ratove u prošlosti videle kao legitimno oruđe za postizanje političkih ciljeva. One su zloupotrebljavale svoje građane, i gurale ih u situacije da krvare i ubijaju da bi ispunili isključive političke ciljeve od kojih je samo jedna grupa imala koristi. A ti ciljevi uvek su značili diskriminaciju i oduzimanje prava drugim grupama. Zakon moćnijeg i (obično) brojnijeg je prisutan model. Jedini način u kome ljudi vide mogućnost da sačuvaju i zaštite svoja prava je udruživanje sa nekim još moćnijim spolja. Za Bošnjake iz BiH ovo bi moglo da znači traženje podrške od međunarodne zajednice, a za Srbe iz Republike Srpske podrška iz Beograda. Oni shvataju da je to neophodno za opstanak. A da bi ostvarili ovakve saveze, spremni su da se odreknu velikog dela svojih prava.
Većina ljudi u BiH sa kojima smo razgovarali izgleda da priznaje da rat nije bio vredan žrtvi. Ali mnogi od njih nisu bili u stanju da prepoznaju nepravdu kojoj su sami doprineli kao i sopstvenu odgovornost. Nema ljudske solidarnosti sa bivšim ¢neprijateljima¢, postoji samo nacionalna solidarnost. Većina onih sa kojima smo se sreli veću odgovornost vidi na drugoj strani, tako da se ne trude da razmišljaju ili pomenu sopstvenu odgovornost. Kao ilustraciju ovoga možemo navesti očigledan nedostatak poštovanja prema manjinama u BiH, ali bio bi to isuviše crno beli primer. Ovde bi se moglo ispitati koliko uopšte respekta imaju manjine prema većini. Mogu se takođe navesti primeri nedostatka obzira prema hendikepiranima, ženama, izbeglicama, povratnicima i onima koji izražavaju prigovor savesti. Ispisivanje reči ¢manjina¢ može da sugeriše etničke razlike koje od ljudi čine grupu. Ali etnicitet je samo jedan deo toga. Strah i netolarancija prema razlikama i promena su važna pitanja.
Razumemo potrebu ljudi za očiglednim merama sigurnosti kao što je SFOR i velika Armija BiH. Svoj rad, vidimo kao doprinos porastu svesti o tome, procesu izgradnje poverenja i razvijanju komunikacije. Želimo da iniciramo dijalog i stvorimo prostor da ljudi razvijaju različite strategije. Za zadovoljenje potreba ljudi da svačija prava budu poštovana – i pojedinca i grupe. Prepoznavanje i poštovanje razlika. Ovaj aspekt našeg rada čini da sebe vidimo kao organizaciju koja ne samo da podržava ljude u sticanju dragocenih znanja, već pokreće inicijative i javno deluje protiv kršenja ljudskih prava, za socijalnu pravdu i u pravcu društvenih promena koje vode ka miru koji je održiv.
9. Nenasilje i kršenje ljudskih prava
Po početku bombardovanja Jugoslavije od strane NATO, CNA se uključio u organizovanje skupa, u Sarajevu, na kome će se raspravljati o tamošnjoj krizi. Skup je dokumentovan u ovom izveštaju (Treći kvartal, mart – jun 99.). Ovo je imalo velikog uticaja na nas. Ostali smo pod utiskom da se nenasilje ne smatra primenjljivim stavom u odnosu na događaje u SR Jugoslaviji. Humanitarna pomoć za izbeglice smatrana je najpraktičnijim mogućim odgovorom, a zajednička osuda nasilja svih strana u sukobu (Milošević, NATO i UČK) bila je isuviše teška.
Ideja o humanitarnoj pomoći kao najkonkretnijem obliku podrške je kratkoročna mera. Humanitarna pomoć je neophodna u bavljenju onim što se već desilo (kriza koja traje sa izbeglicama, povratnicima i onima koji su ostali u i oko Jugoslavije treba svaku moguću podršku). Zato je razumljivo zašto se na rad kao što je ovaj koji obavlja CNA ne gleda kao na praktičan način rešavanja trenutnih materijalnih potreba ljudi. Ipak uznemirujuće je što se bavljenje budućnošću ne vidi kao praktičan odgovor.
NATO je izveštavao da ¢bombardovanje vojnih ciljeva¢ treba da oslabi moć Miloševićevih trupa i da uništi njihova oružja. Ali i bez tog oružja, čak i da su vojnici bili razoružani (a nisu), to ne ne bi razoružalo svest ljudi koji su želeli da se događaji na Kosovu nastave. U TV intervjuu, jedan mladi pripadnik UČK reako je da će se boriti protiv srpskih trupa i bez ikakvog oružja ako bude morao. To je ono što danas oblikuje budućnost Balkana.
Po našem mišljenju, NVO u BiH se bave direktnim i indirektnim posledicama nasilja koje se ovde događalo, uz ograničenja kratkoročne pomoći koju BiH prima. Sektor NVO je onaj glavni koji se bavi među-etničkim, među-religijskim kao i radom između različitih zajednica. On ima mnogo različitih fokusa, znanja i ciljeva. Postoji prostor da se nenasilje ubedljivo oglasi u okviru ovog sektora. Ako se nenasilje ne shvati na primenjljiv način, proći će mnogo vremena pre nego što ga tako shvate izvan NVO scene. A vreme je ovde bitno. Ljudima, zjednicama, društvu, svima nam je potrebno vremena da se udaljimo od nasilja. Ovo ne znači zaboraviti ta iskustva, ili žrtve. To znači ne živeti ponovo ih proživljavajući. Jedan stari irski republikanac je rekao ²Budućnost počinje danas², i ako sami ne uložimo napor, na budućnost će uticati samo one druge snage.
Ako se nenasilna akcija smatra neprimenjljivom, onda izgleda kao da je neprimerena za takav rad. Možda se smatra isuviše mekom ili pasivnom, ili nečim što čine idealisti dok drugi nastavljaju dalje. Potrebno je raditi na tome, a žuri nam se. Dokle god se ulaganje napora u rad kojim se sužava prostor za nasilje smatra neprimenjljivim, nasilni odgovori na nasilje koje se dešava, biće smatrani primenljivijim. Veza između nenasilja i kršenja ljudskih prava je u tome da se tako oduzima prostor za nastanak kršenja ljudskih prava. Shvatajući zašto i kako da utičemo na naše zajednice ukidamo razloge da pojedinci u njima dozvoljavaju ili učestvuju u kršenju ljudskih prava.
Kruži mnogo priča iz rata u BiH o nezamislivoj hrabrosti u nenasilnim akcijama, koje se dešavaju usred užasa. Ekstremnost ovih situacija čini da se takva hrabrost izdvaja. Nedostatak ovih priča je to što su tako izuzetne. Ni od koga se ne može očekivati da radi na nenasilju pod velikom pretnjom. Ali ako na nenasilnu akciju gledamo kao na sastavni deo svakog našeg dana, kao što je pranje zuba da bi se zaustavio karijes, onda je to nešto što je moguće. Pokušaj da se postavimo iznad sopstvenih predrasuda, rad s konsenzusom, ne dozvoliti da nas veže sopstveni identitet, odatle se počinje.
Potrebno je da se bavimo pitanjima kršenja ljudskih prava iz mnogo različitih uglova. Humanitarna pomoć je nesumnjivo neophodna. Neosporno je neophodno i raditi koliko god je moguće na tome da se suzi prostor da ona postane potrebna. Dok god koncentrišemo svoje napore na posledice nasilja, ostavljamo uzroke nasilja ljudima koji ne uspevaju da ga izbegnu, koji učestvuju u njemu, i opravdavaju svoje učešće u njemu. Budućnost počinje danas, i ako ne uložimo napor, one druge snage će nastaviti da je oblikuju.
10. Izveštaj koordinatora Projekta Franziske Guenther
- Transfer koordinacije projekta
Nisam imala izbora, već da se upoznam sa projektom CNA u toku 1996.-97., zato što sam u to vreme živela sa Nenadom, i zato bila i danju i noću u toku s pripremama za projekt. Pripreme skoro da i nisu bile prekidane bilo čime, osim da bi se pojela proja, igrale karte ili gledalo Evropsko prvenstvo.
Od tada sam aktivan učesnik u grupi za podršku, a od početka projekta, bila sam upoznata sa ciljem projekta i predanošću s kojom se radi. Preuzela sam koordinaciju projekta 1.11.1998. godine od Joerga Rohweddera, s prvobitnom namerom da budem samo njegova zamena. Ali, 31.3.1999. koordiniranje je prešlo isključivo u moje ruke, počto je Joerg počeo da radi na drugom projektu KURVE (iako je i dalje posvećen i CNA, koliko mu to drugi posao dozvoljava). Ispunjavanje ovih obaveza, koje su se sudarile sa mojom trudnoćom i rođenjem sina, bilo je moguće zahvaljujući pomoći Heike Hammer, iz grupe za projekat. Ona je preuzela neke od mojih obaveza u kritičnom periodu, i dalje to radi kad sam ja na odmoru i u drugim ²hitnim² slučajevima.
Prema dogovoru sa CNA i Kurve Wustrow, polje moje odgovornosti je uglavnom ograničeno na neposrednu koordinaciju projekta. Prikupljanje sredstava i odnosi sa javnošću kao dodatni posao za KURVE Wustrow su sporadični, u skladu sa potrebama projekta i kapacitetima. Koordinacija projekta obuhvata i sledeće zadatke: redovne kontakte i razmenu informacija sa CNA; predstavljanje projekta na sastancima KURVE; razmenu relevantnih informacija između KURVE i CNA, uključujući i posredovanje u slučajevima sukoba kako u okviru tima u Sarajevu, a i između CNA i tima u Wustrowu;, finansijsku kontrolu projekta; prevod, slanje redovnih izveštaja CNA; komunikaciju i koordinaciju sa grupom za podršku i drugima zainteresovanim za projekat.
Prva dva meseca provela sam proučavajući dosijee projekta i upoznajući se sa radom glave kancelarije KURVE iz Wustrowa. Poseta kancelariji KURVE i redovno poseta sastancima Odbora KURVE, su mi omogućili da se upoznam sa teškim uslovima rada tima KURVE, sa širokim rasponom njihovih aktivnosti koje je u sudaru sa njihovim mogućnostima. Iz ove promenjene perspektive, mogla sam da vidim takođe i drugu (Wustrow) stranu nekih sukoba između CNA i Wustrow tima. Posebno su od pomoći bili satanci Odbora, koji su mi pružili priliku da zastupam interese projekta, ali takođe i da uzmem u obzir i prodiskutujem o interesima kancelarije u Wustrowu.
- Evaluacija
Prva evaluacija projekta CNA je izvršena u februaru, u Hamburgu. Bila je pripremljena i organizovana od grupe za koordinaciju projekta i grupe za podršku. Kao preliminarni korak, prikupili smo pitanja o radu i budućnosti projekt, što nam je poslužilo kao linija vodilja za samu evaluaciju. Na sastanku su iznete mnoge različite perspektive. Ovo proističe iz toga da su učesnici skupa na različite načine bili uključeni u rad CNA i KURVE Wustrow. To nam je dalo priliku za kritičku raspravu o unutrašnijim i spoljašnjim problemima projekta. Detaljniji pregled rezultata evaluacije nalazi se u javnom izveštaju koji se odnosi na period decembar 1998. – mart 1999.
- Izveštaji
I pre nego što sam preuzela koordinaciju projekta, radila sam predvode izveštaja zajedno sa drugim članovima grupe za podršku. Moj zadatak, sada je obuhvatao i slanje ovih izveštaja kao i administraciju. Originalni izveštaj na engleskom jeziku je uvek bio razmatran, kritikovan i prodiskutovan na sastancima grupe za podršku. Tako su izveštaji redovno pružali priliku za osvrt na tok projekta i njegovo predstavljanje javnosti. Ovakav postupak, takođe razbija uspostavljenu rutinu pisanja izveštaja za CNA ured, dodavanjem još jedne faze u toku koje mi razmatramo projekat. Grupa za podršku traži informacije o dragocenim ličnim iskustvima i detaljima o aktivnostima, uključujući i one koje su za tim postale sasvim uobičajene, pa im i ne pada na pamet da ih unesu u izveštaje.
- Uvećanje tima
Početak mog rada na mestu koordinatora projekta, poklopio se sa povećanjem tima u Sarajevu. Činjenica da postoji četvoro ljudi koji dele odgovornost i doprinose svojim znanjem uveliko smanjuje potrebu učešća koordinatora projekta, kako je to bilo na početku. Veliki deo ove uloge dolazi u obliku moralne podrške volonterima pojedinačno, u svakodnevnim situacijama stresa i napetosti. Do sada, koliko mi je poznato, nije bilo ozbiljnijih konflikata oko stvari kao što je organizacija ili timski rad, unutar CNA tima. Sve u svemu, atmosfera u sarajevskom uredu je sasvim opuštena.
- Rat u Jugoslaviji
Rat je doneo dramatične promene uglavnom što se tiče rada u Sarajevu. Ali, imao je uticaja i ovde, u relativno mirnom Hamburgu. Nelegitimni NATO napad, brutalnost zaraćenih strana u postizanju njihovih ciljeva, i teškoće da se ocene efekti na različite balkanske zemlje i njihova društva – sve ovo bilo je razlog da razmislimo šta mi kao stanovnici jedne od zemalja koje učestvuju u ratu možemo da učinimo. U to vreme grupa oko projekta se sastajala češće, učestvovala u razgovorima i diskusijama, prenošenju informacija i pokušavala da se povrati od šoka koji je rat izazvao i aktivno deluje protiv njega. ²Insider information² iz Sarajeva i rad u informativnom centru ²Rat na Balkanu² predstavljali su dobru osnovu za to.
Održala sam govor o ratu u “Volkshochschule” (obrazovni centar za odrasle) u Hanoveru i organizovala i nadgledala, zajedno sa Peace Initiative Rissen (Gabi Meyer) i mirovnom organizacijom “Hamburger Forum”, panel diskusiju 18. juna u Curio-House u Hamburgu. Na panelu su učestvovali Nenad Vukosavljević iz CNA i Ivana Franović iz Antiratne kampanje i Studentske unije iz Beograda (sada član tima CNA). Bio je prisutan i Ekkehard Sieker sa TV kanala WDR (on je odgovoran za TV program “Monitor”); predstavnici delegacije sindikata medija koja je putovala u Jugoslaviju da se informiše o efektu NATO bombardovanja na jugoslovensku ekonomiju i društvo.
Grupa za podršku je takođe organizovala štand na buvljoj pijaci koji je trebalo ne samo da sakupi nešto novca za projekat, već i da informiše ljude, preko letaka, kako o projektu tako i o situaciji na Balkanu. Dok su razgovor i panel diskusija privukli mnogo ljudi, pokušaj da se privuče neka druga publika sem one koja je bila kritički nastrojena i zainteresovana za situaciju, bio je neuspešan. Na buvljoj pijaci ljudi hoće da kupe i prodaju nešto – i ništa manje ili više od toga. Kratak razgovor sa čovekom koji je hteo da plati za igru 50 feninga umesto 1 marke, može poslužiti kao primer. Kad sam mu pokazala letak, samo je slegao ramenima, insistirajući na ponuđenih 50 feninga i odlazeći pošto smo ponovili da tražimo 1 marku.
Šta su najvažniji utisci koje sam stekla za vreme ovih ²ratnih meseci²? Pre svega, to je utisak da sam potcenjivala značaj nemačkih/geopolitičkih interesa i kao rezultat toga spoljnu politiku zemalja članica NATO na razvoj Balkana – a s tim i ciljeve projekta CNA – mnogo pre početka rata. Takođe i osećanje da se odjednom nađem u situaciji koja me navodi da svoje roditelje pitam: ²Zašto niste učinili ništa protiv toga?².
- Aktivnosti u budućnosti
U oktobru 1999. će se održati nekoliko sastanaka KURVE. Jedan od njihovih ciljeva je i razvoj strategije za bolje korišćenje postojećih kapaciteta u okviru KURVE. Ovo obuhvata i pitanja kao što su: kako bolje povezati projekte KURVE kroz razmenu informacija i iskustava? Ili, kako bolje rasporediti dužnosti? Po mom mišljenju, planiranje zadataka u okviru projekata i rada kancelarije KURVE za te projekte, posebno su važni da bi se u budućnosti znalo kada neki projekat zahteva posebnu pažnju. Ali i obrnuto, kada kancelarija KURVE nema dovoljno kapaciteta za spoljašnje projekte. Htela bih da predložim da sve strane na koje se ovo odnosi zabeleže svoja iskustva sa ovim i drugim projektima. Tako ²smernice za rad projekta² mogu da budu usavršene što će nam pružiti orjentaciju u daljem radu.
Sastanak u oktobru i, nažalost, prilično kasno, konferencija u januaru, treba da daju priliku da se napravi godišnji plan, sumiraju finansijski i radni plan i samog projekta i tima u Wustrowu. CNA je posetio koordinatora projekta dvaput ove godine. Sada ja planiram da posetim projekat u Sarajevu, pošto bih volela da povežem slike, a ne samo reči, sa onim što radim. Tačan datum tek treba utvrditi.
Imam još jednu želju u vezi sa radom u budućnosti: Da paradoks osećanja radosti i veselja u podršci jednom teškom radu i dalje postoji.
11. Lična mišljenja
11.1. Reči najnovijeg člana CNA – Ivane Franović
Možda bi bilo dobro, da kao novi član tima, za godišnji izveštaj, zabeležim neke svoje poglede na početak rada u CNA. Izgleda da za to nisam odabrala najbolje vreme, pošto su jučerašnji i današnji dan bili zaista depresivni, kako smo dobili mnogo loših vesti u vezi s planiranim treninzima u Makedoniji, Trebinju i Tuzli.
Ipak, ne osećam se kao sasvim novo lice ovde. Došla sam u Sarajevo početkom aprila, nekoliko dana pošto je rat u Jugoslaviji počeo. Skoro sve to vreme provela sam u uredu CNA, radeći šta sam god mogla a što je bilo potrebno. Ipak, zvanično postala sam član tima CNA od avgusta. Takođe, provela sam dosta vremena u CNA tokom proteklih 13-14 meseci, pa ako bi svrha ovog pisanja trebalo da bude iznošenje utisaka novog volontera, ne mogu da se odlučim od kog perioda da počnem. Od samog početka?
U početku (i tokom najvećeg dela vremena) moj rad sa CNA bio je povezan samo sa treninzima (priprema, izvođenje samog treninga, evaluacija i dokumentacija). Rad je bio težak, ali sam zaista uživala. Tada sam dobila ponudu da odradim praksu u CNA u toku nekoliko meseci, i bila sam radosna što sam dobila priliku da naučim neophodne stvari.
Pre toga, i za to vreme bila sam aktivista Studentske unije Jugoslavije (uključena u organizovanje studentskih protesta, mreže studentskih organizacija, Antiratne kampanje, i drugih stvari). Ali, postala sam ²prestara² za studentski aktivizam jer sam došla skoro do završetka fakulteta, tako da sam morala da svoje dužnosti predam mlađim studentima. Ipak, i dalje sebe vidim u aktivizmu, dobrovoljnom radu i mirovnom radu. Saradnja sa CNA je za mene velika šansa da ostanem aktivna, na način koji mi se zaista dopada i koji mi odgovara.
Kad govorim o radu CNA, poštujem pristup, posebno (iz mog iskustva) retku spremnost da se suočimo sa teškoćama. Naučila sam toliko toga, i još ne prestajem da učim. Još jedna stvar koja me je privukla CNA je regionalni pristup. Rad se odnosi na ceo prostor država bivše Jugoslavije, uz svest o čitavom regionu. Moj stav je da se teško može raditi na miru, ako se deluje samo sa ²jedne strane², a ne obuhvate i svi drugi uključeni.
Kad je rat u Jugoslaviji počeo, sedela sam u Beogradu, osećajući se jadno, vezanih ruku. Nisam mogla ništa da radim. Nisam znala šta da radim, i osećala sam da je sav taj višegodišnji rad na miru, ljudskim pravima, studentskim pravima, i civilnom društvu uništen. Onda me je CNA pozvao da dođem u Sarajevo. To mi je dalo mnogo snage, jer sam izvan zemlje mogla da vidim, ili bolje, da razmišljam o mogućnostima rada na nenasilju, što nisam mogla dok sam sedela u Beogradu čekajući da mi bomba padne na glavu.
Dakle, ovde sam od početka aprila, deo svakodnevnog života i rada CNA, što je predstavljalo i novi aspekt CNA za mene, ali ne i neočekivan. Pošto imam mnogo pozitivnih utisaka o CNA, mnogo je stvari koje mi se dopadaju, spontano sam počela da se identifikujem (svoje želje, potrebe, motivaciju i pitanja) sa radom CNA, i da ga podržavam koliko god mogu. Stvar koju vidim kao stvarnu prednost, je različito poreklo članova CNA. Potpuno različite ličnosti, što (to je moj vrlo snažan utisak) čini rad CNA boljim. Kad sam pozvana od CNA da postanem član tima spremno sam prihvatila. Imala sam predstavu o tome kako funkcioniše, i mogla sam da vidim sebe kao deo tima.
Ovo može da zazvuči kao velika oda CNA, ali nije sve samo cveće i proleće. Ima mnogo teškoća sa kojima se suočavamo, nesporazuma, osećanja isključenosti, ali glavno je da smo spremni da radimo na tome. Na primer, jedna od teškoća na koje nailazimo ponekad je način odlučivanja. Mnoge odluke moraju se doneti brzo, što uključuje članove tima koji su trenutno prisutni u kancelariji (ili delu kancelarije), ali ne i drugog/druge. To je možda razumljivo pošto CNA počinje da dobija tako mnogo ponuda za treninge, za organizovanje skupova, za savetodavni rad, pa imam utisak da ponekad ne znamo gde nam je glava. A to zahteva reorganizovanje. Ali to mi takođe govori koliko je rad CNA potreban. Zaista mi se sviđa ovaj rad, pronalazim sebe u tome, ali bih bila mnogo srećnija kada ovakva vrsta rada ne bi bila potrebna. Ipak, nemam utisak da bilo gde u svetu postoji region u kojem rad na nenasilju nije potreban.
11.2. Reči IPPNW studenta Marca Burlona
Tokom avgusta i septembra 99, Marc Burlon, student medicine iz Hamburga i volonter IPPNW bio je raspoređen u CNA na dve sedmice, posle četiri sedmice provedene u jednoj bolnici u Sarajevu. Hteli bismo da izrazimo veliko hvala Marcu, za njegovu pomoć pri prevođenju, povratne informacije koje su bile od pomoći, podršku i ostalo što nam je pružio. Slede njegova osećanja u vezi boravka u CNA:
Napuštam Sarajevo i vraćam se kući pomalo tužan, jer sam se osećao vrlo udobno za vreme boravka u CNA. Život i problemi u Bosni i na Balkanu postali su mi mnogo bliži, kroz rad CNA. Ovde sam pronašao kompetentne sagovornike, koji su mi pomogli u pokušajima da steknem više razumevanja za ovdašnju situaciju.
Dve stvari su mi se najviše svidele: otvorenost sa kojom sam bio primljen i profesionalizam u radu CNA. Ovde mislim na organizaciju i strukturu rada kancelarije, kao i na trenerski rad o kome sam stekao sliku jedino iz izveštaja i razgovora. Moj zadatak, kao ¢neutralnog posmatrača¢ za šta sam postavljen od CNA, pružio mi je nova znanja koja ću poneti sa sobom u Nemačku, a u isto vreme dobio sam želju da steknem nova.
12. Plan rada
Naši glavni ciljevi tokom sledeće godine, biće savetodavne aktivnosti, trening, izdavanje trenerskog priručnika, transfer CNA na lokalno osoblje i evaluacija projekta. Planiramo 4 desetodnevana Osnovna treninga iz nenasilja, i još uvek razmatramo ostvarivanje još jednog programa ²Trening za trenere² u tom vremenskom okviru (koji sadrži 2 desetodnevna treninga, 1 trodnevni trening i 2 seta follow-up poseta između toga).
Septembar 99 – novembar99
- Trodnevni trening iz komunikacije i timskog rada za osoblje i članove organizacije IPAK iz Siminog Hana
- Organizovanje i održavanje 2 desetodnevna osnovna Treninga iz nenasilja u BJR Makedoniji za učesnike iz BJR Makedonije, Srbije, BiH, Kosova, Hrvatske, Bugarske i Albanije (na engleskom)
- Održavanje desetodnevnog osnovnog Treninga iz nenasilja u Trebinju, BiH, koji će voditi lokalni treneri
Decembar – 99 februar 99
- Organizovanje i održavanje Treninga za trenere, deo 3 (odloženo)
- Desetodnevni osnovni Treninga iz nenasilja
- Evaluacija poslednjih 6 meseci uključujući analizu uslova da lokalne strukture zamene CNA
- Pripremanje Priručnika za treninge iz nenasilne transformacije sukoba
Mart 2000 – maj 2000
- Seminar o umrežavanju za trenere sa teritorije bivše Jugoslavije, koji rade na treninzima iz transformacije sukoba
- Regrutovanje i predstavljanje 2 nova člana tima
- Prikupljanje sredstava za CNA kao lokalnu organizaciju (od septembra 2000)
- Organizacija i održavanje Treninga za trenere, deo 1
- Follow-up posete učesnicima Treninga za trenere
- Transfer uz intenzivno savetovanje lokalnog osoblja i lokalnih partnera u saradnji
- Priprema za evaluaciju
- Izdavanje Priručnika za treninge iz nenasilne transformacije sukoba
Jun 2000 – avgust 2000
- Priprema učesnika, organizovanje i održavanje Treninga za trenere, deo 2
- Follow-up posete učesnicima Treninga za trenere
- Organizovanje i održavanje Treninga za trenere, deo 3
- Završna evaluacija
- Završetak transfera
Veliko hvala svima koji su podržali projekat KURVE Wustrow –
Centar za nenasilnu akciju, finansijski ili svojim angažmanom,
što je omogućilo ovaj projekat i pomoglo da se osigura njegovo primena,
kao i onima koji su bili sa nama u svojim mislima.
POSEBNO SE ZAHVALJUJEMO:
Heike Hammer
Aktionsgemeinschaft Dienst fuer den Frieden – AGDF
Agency for Personal Service Overseas – APSO – Ireland
Berghof Stiftung & Berghof Institute for creative conflict menagement
Care International – Banja Luka
CNA Support group Hamburg
Deutsche Friedensgesellschaft Vereinigte Kriegsgegner – DFG VK Bielefeld
Internationale AErzte zur Verhuetung des Atomkrieges – IPPNW Deutschland
Menschenrechtsreferat des Diakonischen Werkes
OSCE Democratisation office, Sarajevo
Quaker Peace and Service
Schueler Helfen Leben
Towae Stiftung
********************************************************************************
CNA veoma pozdravlja reakcije, sugestije, pitanja
i kritike što se tiče ovog izveštaja i našeg rada uopšte.
Vaša razmišljanja su nam od pomoći!
Hvala.
Cara Gibney
Jasmin Redžepović
Nenad Vukosavljević
Ivana Franović
Za Centar za nenasilnu akciju
Projekt kancelarije KURVE Wustrow, Nemačka
u Sarajevu, 1. oktobra 1999. godine.
Ovaj izveštaj može se slobodno distibuirati uz odobrenje izvora.
© CNA