Adnan Hasanbegović Helena Rill Ivana Franović Milan Colić Nedžad Horozović Nenad Vukosavljević Tamara Šmidling

za Centar za nenasilnu akciju u Beogradu i Sarajevu, septembra 2002.

Centar za nenasilnu akciju (CNA) je nevladina i neprofitna organizacija čiji su osnovni ciljevi izgradnja mira, razvoj građanskog društva, regionalna saradnja i promocija kulture nenasilja. Naša glavna aktivnost je organizovanje i vodjenje treninga (seminara) iz nenasilne razrade konflikata i podrška grupama i pojedincima koji žele da se bave ovom vrstom rada. Kroz treninge iz nenasilne razrade konflikata imamo kao cilj razvoj političke svesti učesnika/ca i širenje vještina nenasilnog ophođenja sa konfliktima. Na treninzima CNA okuplja ljude iz svih krajeva Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Jugoslavije i Makedonije, time dajući posebnu važnost umrežavanju i komunikaciji među ljudima iz različitih krajeva, podržavajući proces razgradnje predrasuda i izgradnje poverenja. CNA je počeo sa radom 1997. godine otvaranjem ureda u Sarajevu. Ured u Beogradu je otvoren 2001. godine. CNA je ogranak nemačke organizacije KURVE Wustrow.

SADRŽAJ

U V O D_4

PRVI KVARTAL  5

1.1 GLAVNE AKTIVNOSTI 5

Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata 5

Priručnik za treninge “NENASILJE?” preveden na makedonski jezik  6

Istraživanje u Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori)   6

Trening za trenere 2001.  6

1.2 OSTALE AKTIVNOSTI  8

Seminar »Stanje i perspektive priznavanja prava na prigovor savesti u jugoslovenskom pravu«

8Seminar-radionica o detraumatizaciji 8

Regionalne konsultacije sa QPSW (Queker Peace and Social Witness)   9

Seminar “Kultura, religija i sukob” 9 Evaluacija “Abrahama” 9

Debata – uloga mladih u lokalnoj sredini 9

Trening izgradnje mira za mlade iz Zavidovića i Žepča 10

DRUGI KVARTAL  11

2.1 GLAVNE AKTIVNOSTI 11 Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata  11Trodnevni trening u Štrpcu  122.2 OSTALE AKTIVNOSTI 12 Evaluacioni sastanak CNA tima  12Trening iz nenasilne komunikacije  13 Interni trening osoblja CNA  13 Posjeta CNA Engleskoj i Sjevernoj Irskoj  14Regionalni susret u Grožnjanu_ 14 Godišnja konferencija Centra za izgradnju mira 15

TREĆI KVARTAL  16

3.1 GLAVNE AKTIVNOSTI 16 Trening u organizaciji Centra za razvoj građanske svesti iz Babušnice  16Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata  17Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata  173.2 OSTALE AKTIVNOSTI  18 Radionice u SHL-u za srednjoškolce   18Radionice na temu odnosa nacionalnog i rodnog identiteta  18 Tribina i prezentacija Knjige “Dnevnik sa rezervistima”  19

ČETVRTI KVARTAL  20

4.1 GLAVNE AKTIVNOSTI _20 Tribine: Suočavanje s prošlošću  20Program Trening za trenere/ice iz nenasilne razrade konflikata 2002/2003. 20Osnovni trening Iz nenasilne razrade konflikata  244.2 OSTALE AKTIVNOSTI  27 Interni sastanak CNA tima  27EVALUACIJA RADA CNA  29OKRUŽENJE U KOJEM CNA DELUJE  32

Bosno moja, ili ti jaoooj  32 Jugoslavija (Zajednica Srbije i Crne Gore)  33Makedonija pred parlamentarnim izborima_ 34 Kosovo   35Hrvatska_ 36

BUDUĆE AKTIVNOSTI  37

Radni plan za 2003. godinu  37 O nastavku projekta «Suočavanje s prošlošću» 37

LIČNE REČI I VIĐENJA  38

I nakon pet godina: talasi! – Nenad Vukosavljević _ 38PRILOG _ 39ČETIRI POGLEDA  39UVOD   39O UČESNICIMA I STRUKTURI TRIBINA_ 39POJEDINAČNE TRIBINE  _ 40 Inđija   40 Niš   41Novi Pazar  42Kragujevac  42REZULTATI I ZAKLJUČCI___ 43POTEŠKOĆE I POUKE__  44 Mediji _  45 Lokalni partneri  46Učesnici  46Lokalne vlasti 47Posetioci/teljke tribina  48Koordinacija projekta 48PREPORUKE ZA NASTAVAK PROJEKTA  49

U V O D

Ovog septembra CNA puni 5 godina svog postojanja i rada i nestrpljivo ulazi u šestu. Rodjendan obeležavamo ovim godišnjim izveštajem u kojem ćete naći opis aktivnosti sarajevskog i beogradskog ureda (nisam sigurna da li je jasna poruka šta je to novina, odnosno da li je ta poruka važna). Kako mi rastemo, tako raste i ovaj izveštaj…

Proteklih godinu dana obeležilo je mnoštvo aktivnosti i novina. Za nama je pet osnovnih treninga i jedan Trening za trenere-ice. U toku je novi program Treninga za trenere-ice koji, za razliku od prethodnog, traje 12 meseci i ima osam faza. Na njemu učestvuje 21 osoba iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Kosova, Makedonije , koje doživljavamo izuzetno velikim potencijalom za dalji rad na izgradnji mira… Međutim, nismo samo to radili – držali smo radionice, kraće treninge, sarađivali s lokalnim organizacijama, učestvovali na regionalnim sastancima, konferencijama, radionicama. Sproveli smo i istraživački put po Srbiji i Crnoj Gori gde smo se bolje upoznali s nevladinim organizacijama, prilikama u kojima deluju, istražili potrebu za obrazovanjemiz nenasilne razrade konflikata i imali mogućnost da analiziramo trenutnu društvenu i političku scenu. Ujedno smo se sami usavršavali i držali interne sastanke i radionice.

Potpuna novina predstavlja (ovo mi zvuči kao da naš dosadašnji rad nije bio javan) jače prisustvo CNA u medijima organizovanjem tribina “Četiri pogleda. Od prošlosti – otkud ja u ratu? Ka budućnosti – kako ka trajnom miru?”. Gosti tribina su bili neposredni učesnici u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije koji su bili spremni da javno govore o svom doživljaju rata, o svojoj odgovornosti, ali i o svom viđenju budućnosti i izgradnje trajnog mira. Naša dugogodišnja želja je bila da aktivnije i “javnije” pokrenemo jednu od tabu tema, da radimo na suočavanju s pojedinačnom odgovornošću za prošlost, što se ostvarilo u vidu ovog pilot projekta koji se sastojao od održavanja ukupno četiri tribine u Srbiji.

U CNA je tokom ove godine bilo i tužnih i lepih događaja. Oprostili smo se od naše koleginice Ive Zenzerović, kojase, kako je bilo planirano, nakon godinu dana u CNA timu vratila u zagrebački Centar za mirovne studije i s kojom sada planiramo dalje buduće aktivnosti, a pridružila nam se nova članica – Tamara Šmidling iz Beograda, učesnica prošlogodišnjeg programa Trening za trenereice.

Važno nam je da smo dobili puno podrške od prijatelja-ca, kolega-inica s različitih strana na čemu smo veoma zahvalni. Sa nekima smo razvili još dublji odnos razumevanja i saradnje što nas vrlo raduje i daje dalji podstrek za rad.

Poteškoće s kojima smo se susretali bili su različitog karaktera Đ od umora zbog intenzivnih aktivnosti, preko odbijanja našeg projekta od strane potencijalnih donatora što je prouzrokovalo odlaganje treninga, pribavljanja sredstava, do birokratskih i inih zavrzlama koje možda nisu lako vidljive, ali oduzimaju puno vremena i energije. Društveni i politički aspekt u kojem CNA deluje vrlo su turbulentni i o njima možete pročitati u drugom delu izveštaja.

Planova za budućnost ima na pretek. Stoga raste i naša potreba za različitim vidovima podrške, ali i uvećanjem našeg tima.

 

Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata

Od 9. do 19. novembra 2001. godine održan je osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata u Ulcinju u organizaciji CNA ureda u Beogradu.

Treningu je prisustvovalo 19 učesnika/ca iz država i regiona: Makedonija, Hrvatska, Jugoslavija (Crna Gora, uža Srbija, Vojvodina, Kosovo), Bosna i Hercegovina (Federacija BiH, Republika Srpska), od toga 10 žena i 9 muškaraca, starosne dobi od 23 do 55 godina. Za ovaj trening je pristiglo više od 160 aplikacija što je bila poteškoća pri odabiru grupe za 20 raspoloživih mesta. Finansijsku podršku za ovaj trening dobili smo od Auswaertiges Amt, Ministarstva inostranih poslova Nemačke.

Trenerski tim su sačinjavali članovi CNA tima (Helena, Ivana, Nedžad i Nenad) koji su vodili i osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata na Žabljaku i na osnovu tadašnjeg rada i evaluacije odlučili su da u okviru ovog treninga pokrenu i uvedu novi koncept rada što je predstavljalo svojevrsni eksperiment. Ovaj koncept se ogledao u konstantnoj fleksibilnosti programa rada gde su teme bile više prilagođavane grupi, te se na osnovu rada grupe, njenih potreba koje je procenio trenerski tim pravio program. Teme koje su se obrađivale na ovom treningu su: nenasilna komunikacija, timski rad/donošenje odluka, percepcija, razumevanje sukoba, nasilje, različitosti, identitet, nacionalni identitet, uloga polova u društvu, kreativna transformacija sukoba, moć. U okviru razumevanja sukoba uveli smo novu vežbu, «drugi pogled», koja je imala za cilj da se sukob gleda iz pozicije drugog. Kao osnova ove vežbe uzeta je aktuelna politička situacija i konflikt koji se zbiva u Makedoniji gde su Albanci/ke govorili iz ugla Makedonca/ki i obrnuto. Bilo je vrlo dragoceno čuti koje su to poteškoće i važnosti koje je «jedna» strana videla o «drugoj». Ima se utisak da je ova vežba doprinela još većoj želji za saznavanjem kako je onaj «drugi» i stvaranjem poverenja.

Grupa je po mišljenju trenerskog tima bila izuzetno motivisana: radila je puno i van formalnog vremena, bila je zainteresovana za rad, spremna da se konfrontira, da čuje «drugu» stranu, da radi na sukobima koji postoje. Grupa je pratila vežbe uz jake emocije još od prvog dana, preispitivanja, diskusije, kako u formalnom, tako i neformalnom vremenu. U prilog ovome govori da postoji dosta ljudi koji CNA tim vidi kao potencijalne učesnike/ce na treningu za trenere.

Dokumentacija ovog treninga «Svak se svom Bogu moli ‘otsutra’» na 87 strana na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku dostupna je na zahtev.

Priručnik za treninge “NENASILJE?” preveden na makedonski jezik

»NENASILJE? Priručnik za treninge iz nenasilne razrade konflikata za rad sa odraslima« koji smo objavili 2000. godine, preveden je na makedonski jezik. Na prevodu je radila naša prijateljica i koleginica Jasmina Todorovska, učesnica programa Trening za trenere 2000.

Priručnik je prvenstveno namenjen osobama koje rade radionice i treninge na temu nenasilja i konflikata, ali i drugim zainteresovanima. Štampano je 500 primeraka. Distribucija priručnika je već počela, mahom posredstvom naših prijateljica i prjatelja iz Makedonije, polaznika/ca naših programa. Ukoliko ste zainteresovani za primerak priručnika na makedonskom jeziku, kontaktirajte CNA ured u Beogradu ili u Sarajevu. Uskoro će prevod biti dostupan i na našoj web stranici

Istraživanje u Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori)

Istraživačko putovanje u Jugoslaviji radili su Ivana Franović, Milan Colić i Nedžad Horozović iz Centra za nenasilnu akciju u oktobru i decembru 2001. Ciljevi ovog istraživanja bili su:

• Upoznavanje nevladinih organizacija i lokalnih prilika u kojima rade
• Analiza političke situacije u zemlji i analiza problema u društvu
• Ispitivanje potreba grupa koje rade u oblasti izgradnje mira, razrade sukoba, međuetničkih odnosa, i koje rade na prekograničnoj saradnji
• Ispitivanje potrebe za edukacijom iz nenasilne razrade sukoba.

Na našem sajtu nalazi se kompletan izveštaj s ovog istraživačkog putovanja dostupan u pdf formatu: na našem jeziku http://www.nenasilje.org/publikacije/pdf/articles/exploratoryYU.pdf

Sredinom 2001. počeo je i treći po redu CNA program Trening za trenere. Prva faza ovog programa tj. desetodnevni trening održan je tokom jula mjeseca na Jahorini u BiH, dok su se preostale faze desile u ovom tromjesečju:

• II faza: Follow-up sastanci (u periodu avgust/septembra 2001.god)
• III faza: Desetodnevni trening (Rama-Šćit,BiH 14-24.09.2001.god.)
• IV faza: Follow-up sastanci (u periodu oktobar/decembar 2001.god.)
• V faza: Trodnevni trening (Faletići, Sarajevo, 26-29.10.2001.god)

Tokom ove faze učesnici/ce su u timovima koje su formirani na treningu na Jahorini na osnovu interesovanja za pojedine teme radili/e na pripremi vlastitih radionica. Tokom ovih sastanaka svaki tim je imao priliku da dobije feedback i savjete osoba iz trenerskog tima sa kojima su izrazili želju da rade.

Drugi desetodnevni trening u okviru TzT je održan u »Kući mira« Franjevačkog samostana u RamiŠćitu od 14-24.09.2001.god. Tokom prvog dijela ovog treninga održale su se radionice koje su pripremali i vodili učesnici/ce, dok je drugi dio bio predviđen za radionice koje je pripremio i vodio trenerski tim.

Karakteristika većine radionica koje su učesnici/e vodili/e je bila da su temeljno pripremljene i ozbiljno i motivirano vođene uz napomenu da je većini ovo bilo prvo iskustvo vođenja radionica, kao i da je postojala međusobna podrška u grupi u smislu aktivnog učešća većine učesnika/ca u vježbama i evaluacija tako da su diskusije bile dosta sadržajne i motivirajuće. Osnovne poteškoće koje su se javljala tokom ovih radionica su poteškoće vezane za timski rad, pridržavanje planiranog vremenskog ograničenja, te nesigurnost i odsustvo fleksibilnosti u nepredviđenim situacijama. Kako su skoro sve radionice trajale mnogo duže nego što je planirano, u drugom dijelu treninga je bio primjetan visok nivo umora i zasićenosti kod učesnika/ca, te su između ostalog i zbog toga radionice koje su se održavale u tom dijelu treninga bile i sadržajno i po dinamici na »nižem« nivou od očekivanog. O treningu u evaluaciji, učesnici/ce su između ostalog rekli/e:

Bitno je napomenuti da su nam bila ukradena dva automobila tokom boravka u Rami –Šćit. Oštećeni automobili su pronađeni isti dan ali je cijeli ovaj događaj dao poseban pečat i težinu treningu. Sve ovo nas svakako neće natjerati da potpuno odustanemo od toga da i neki od budućih treninga ponovo organizujemo u »Kući mira« jer je to ideja koju želimo na ovakav način podržati.

Ovi sastanci su zamišljeni kao prilika koja se nudi svim učesnicima/cama pojedinačno ili u malim grupama da dobiju feedback, savjete i podršku koja je u skladu sa mogućnostima CNA od strane trenerskog tima a u vezi prije svega sa onim što su radili ili što planiraju da rade u svojim sredinama. Iako je prvobitno bilo planirano da se svi ovi sastanci održe prije posljednje faze programa TzT, zbog nedostaka vremena došlo je do potrebe da se neki od sastanaka održe i nakon završetka programa.

Zadnji zajednički susret koji je ujedno bio i peta poslednja faza programa TzT je održan u lijepom ambijentu pansiona »Faletići« u blizini Sarajeva od 26-29.11.2001.god. Ovom treningu je prisustvovalo 15 učesnika/ca jer su neki/e zbog svojih obaveza bili primorani/e da izostanu. Na kraju ovog programa se može reći da je stvorana mreža sa potencijalom za međusobnu saradnju i u tom kontekstu se moglo čuti da se očekivanja od CNA odnose na podršku u njihovom radu i da bi posebno trebalo podržati pojedince/ke koje nemaju oslonac u vlastitoj sredini. Detaljnije o cjelokupnom programu TzT je moguće pročitati u dokumentaciji sa treninga koja se može dobiti u uredima CNA i koja će biti publikovana i na našoj web stranici. Na kraju još treba istaći da su održavanje treninga svojim donacijama finansijski pomogli Auswärtiges Amt i Süedost Europa Kultur e.V. Berlin na čemu im se ovom prilikom zahvaljujemo.

Seminar »Stanje i perspektive priznavanja prava na prigovor savesti u jugoslovenskom pravu«

U Beogradu je od 14. do 15. septembra 2001. u organizaciji YUCOM-a (Jugoslovenski komitet pravnika) i »Žena u crnom« održan seminar na temu Stanje i perspektive priznavanja prava na prigovor savesti u jugoslovenskom pravu. Član CNA tima, Milan Colić, učestvovao je na ovom seminaru na poziv organizatora. Na seminaru su učestvovali NVO i pojedinci iz država bivše Jugoslavije (BiH, Hrvatske, Makedonije, SRJ) koji se bave pitanjem prigovora savesti kao i predstavnici EBCO (Evropskog biroa za prigovor savesti). Prvi deo seminara predstavljao je Okrugli sto na temu: » Nevladine organizacije i prigovor savesti«, a drugi deo je bio predviđen sastanak sa poslanicima i predstavnicima parlamentarnih stranaka, ali se nijedan/a predstavnik/ca političkih stranaka nije pojavio/la. Za više informacija kontaktirati YUCOM, email: yulaw@eunet.yu

06, 07 i 09. oktobra u hotelu »Terme« na Ilidži je održan u organizaciji GTZ-a iz Sarajeva trodnevni seminar-radionica na kojem je učestvovao i Nedžad Horozović, član CNA tima. Radionicu je osmislila i vodila doktorica psihologije iz USA Dr. Yeal Daniely, a učesnici i učesnice su uglavnom bili psiholozi, psihijatri, radnici/ce socijalnih ustanova, studenti/kinje i aktivisti/kinje nevladinih organizacija iz cijele Bosne i Hercegovine. Kako same diskusije nisu bile jasno i strogo struktuisane od strane voditeljke, što je ponekad izazivalo poteškoću u praćenju, njihov sadržaj je bio izuzetno širok i često se kretao i u okviru tema koje nisu u bliskoj vezi sa elementima detraumatizacije, ali i ti razgovori su se svakako pokazali kao korisni.

Dva člana CNA tima, na poziv QPSW učestvovali su na dvodnevnom sastanku koji se održao u Osijeku, Hrvatska, od 07–09.10.2001, sa ciljem konsultacija QPSW tima sa partnerskim organizacijama i pojedincima iz regije, o budućoj stretegiji djelovanja i osvrta na dosadašnji rad QPSW.

Razgovori su uglavnom vođeni o radu u prošlom i sadašnjem periodu, kao i eventualnim planovima i vizijama za budućnost i mogućim srategijama, kao i o ulozi međunarodnih organizacija u izgradnji mira i civilnog društva, sa posebnim osvrtom na QPSW i načinima njihove podrške lokalnim inicijativama kao jednom od osnovih ciljeva rada.

Ekumenska humanitarna organizacija iz Novog Sada organizovala je dvodnevni seminar-radionicu 11

12. oktobra 2001. pod nazivom »Kultura, religija i sukob« na kojem je učestvovala i članica CNA tima, Helena Rill. Voditeljica i autorica seminara bila je Tamara Mihalić iz Ekumenske mirovne inicijative iz Zagreba, inače učesnica programa CNA Trening za trenere 2000. S obzirom da je voditeljica seminara primenila i predstavila u svom radu neke nove komunikacijske modele i nova saznanja koja se odnose na tu temu,članica CNA tima je bila zamoljena da da svoj feedback na dvodnevni seminar što je i učinila. Za više informacija o ovom seminaru kontaktirati Tamaru Mihalić, email: tmihalic@zamir.net

Član CNA tima Nenad Vukosavljević je u periodu jun-oktobar 2001 sproveo vanjsku evaluaciju rada organizacije Abraham.

• Otkrivanje ključnih pitanja u vezi daljnje strategije rada, te ukazivanje na moguće konsekvence različitih izbora razvoja.
• Ukazivanje na jake i slabe strane organizacione strukture, te poticaj na promenu koja bi

uspešnije uskladila različite interese i kapacitete. Obavljeno je 15 intervjua sa ljudima okupljenim u i oko Abrahama na osnovu kojih je donet čitav niz preporuka u vezi organizacione strukture i strateških odrednica za ubuduće. Celokupan izvještaj se može dobiti direktno od Abraham-a na zahtev. Email: ibrahime@bih.net.ba

U Zavidovićima u prostorijama »Centra za mlade« 03.11.2001. u organizaciji Agencije Lokalne Demokratije iz Zavidovića održana je zajedno sa javnom prezentacijom treninga »Mir je mlad«, koji

je održan u avgustu ove godine u Banovićima, javna debata na temu:«Uloga mladih u lokalnoj sredini« koju je vodio Nedžad Horozović, član CNA. Pored većeg broja učenika srednjih škola iz Zavidovića i članova »Centra za mlade« debati su prisustvovali i predstavnici centara za mlade iz Žepča (»Putokazi«) i Prijedora (»Omladinski centar«), najmlađi vijećnik Općinskog Vijeća Zavidovića i Pomoćnik načelnika za društvene djelatnosti Općine Zavidovići. Tokom debate se razgovaralo o problemima mladih u Zavidovićima i o mogućnostima međusobne saradnje predstavnika mladih i lokalnih vlasti.

Trening izgradnje mira za mlade iz Zavidovića i Žepča

U Sarajevu je od 23.-27. 11. u kući SHL u Sarajevu, održan petodnevni trening za mlade iz Centra za mlade Zavidovići i Središta za mladež Žepče. Ideja da se ponovi trening izgradnje mira u zajednici odnosno, upoznavanja mladih iz dviju etničkih sredina većinske bošnjačke i većinske hrvatske nacionalnosti nastala je nakon uspjeha ljetnjeg treninga iz Banovića koji se podudara u ciljevima. (za detaljnjije informacije pogledati godišnji izvještaj 2000-2001.)

Iz perspektive CNA ovaj trening bio je važan, osim nastavka podrške centrima za mlade i mladima u Zavidovićima i Žepču i zbog tima koji je bio sastavljen od članova CNA tima, Ive Zenzerović, Milana Colića i gosta trenera, Sanjina Omeragića, učesnika programa Trening za trenere 2001. Iskustvo nam pokazuje da rad s mladima iz sredina u kojima se snažno osjećaju posljedice sukoba i nasilja zahtijeva dugoročnije osnaživanje jer su oni sami često nemoćni unijeti željenu promjenu u zatvorenu sredinu. Situacija koja u ovom slučaju ide u prilog osnaživanju mladih za društvenu promjenu je podrška koju imaju u svojim Centrima koja se ovakvim treninzima dodatno pospješuje. Smatramo da smo dajući priliku da mlada osoba iz BiH vodi trening s mladima napravili korak prema jačanju lokalnih kapaciteta za rad na nenasilju izgradnji mira u BiH.

 

Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata

U Kiseljaku, BiH, od 7. do 17. decembra 2001. godine održan je trening Osnove nenasilne razrade konflikata, u organizaciji CNA Sarajevo, a na inicijativu i uz finansijsku podršku Gesellschaft für technische Zusammenarbeit (GTZ) Sarajevo. GTZ je inicirao ovaj trening sa željom da učestvuju ljudi iz organizacija s kojima sarađuje i pruža podršku u radu. Treningu je prisustvovalo ukupno 17 učesnika, od toga 7 muškaraca i 10 žena, starosne dobi između 18 i 31 godine iz dve regije s teritorije bivše SFRJ – s Kosova i iz Bosne i Hercegovine. Neke od organizacija u kojima su učesnici-e aktivni-e su: Udruženje mladih – Zvornik, O.C. IPAK – Simin Han, H.O. IPAK – Tuzla, Stay Free – Novi Grad, HUG, zemlja djece – Tuzla, Biro za ljudska prava – Bijeljina, OSCE Gnjilane, OSCE Mitrovica, OSCE Priština, OSCE Prizren.

Trenerski tim su činili članovi-ice sarajevskog i beogradskog CNA ureda: Tamara Šmidling, Iva Zenzerović, Milan Colić i Helena Rill, dok je gost-trener bio Adnan Hasanbegović.

Aplikacije za učešće na treningu su bile poslate organizacijama s kojima GTZ sarađuje ili ih podržava, ali i preko CNA kontakata. Ovaj neujednačen način odabira učesnika-ca od obe organizacije je činio dodatnu poteškoću koja se manifestovala u vidu različitog stepena motivacije učesnika-ca što je imalu uticaj na sam proces treninga, prije svega u smislu različith potreba i očekivanja od treninga u grupi . Kombinujući različita iskustva, viđenja te potrebe trenerskog tima, došlo se do kreiranja programakoncepta treninga koji bi bio u izvesnoj meri fleksibilan: bile su utvrđene teme, približan raspored i način rada, s tim što su ostali otvoreni pojedini blokovi što je otvaralo prostor za dalji rad koji se prilagođavao potrebama grupe. Učesnici-e su došli iz područja koja su bila zahvaćena ratnim dešavanjima i u tom kontekstu sa sobom nose teška iskustva i traume, a neki-e od njih čak ni sada nemaju neku sigurnost u svojim sredinama. Taj osećaj nesigurnosti i nepoverenja uopšte se provlačio i kroz sam trening, pa je izgradnja grupe kao i sam rad na izgradnji sigurnog prostora bila dugotrajna. Sam trening po sebi i njegov sadržaj/koncept s ovom grupom učesnika/ca je bio različit i specifičan u odnosu na treninge koje u celosti organizira CNA zbog smanjene mogućnosti da se ispita motivacija učesnika i njihova očekivanja od treninga.

Na sporije uspostavljanje poverenje u grupi uticala je neizbalansiranost tima po pitanju regije iz koje trener/ice dolaze: troje trenera/ica je bilo iz SRJ (iz Beograda, jugoistočne Srbije i Vojvodine) i jedna trenerica iz Hrvatske, u odnosu na grupu koju su pretežno činili/e Albanci/ke i Bošnjaci/kinje. Gost-trener, Bošnjak iz Sarajeva, doprineo je verodostojnosti tima spram grupe i pomogao izgradnji povjerenja s obzirom na svoj nacionalni identitet Bošnjaka. Tokom treninga trenerski tim je posebnu pažnju posvetio osnaživanju učesnika/ca i razumevanju

moći kao uslov preduzimanja promena u društvu. S obzirom na poteškoće koje su se javljale tokom treninga, trenerski tim je generalno zadovoljan urađenim.

Dokumentacija ovog treninga na 69 strana «Ma, nek’ je nama dobro, ba!» se može naći na web site-u CNA www.nenasilje.org .

Na poziv OSCE-ovog Ureda za demokratizaciju u Štrpcu, Kosovo, dvoje članova CNA tima (Ivana Franović iz beogradskog ureda i Nedžad Horozović iz sarajevskog) su održali kratak trodnevni trening na temu “Uvod u nenasilnu razradu sukoba” od 13 – 15. 12. 2002. Učesnici/e treninga bili su ljudi mahom iz Štrpca, ali i iz Gnjilana i Kamenice (Kosovo), svi srpske nacionalnosti, sem jednog učesnika romskog porekla, starosne dobi od 23-36 godina. Štrpce je jedna od srpskih enklava na jugoistoku Kosova. Veoma je vidljiva izolovanost u kojoj ljudi tamo žive. Više informacija o ovoj enklavi i opštini Štrpce možete naći u iscrpnom OSCE-ovom izveštaju “Municipal profile: Štrpce/Shtërpcë” (“Profil opštine Štrpce/Shtërpcë”) iz septembra 2001 (kopija izveštaja takođe dostupna na zahtev od CNA).

U toku samo tri radna dana koja smo imali na raspolaganju trudili smo se da pokrijemo što više elemenata važnih za razumevanje sukoba i senzibilizacije za nasilje. U tome smo imali veliku podršku grupe učesnika/ca koji su bili veoma motivisani za rad i spremni da radimo i po nekoliko sati duže nego što je bilo planirano. Teme koje smo pokušavali da pokrijemo na radionicama bile su: nenasilna komunikacija, timski rad, nasilje, percepcija, razumevanje sukoba, moć. Iako u toku rada nismo insistirali da kao primer sukoba uzimamo postojeći i trajni sukob na Kosovu, sami/e učesnici/e su ga se veoma često doticali, iz čega smo videli jaku potrebu i spremnost da se na razradi tog sukoba radi.

Krajem decembra (19. i 20.) 2001. u našem sarajevskom uredu okupili su se svi članovi/ice (osim jednog, koji je bio u SAD u to vreme) CNA koji rade u Beogradu i Sarajevu. Ovaj susret je bio prilika za razmenu viđenja i utisaka o radu CNA u protekloj godini, a istovremeno i za postavljanje pitanja u vezi sa pravcem budućeg rada organizacije. Tokom dva dana, koliko je susret trajao, čula su se mnoga mišljenja, dileme, pitanja koja su se uglavnom odnosila na aktivnosti organizovane tokom 2001. godine, na poteškoće koje su se javile i na pouke koje mogu biti korisne u buducem radu. Pomenute su i poteškoće koje su se uglavnom odnosile na prenaporan tempo rada i na nejednaku raspodelu odgovornosti u oba ureda, što je dovelo do potpune iscrpljenosti nekih osoba, te se izradi plana aktivnosti za narednu godinu pristupilo sa idejom o detaljnom i izbalansiranom rasporedu zadataka koji bi omogućio da se svi članovi/ice CNA tima okušaju u različitim vrstama poslova bez kojih funkcionisanje ureda ne bi bilo moguće. Svojevrsnu mogućnost još dubljeg sagledavanja dosadašnjeg, ali i budućeg delovanja CNA, pružili su intervjui svih članova/ica sa Martinom Fišer iz Berghof Research Center for Constructive Conflict

Management. Intervjui su rađeni sa ciljem praćenja naših aktivnosti u sklopu projekta za Auswaertiges Amt.

Od 26. do 30. januara 2002. održan je trening iz nenasilne komunikacije u hotelu «Košuta» na Jahorini. Organizator treninga bila je organizacija Norveška narodna pomoć (Norwegian People’s Aid), sa idejom da se napravi kratak trening za članove/ice mreže Postpesimista iz Bosne u saradnji sa Centrom za nenasilnu akciju iz Sarajeva. Grupu učesnika/ca činilo je 20 osoba, starosti između 18 i 22 godine, iz različitih delova Bosne i Herzegovine (Sarajevo, Mostar, Banja Luka, Olovo i Blagaj). Članovi/ice trenerskog tima su bile dve osobe iz sarajevskog ureda CNA -Tamara Šmidling i Nedžad Horozović, i dve učesnice Treninga za trenere 2001. iz Kolašina i Dimitrovgrada, Dragana Šćepanović i Rozeta Aleksov.

Osnovna ideja sa kojom se ušlo u pripremu ovog treninga bila je da se naglasak stavi na sticanje veština nenasilne komunikacije, senzibilizaciju za nasilje i razumevanje sukoba. S obzirom na to da je grupa bila dosta mlada, sa relativno malo «aktivističkog» iskustva i sa neujednačenom motivacijom, trenerski tim je nastojao da postavi prilično fleksibilan koncept, koji bi ostavio dovoljno prostora za praćenje potreba grupe. Osim pomenute tri teme, radilo se još i na sledećim temama : timski rad, percepcija, predrasude, različitosti i moć. Sudeći prema nivou zainteresovanosti i aktivnosti grupe, kao i prema količini pokrenutih pitanja i sadržajnosti diskusija, ključna tema na ovom treningu bilo je nasilje, odnosno pokušaj sagledavanja vrsta nasilja koje se javljaju u našem društvu. Teška iskustva nekih od učesnika/ca vezana za rat i posleratnu situaciju u BiH, kratko trajanje samog treninga, kao i različiti pristupi unutar trenerskog tima u vezi sa načinom odnošenja prema iskrslim poteškoćama, jesu razlozi zbog kojih je trening bio izuzetno težak i naporan. Ostao je utisak da je postavljeni koncept bio emotivno prezahtevan za ovu grupu učesnika/ca, ali i osećaj da postoji velika potreba za ovakvom vrstom rada, posebno ako se ima u vidu situacija u BiH i nepostojanje dublje komunikacije između mladih ljudi različitih nacionalnosti. Stanovište trenerskog tima jeste da je trening bio uspešan u smislu osvetljavanja mogućeg konstruktivnog odnosa prema nasilju i konfliktima, kao i u pogledu stvaranja potencijala kod određenog broja učesnika/ca za dalji rad na ovim temama. Jedna od značajnih pouka za budućnost odnosi se upravo na potrebu za sastavljanjem koncepta koji bi bio u znatno većoj meri osnaživački i kroz koji bi učesnici/ce imali priliku da dobiju znatno veću podršku sa suočavanje sa «bolnim» pitanjima i problemima u svojim zajednicama.

Na poslednjem zajedničkom sastanku CNA koji se održao krajem decembra 2001. godine, bilo je dogovoreno da se svi članovi-ce CNA ponovo nađu na jednom internom treningu koji bi pokrio polja iz kojih je pojedincima-kama potrebno još saznanja, a odnosi se na funkcionisanje CNA. Taj interni trening-sastanak održao se u Sarajevu, od 1. do 4. februara 2002. godine.

U toku trodnevnog internog treninga radilo se na sledećim oblastima, mada je bilo reči i o stvarima koje su bitne za CNA: knjigovodstvo (finansijski izveštaj, bookkeeping, godišnji obračun), fundraising, istorijat i sada, misija CNA, prezentacija CNA.

Posjeta CNA Engleskoj i Sjevernoj Irskoj

Na poziv CCTS(Commite for Conflict Tranformation Support) iz Londona, dvoje članova CNA tima, Ivana Franović iz beogradskog i Adnan Hasanbegović iz sarajevskog ureda, bili su u posjeti Engleskoj i Sjevernoj Irskoj u periodu od 17 – 24.02.2002. Ideja za ovu posjetu javila se kroz potrebu da se napravi kraće upoznavanje sa radom tamošnjih organizacija, saradnika/ca i mirovnih grupa srodnih CNA, kao i prezentacija našeg rada i mirovnog rada na Balkanu sa ciljem razmjene iskustava. Organizaciju ovih posjeta radile su naše prijateljice i saradnice koje su nam bile i domaćice, Celia McKeon iz Londona, bivša aktivistkinja QPSW-ovog ureda u Sarajeva, sada aktivistkinja u Conciliation Resources (CR) i Cara Gibney iz Belfasta, bivša članica CNA tima; dok smo finansijsku podršku za ostvarenje ovih posjeta dobili od CCTS. Koristimo ovu priliku da im zahvalimo. Osim organizacija CCTS i Conciliation Resources u Londonu smo posjetili i Friends House – Quaker Centar, Westminster Foundation i učestvovali na redovnom sastanku CCTS gdje smo imali priliku sresti se sa ljudima sa Bredford University, War Resisters, itd. CCTS predstavlja mrežu mirovnih organizacija kao što su CR, Quaker Peace and Social Witness, War Resisters International, Responding to Conflict i druge. Naši prijatelji/ce i saradnici/e iz QPSW su nam organizovali i kratku tribinu u Friends House. U Birminghemu smo posjetili Quaker Study Centre i Responding to Conflict. U okviru vrlo kratke posjete Sj. Irskoj sreli smo se sa nekoliko ljudi iz organizacija koje se uglavnom bave radom sa lokalnim zajednicama. U malom mjestu Armagh, kod grada Portadown, na sjeveru zemlje u kojem djeluje nekoliko lokalnih i međunarodnih organizacija, imali smo sastanak sa predstavnicima Community Dialogue Centre i Volontery services. U Belfastu smo imali priliku razgovarati sa aktivistima Concorde Community Centre i Community Relation Council. Pored uobičjene razmjene iskustava i materijala i uzajamne prezentacije rada i aktivnosti, dosta se razgovaralo o sličnostima i razlikama trenutne političke situacije u Sjevernoj Irskoj i regionu bivše Jugoslavije i vrstama nasilja i društvenih konflikata koji su postojali i koji su sada prisutni. Pokazalo se da postoji potreba za širim međusobnim upoznavanjem mirovnih grupa koje rade u oba područja prije svega zbog sličnog obrasca prisutnih konflikata i potencijalnog olakšavanja njihove transformacije kroz upoređivanje kulturnih, vjerskih i etničkih razlika kao osnovnih uzroka tih konflikata te na sličan način prisutnog sindroma kolektivne krivice i viktimizacije.

Evaluacija i planiranje aktivnosti projekta »Doprinos komunikaciji u podijeljenim zajednicama – regionalni odaziv za južnu Srbiju i Makedoniju«

Na regionalnom sastanku održanom u Grožnjanu od 19. do 24. februara 2002. godine učestvovala su dva-e člana-ice CNA, Nenad Vukosavljević i Helena Rill.

Regionalni sastanak je imao za cilj evaluirati održane MIRamiDA-e na jugu Srbije (kod Medveđe, Bujanovca, te u Makedoniji – u Ohridu i Skopju), MIRamiDA Plus u Grožnjanu, razmeniti iskustva, videti šta je naučeno, kakve potrebe postoje u regiji, te šta se može učiniti… CNA je bilo bitno da da podršku samom projektu i prijateljima u Regionalnom centru u Grožnjanu i da iskoristi priliku za razmenu po pitanju pristupa mirovnom radu.

Očekivanja člana/ice CNA od ovog susreta su se zasnivala na potrebi za više razmene iskustava i razgovora o pristupima i strategiji izgradnje mira, dok je nekim učesnicima-ama ovo bila važna prilike da se čuju i vide ljudi i njihova konkretna iskustva u sprovođenju aktivnosti, što su dve različite razine.

Za informacije o ovom projektu kontaktirati CMS Zagreb, email: cms@zamir.net

Godišnja konferencija Centra za izgradnju mira

Centar za izgradnju mira (Centre for Peacebuilding – KOFF), projekt Švajcarske mirovne fondacije (Swiss Peace Foundation), organizovao je svoju prvu godišnju konferenciju 28. februara u Bernu, Švajcarska. Tema konferencija je bila “Izgradnja mira nakon rata”. Glavna ideja konferencije je bila fokusirana na proces izgradnje mira nakon što su potpisani mirovni sporazumi.

CNA je bio pozvan da da svoj doprinos konferenciji u ulozi referenta/ice. Diskusija u jutarnjem panelu se uglavnom odnosila na probleme i prepreke u procesu izgradnje mira u posleratnim društvima i na ulogu spoljnih faktora, dok je posle podne je bilo organizovano šest radionica na različite teme. Volonterka CNA je učestvovala na radionici “ponovna izgradnja/jačanje nenasilnih sredstava/kapaciteta rešenja konflikata u društvu” i imala kratak input o radu CNA.

Više informacija o KOFF-u i konferenciji možete naći na web stranici Swiss Peace Foundation:

 

Trening u organizaciji Centra za razvoj građanske svesti iz Babušnice

Na poziv Centra za razvoj građanske svesti (CRGS) iz Babušnice CNA je održao sedmodnevni trening iz nenasilne razrade konflikata u Zvonačkoj banji od 15. do 22. marta 2002. godine. CRGS je ovom treningu dao naziv »Friendly neighbours«. Ovaj trening je organizovan za ljude iz lokalne sredine jugoistočnog dela Srbije, bugarske i srpske populacije. Jugoistočni deo Srbije (Pirot, Dimitrovgrad, Babušnica, Zvonce, itd.) naseljen je pretežno Srbima/Srpkinjama i Bugarima/ Bugarkama i već dugi niz decenija nema međusobnog poverenja i postoje jake predrasude jednih prema drugima. Trenutna situacija je vrlo delikatna, kako se to nepoverenje, predrasude, pa i diskriminacija ne tematizuju, o tome se ne razgovara i time se učvršćuje postojeći jaz.

Jedan deo sudionika-ca je došao iz nevladinih organizacija, mada se većina učesnika/ca prvi put susrela sa radom nevladinih organizacija, a posebno im je bio nov naš način rada. Trenerski tim su sačinjavali: Tamara Šmidling i Nedžad Horozović iz sarajevskog ureda CNA, Helena Rill iz beogradskog ureda i Rozeta Aleksov iz Kreativnog centra »Caribrod« iz Dimitrovgrada, polaznica programa CNA Trening za trenere 2001. Rozetino učešće nam je bilo vrlo dragoceno i veoma je doprinela radu trenerskog tima s obzirom da i ona sama dolazi iz sredine u kojoj je trening održan.

Organizator treninga (CRGS) je insistirao na tome da broj učesnika/ca treninga bude veći od 30. Kako je naš pristup radu takav da smataramo da je optimalan broj učesnika/ca treninga 15-20 u kome je moguć interaktivan rad, odlučili smo da grupu učesnika/ca podelimo u dve grupe koje bi radile nezavisno jedna od druge što je bilo vrlo zahtevno.

Teme na kojima se radilo su: nenasilna komunikacija, timski rad, donošenje odluka, nasilje, predrasude, diskriminacija, percepcija, razumevanje sukoba, različitosti, identitet, nacionalni identitet, moć. Kroz ove teme trenerski tim je želeo da tematizuje poteškoće koje postoje u komunikaciji ovih grupacija, predrasude/stereotipi koji se javljaju, koliko je kome značajan nacionalan identitet, te šta to kome znači… Na radionici »Nacionalni identitet« postojao je jasan strah od tematizovanja bilo kakvog konflikta, pa se moglo čuti i »Bolje da to ne diramo«.

Trenerski tim je uvideo da je jako važno još mnogo raditi na izgradnji grupe i međusobnog poverenja, i posebno raditi na osnaživanju ljudi, pa tek onda otvarati sve te bolne teme koje se decenijama ne otvaraju, sem u sigurnim »svojim« sredinama. Za više informacija kontaktirati CRGS, email: crgs@ptt.yu

Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata

Dvanaesti po redu CNA Osnovni trening održan je u aprilu u Ulcinju, primorskom gradu u Crnoj Gori. Za ovaj trening smo dobili 162 prijave i bilo je jako teško izabrati samo 20 učesnika/ca. U grupi učesnika/ca je ovaj put bilo nešto više ljudi iz medija i političkih partija, što nam je i bio cilj. Imajući u vidu da već postoji veliki broj kandidata/kinja za Trening za trenere sa prethodna dva Osnovna treninga, ovaj put smo pozvali više ljudi iz medija i političkih partija. Takođe, bilo je više ljudi iz Srbije, Kosova i Makedonije, nego iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kako nam je cilj bio više raditi na postojećim konfliktima u trouglu Srbija-Kosovo-Makedonija. Umesto 20, bilo je ukupno 18 učesnika/ca, jedanaest muškaraca i sedam žena, kako je jedna osoba otkazala dolazak dan pred trening, a druga se jednostavno nije pojavila na treningu. Ovaj rodni debalans se i te kako mogao osetiti u radu.

U trenerskom timu bili/e su: Ivana iz beogradskog ureda CNA i Nedžad, Nenad i Tamara iz sarajevskog ureda. Trening je finansijksi podržalo Ministarstvo inostranih poslova Švajcarske, i koristimo ovu priliku da im zahavlimo.

Jedna od najvažnijih teža ovog treninga bili su osvrti na situaciju na Kosovu, odakle je došlo čak petoro učesnika/ca (albanske, bošnjačke i srpske nacionalnosti). Bilo je nekoliko razgovora o prošlim i sadašnjim bolnim dešavanjima na Kosovu, iz različitih uglova, što je doprinosilo boljem razumevanju pogleda “druge strane”. Ovi razgovori su često bili ispunjeni emocijama, što je ponekad prouzrokovalo povlačenje pojedinaca/ki iz straha od eskalacije. Većina učesnika/ca sa Kosova došlo je iz jugoistočnog dela ove pokrajine, iz trougla Gnjilane – Prizren -Štrpce (srpska enklava). Ovo je otvorilo mogućnost direktnih kontakata sa pojedincima/kama iz susedne zajednice, što svakako predstavlja dobru osnovu za razvoj komunikacije između ovih zajednica.

Više detalja o samom treningu, obrađenim temama i evaluaciji treninga možete naći u dokumentaciji treninga naslovljenoj “Pozivam narod da pusti muziku”. Dostupna je na zahtev od CNA, a uskoro će biti dostupna i na našoj web stranici.

Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata

Desetodnevni trening iz nenasilne razrade konflikta u organizaciji CNA Sarajevo održan je na Jahorini u hotelu «Bistrica» od 17 – 27.05.2002. Članovi/ce trenerskog tima ovoga puta su bili/e: Nedžad Horozović, Helena Rill, Tamara Šmidling i Nenad Vukosavljević.

Grupa učesnika/ca bila je sastavljena od 18 osoba iz različitih delova bivše Jugoslavije – Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. Specifičnu poteškoću predstavljala je neravnoteža između broja žena i muškaraca u grupi (11:7) nastala usled neuobičajeno velikog broja otkazivanja od strane pozvanih osoba, tako da je i lista čekanja bila u potpunosti iscrpljena. Činjenica da je među učesnicima/ama bila samo jedna osoba albanske nacionalnosti (sa Kosova) takođe je specifična, a razlog tome bio je mali broj prijava koje su stigle. Među učesnicima/ama je bilo dosta osoba aktivnih u političkim partijama, , medijima i različitim nevladinim organizacijama

Utisak je trenerskog tima da je trening bio veoma važno iskustvo za dobar deo ljudi u grupi, budući da je nekima od njih ovo bio prvi susret sa osobama iz gotovo svih delova nekada zajedničke države i prva prilika za međusobnu razmenu iskustava što je u pojedinim momentima znalo biti veoma bolno, ali je istovremeno i otvorilo prostor kako za izgradnju međusobnog poverenja, tako i za početak procesa razumevanja potreba i strahova «drugih». Ključne teme i teme koje su dale «pečat» radu u svih deset dana bile su: nenasilna komunikacija, nasilje i razumevanje sukoba. Pored njih radilo se još i na temama: timski rad i donošenje odluka, različitosti, identitet i nacionalni identitet, uloga polova u društvu, kreativna razrada konflikta i moć i nenasilna akcija. Sa obzirom na iskustvo sa prethodna dva bazična treninga i ovom prilikom tim je postavio fleksibilan koncept, sa samo par unapred pripremljenih radionica Radionica o nacionalnom identitetu je, prema onome što je navedeno u evaluacionim upitnicima, bila posebno važna za gotovo čitavu grupu jer su se kroz to pitanje otvorile mnoge bolne tačke (iskustvo sa nametanjem identiteta od strane sredine, nemogućnost iskazivanja svog identiteta koji bi bio u skladu sa onim što se oseća, visok nivo pretrpljenog nasilja zbog određenih vrata identiteta itd.). Neki od prelomnih momenata na treningu desili su se tokom rada na temi nasilje kada je suočavanje sa sopstvenim primerima počinjenog nasilja izazvalo dosta teške emotivne reakcije kod dela osoba u grupiVeoma je značajna bila spremnost učesnika/ca da otvore proces traženja mogućnosti konkretnog delovanja u konfliktnim situacijama ili u situacijama sa izraženim strukturnim nasiljem. Koji bi bili načini nenasilne akcije i šta zapravo nenasilna akcija kome znači, bio je jedan od lajtmotiva ovog treninga i svest da se, ipak, dosta toga može činiti i učiniti, bitno je uticala na osnaživanje učesnika/ca i na shvatanje nephodnosti preuzimanja sopstvene odgovornosti za društvo u kome se živi. Na kraju, trenerski tim je u svojoj evaluaciji treninga izrazio veliko zadovoljstvo radom u čitavih deset dana, poverenjem koje je postojalo unutar grupe i tima i prostorom koji se otvorio za buduću saradnju sa učesnicima/ama, bilo kroz program Trening za trenere (za koji postoji veoma veliki potencijal u grupi), bilo kroz druge vidove saradnje i uzajamne podrške u budućnosti.

U dvodnevnoj radionici koja se na incijativu i organizaciju SHL –a (Shuler Helfen Leben) održala u SHL kući u Sarajevu od 08.03 – 10.03. 2002. godine voditelji su bili članovi CNA tima Nedžad Horozović i Adnan Hasanbegović. Učestvovali su srednjoškolci/ke iz različitih gradova BiH (Bihać, Višegrad, Goražde, Glamoč). Ove radionice su organizovane u sklopu serije seminara koje SHL organizuje sa ciljem edukuacije srednjoškolaca i njihovog uključivanja u rad na polju civilnih inicijativa. Učesnici su članovi sekcija u okviru njihovih škola koje se bave projektima vezanim sa civilno djelovanje u zajednici. Visoka motivacija učesnika/ca daje smjer da bi sa ovom grupom i uopšte ovom populacijom trebalo raditi mnogo više na razvijanju njihovog kapaciteta za društveno djelovanje.

Radionice na temu odnosa nacionalnog i rodnog identiteta

U Beogradu je, tokom februara i marta, održana serija radionica koje su se bavile odnosom između nacionalnog i rodnog identiteta. Članica sarajevskog ureda CNA Tamara Šmidling je, zajedno sa

Danicom Minić iz Beograda, vodila vikend radionicu u kojoj su obrađene teme: različitosti, predrasude i uloga polova u društvu. Grupa učesnika/ca brojala je 12 osoba i bila je dosta heterogena u pogledu interesovanja i ideja za delovanje osoba u njoj. Osnovna ideja čitave serije bila je da se, kroz radionice, pokuša osvetliti i analizirati način konstrukcije identiteta u jugoslovenskom društvu protekle decenije, kao i tačke u kojima se prepliću rodni i nacionalni identitet. Prikupljeno je pregršt različitog materijala – video snimci, članci i novinske reklame i fotografije, fotografije bilborda itd. – koji na vrlo specifičan način osvetljavaju modele koji se nameću u čitavom procesu socijalizacije, još od ranog detinjstva. S obzirom da je ovo bila neka vrsta pilot projekta, nadamo se da će biti prostora i podrške da se ovakva kreativna energija «iskoristi» i uloži u dalji rad na sličnim temama.

Tribina i prezentacija Knjige “Dnevnik sa rezervistima”

U organizaciji Dokumentacionog Centra – ratovi 1991 – 99, u prostorijama Kulturnog centra Rex u Beogradu i uz podršku RTV B92, 20.05.2002 održala se prezentacija Knjige «Dnevnik sa rezervistima» autora Nebojše Jovanovića, istoričara iz Beograda. U sklopu toga, desila se javna tribina na kojoj se diskutovalo, kako o samoj knjizi, tako i u opšte o vrsti literature koja govori o poslednjim ratnim dešavanjima na ovim prostorima, o njihovoj ulozi u izgranji mira i psihosocijalnim procesima koji se dešavaju u ratnim okolnostima. Pored samog autora, na tribini su učestvovali Tanja Tagirov iz Beograda, novinarka «Vremena» i dopisnica agencije HINA, a stanovnica Zagreba za vrijeme rata u Hrvatskoj, Nebojša Petrović iz Beograda socijalni psiholog koji radi istraživanje o psihološkim aspektima pomirenja na prostorima bivše Jugoslavije, te Adnan Hasanbegovićčlan tima CNA Sarajevo, u ulozi mirovnog aktiviste. Važan je aspekt svakako da se pomenuta knjiga vec duže vrijeme distribuira na Hrvatsko tržište pod drugačijim nazivom: «Idemo na Zagreb».

Treba napomenuti da je ova trbina dobrodošla CNA timu za pripremu serije tribina «Otkud ja u ratu? Kako ka trajnom miru?» koje su se ralizovale tokom juna na teritoriji Srbije kao i to da je autor knjige Nebojša Jovanović bio aktivan sudionik tih tribina.

 

U toku juna 2002. godine održan je niz tribina u Srbiji pod naslovom “Četiri pogleda. Otkud ja u ratu? Kako ka trajnom miru?”. Gosti tribina su bili neposredni učesnici u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije: Adnan Hasanbegović iz Sarajeva, Gordan Bodog iz Zagreba, Nebojša Jovanović i Saša Dujović iz Beograda. Voditeljica tribina je bila Katarina Katanić, novinarka iz Kragujevca, a ujedno i učesnica našeg Osnovnog treninga održanog u Ulcinju u aprilu ove godine. Naša dugogodišnja želja da aktivnije i “javnije” počnemo da radimo na suočavanju sa pojedinačnom odgovornošću za prošlost, sada je dobila oblik ovog pilot projekta koji se sastoji od ukupno četiri tribine koje organizujemo, kao prvi korak u Srbiji: u Inđiji (3. 6. 2002), Nišu (12. 6), Novom Pazaru

Ideja nam je bila da nađemo tri ili četiri učesnika u ratovima, dobrovoljce ili mobilisane, koji su ratovali na različitim stranama, a koji bi bili spremni da javno govore o svom doživljaju rata, o svojoj odgovornosti, ali i o svom viđenju budućnosti i izgradnje trajnog mira. Predviđen je i duži vremenski prostor u okviru tribina u kojem publika ima priliku da postavi pitanja gostima, ili da da neke svoje komentare i viđenja. Finansijsku podršku dobili smo od Ministarstva inostranih poslova Švajcarske. U annexu ovog izveštaja možete naći kompletan izveštaj s ovih tribina (molimo vas, pogledajte stranu 40).

Program Trening za trenere/ice iz nenasilne razrade konflikata 2002/2003.

Četvrti po redu program Trening za trenere započet je organizacijom prvog desetodnevnog treninga od 5-15.7.2002 na Jahorini u blizini Sarajeva. Program će trajati 12 meseci i sadržaće ukupno 8 faza, što je proširenje u odnosu na dosadašnje programe uobličeno na osnovu stečenog iskustva i rezultata evaluacije. Koncept programa razvili/e su članovi/ce CNA tima.

Program je osmišljen tako da učesnike/ce osposobi ne samo za vođenje procesa učenja u osetljivim etnički mešovitim i drugim grupama, već da im da i potrebne veštine i znanje za planiranje, organizovanje, sprovođenje i evaluaciju takvih aktivnosti.

Većina učesnika/ca, 17 od ukupno 21, su osnovno obrazovanje iz nenasilja dobili/e kroz Osnovne treninge CNA. U program je uključeno13 žena i 8 muškaraca, iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije. Učesnici/e programa su aktivni/e u sledećim organizacijama: Antiratna kampanja Hrvatske Autonomni ženski centar, Beograd “Budućnost bez straha”, Štrpce Centar za balkansku saradnju “Loja”, Tetovo Centar za prava čoveka i rešavanje konflikata, Skopje DOO Krug Dnevnik, dnevni list, Skopje Odbor za ljudska prava, Karlovac OSCE Misija na Kosovu Osnovna škola, Prijedor Postpesimisti Crne Gore Prva detska ambasada vo svetot Megjashi, Skopje Queeria LGBT radna grupa Socijaldemokratske Partije (Srbije) za prava homoseksualaca-ki RTS Novi Sad Socijaldemokratska omladina Socijaldemokratska partija Stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine Đ Forum žena GrO Novi Sad Volonterski centar “Susret”, Sombor Ženske studije i istraživanja, Novi Sad

Trenerski tim su članovi/ce CNA tima, iz beogradskog i sarajevskog ureda: Helena Rill Ivana Franović Nedžad Horozović Nenad Vukosavljević

Prvih VI faza programa je finansijski podržalo Ministarstvo inostranih poslova Nemačke. Finansijska sredstva za poslednje dve faze programa još uvek nisu obezbeđena.

 

prateći sastanci

 

prateći sastanci

 

10-dnevni trening, 5 – 15. 7. 2002.

Prva faza predstavlja nadgradnju Osnovnog treninga u okviru koje se radi na produbljivanju obrađenih tema. Ujedno, formiraju se timovi učesnika/ca koji će u okviru spremiti radionice na temu koja im je od interesa, i voditi te radionice u toku Faze III programa.

prateći (follow-up) sastanci, jul – avgust 2002.

Formirani timovi učesnika/ca imaće priliku da se sastanu i rade na pripremi i razradi radionice uz podršku trenerskog tima. Plan je da ovi sastanci traju 1-2 dana.

10-dnevni trening, 23. 8 – 2. 9. 2002.

U toku prve polovine ovog treninga timovi učesnika/ca će voditi radionica koje su pripremili, imajući na taj način priliku da se isprobaju u radu i u sigurnom okruženju dobiju kritiku. U drugoj polovini treninga radiće se na temama usko vezanim za trenerski rad: uloga trenera/ce, poteškoće u radu, priprema radionice, motivacija.

5-dnevni trening, 25 – 30. 10. 2002.

Tokom ove, nove faze programa, radiće se na razvijanju ideja za konkretne aktivnosti koje bi učesnici/e želeli da sprovedu i formiraće se mali timovi koji će raditi na njihovom sprovođenju. Zajedno sa trenerskim timom radiće se na razradi ciljeva tih aktivnosti, definisanju ciljnih grupa i pripremi strategija. Biće tematizovano i pisanje predloga projekata.

prateći (follow-up) sastanci, novembar – decembar 2002.

U međuvremenu, pre ove faze programa, formirani timovi učesnika/ca će praviti nacrt ili predlog projekta za aktivnost koju žele da sprovedu. Tokom ovih sastanak imaće priliku da sa trenerskim timom rade na razradi ovih predloga.

5-dnevni trening,13 – 18. 12. 2002.

Timovi učesnika/ca će predstaviti svoje predloge projekata i imaće priliku da čuju mišljenja i kritike ostalih učesnika/ca. Radiće se na razvijanju veština javne prezentacije ciljeva i svrhe planiranih aktivnosti. Posebna pažnja će se posvetiti tome kako prenosimo poruku široj javnosti i koje to vrednosti promovišemo. Na kraju, nakon finalizacije predloga projekata, zajednički će se izvršiti odabir onih predloga koji će biti realizovani, odnosno prilagođavanje ukupnom predviđenom budžetu, kao i izrada detaljnog plana njihove realizacije.

realizacija planiranih aktivnosti, 2003.

U toku ove faze programa, koja bi trebalo da traje 5 meseci, predviđena je realizacija aktivnosti predviđenih projektima. Učesnici/e okupljeni/e oko osmišljenih aktivnosti, koji će raditi na njihovoj realizaciji, imaće podršku CNA tima tokom pripreme, sprovođenja i evaluacije tih projekata, kao i tokom izrade finalnih narativnih i finansijkih izveštaja. Međutim, oblik podrške od strane CNA tima određivaće sami učesnici/e, na osnovu svoje procene potrebe za podrškom.

4-dnevni trening, 2003.

Ovo je poslednja faza programa tokom koje će se raditi na razmeni iskustava stečenih u prethodnoj fazi, iscrpnoj evaluaciji programa, dogovorima o mogućoj budućoj saradnji i analizi potrebe za podrškom od strane CNA tima.

Predviđeno produbljivanje znanja i veština stečenih na osnovnom obrazovanju, je usledilo kroz obradu tema: razumevanje sukoba, nenasilna komunikacija, uloga polova u društvu, izgradnja mira, nenasilje i nenasilna akcija, kreativna razrada sukoba, razumevanje uloga trenera-ice i priprema radionice. Program treninga je i ovaj put bio fleksibilan,tj. prilagođavan je tokom treninga uočenim potrebama grupe i pitanjima proizašlim iz dinamičkog procesa treninga. Prva polovina treninga je isključivo posvećena izgradnji grupe,vežbanju timskog rada i donošenja odluka, te temi razumevanje sukoba i nenasilnoj komunikaciji u funkciji razumevanja sukoba i stvaranja poverenja. Pogotovu tokom prva tri dana, radionice su se za trenerski tim odvijale vrlo neočekivano te je stalno prilagođavan program tokom pauza i večernjih sati, što je tim dovelo do granica fizičke iscrpljenosti, ali je imalo odraza u kvalitetu samog treninga. Sve teme su obrađivane uz snažnu i direktnu vezu sa realnim problemima iz stvarnosti, te je puno ljudi iskustvene vežbe povezivalo sa ličnim teškim iskustvima, čineći time radionice vrlo emocionalno napunjenim. To je posebno bio slučaj sa radionicom donošenja odluka u kojoj je zadatak grupi bio da odluči na kojem mestu će se održati sledeći trening pritom birajući od tri ponuđene opcije:

• Višegrad – hotel “Vilina vlas” u kojem se tokom rata nalazio logor za žene i u kojem su se dogodili zločini spram zatočenih žena bošnjačke nacionalnosti.
• Rama – “Kuća mira” u okviru franjevačkog samostana, u kojem je CNA prošle godine imao trening čijeg zadnjeg dana su ukradena dva auta, a prethodno je više ljudi bilo prećeno, zbog toga što nisu Hrvati, od strane lokalnih ekstremista. Sam krug samostana pruža relativnu sigurnost od napada.
• Kolašin – hotel na severu Crne Gore u gradu politički podeljenom na one koji se zalažu za crnogorsku nezavisnost i one koji se zalažu za opstanak državne zajednice sa Srbijom (u tankoj većini). Sam hotel poseduje dve zgrade od kojih je jedna u potpunosti zauzeta od strane pripadnika crnogorske specijalne policije, paravojne formacije svojevremeno stvorene za eventualno ratovanje sa Miloševićem.

Grupa nije uspela da donese odluku, ali se zato podigla bura emocija oko pitanja “Zašto ne u Višegradu?” kako je više ljudi izjavilo da ni pod kojim uslovima ne bi želele-i da budu na takvom mestu. Nerazumevanje motiva za odbijanje, odnosno za diskutiranje ovog pitanja, je rezultiralo ličnim sukobima i podozrenjem, koje su učinjene temom samog treninga. Sam sukob je razrešen u toku sledećih dana. Pred kraj treninga je formirano sedam malih grupa od po troje učesnica-ka koji su odabrali teme radionica koje će u međuvremenu pripremiti, tokom propratnih sastanaka sa trenerima-cama finalizirati i na sledećem desetodnevnom treningu sami voditi.

Evaluaciona radionica i evaluacija trenerskog tima su konstatovale zadovoljstvo urađenim kao

dobrom podlogom za nastavak rada. Zaključeno je da 4 osnovna treninga predstavljaju optimalnu bazu za odabir polaznika-ca ovog programa, te da je i dalje poželjno ostaviti 3-4 mesta rezervisana za osobe koje su osnovno obrazovanje iz razrade sukoba stekle učešćem na treninzima koje nije CNA organizovao.

 

mi je osećaj da mogu da razumem i ono što ne prihvatam.

Šta misliš da si naučio/la na ovim radionicama? Šta misliš da od naučenog možeš primijeniti u svom radu i životu?

-Već imam ideje kako mogu ovo što sam naučila da prenesem preko drugih treninga za odrasle koji rade sa decom i kako ću tražiti neke puteve koji će mi pomoći da omogućim deci da bolje razumevaju sukobe i da se aktivno i konstruktivno sukobljavaju sa tim. Pre svega, pokušaću u svom ličnom životu i u porodici da budem aktivnija nego što sam dosad bila kad je u pitanju nasilje bilo koje vrste.

-Bitno su uticale na neke moje stavove. Neke teme su mi pokazale da ja uopšte nisam ravnodušna i bezbrižna osoba, nezainteresovana za teme koje su bile obrađene na radionicama, a za koje sam ja mislila “OK, to je tako, pa šta?”

Šta si našao/la na ovim radionicama, a nisi očekivao/la?

-Bila sam zatečena u spoznaji da i ja sam na neki način nasilnik, da imam neke šeme koje uvek koristim u nekim situacijama nasilja ili možda tačnije uzimam nešto kao uloga žrtve, a drugi nasilnici trebali bi sami da prestanu, po meni: čak i da se zasrame. Sada sam videla da to u stvari izaziva još veće nasilje. Shvatila sam da je konstruktivna akcija rešenje, a ne pasivnost.

U julu i avgustu realizovali smo Fazu II programa Trening za trenere, koja se sastojala iz pratećih sastanaka. Sedam malih timova učesnika/ca je u toku ovih sastanaka imalo zadatak da pripreme radionicu koju će voditi na narednom treningu u okviru programa. Po dvoje članova trenerskog tima su učestvovali u ovim sastancima, kako bi timovima učesnika/ca dali podršku, savete, sugestije i povratnu informaciju na pripremljenu radionicu. Teme radionica su mali timovi učesnika/ca sami izabrali u toku Faze I programa:

Čak dva tima učesnika/ca su spremila radionicu na temu Predrasude. Održano je ukupno 7 sastanaka (sa 7 timova učesnika/ca) koji su trajali većinom 2 dana, i od kojih su dva održana u Sarajevu, dva u Skopju i tri u Beogradu. Sastanci su obuhvatali definisanje ciljeva radionice na izabranu temu, definisanje glavnih pitanja koje tim učesnika/ca želi da tematizuje, razradu strukture radionice, određivanje vežbi koje će sa raditi u okviru radionice, uz pitanja zašto i koliko razrađena struktura radionice pokriva unapred definisana glavna pitanja i ciljeve radionice.

Većina učesnika/ca je ove sastanke prokomentarisala kao naporne, no ujedno i veoma korisne i da ih vide kao adekvatnu pripremu za radionicu koju će voditi u toku sledećeg treninga u Kolašinu, 23. 8 – 2. 9. 2002.

Osnovni trening Iz nenasilne razrade konflikata

Vogošća, Bosna i Hercegovina, 26.7. – 05.8.2002.god.

U Vogošći nadomak Sarajeva, u hotelu «Park», održan je četrnaesti po redu a treći u 2002.godini CNA Osnovni trening. Organizovan je od strane sarajevskog ureda CNA. Za trening je ukupno

apliciralo 112 osoba, a na treningu je učestvovalo 19 osoba umesto predviđenih 20 zbog otkazivanja jedne učesnice sa Kosova na sam dan početka treninga. Tim su sačinjavali/e: Adnan Hasanbegović i Tamara Šmidling iz sarajevskog ureda CNA, Milan Colić iz beogradskog ureda i Bosa Janjušević iz Beograda – jedna od učesnica prošlogodišnjeg Treninga za Trenere/ice u organizaciji CNA. Grupa učesnika/ca bila je iz različitih delova bivše Jugoslavije i to: iz Makedonije, Kosova, Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Na treningu je učestvovalo 10 žena i 9 muškaraca što predstavlja dobru polnu ravnotežu u grupi. Nekoliko otkazivanja u poslednji čas od strane pozvanih osoba predstavljala su poteškoću trenerskom timu u organizacionom smislu.To je uticalo da se sa liste za čekanje pozove nekoliko osoba čak i kasnije od roka dogovorenog za pozivanje osoba sa te liste. Dve učesnice (iz Makedonije i C.Gore) su se uputile na trening bukvalno dan pre početka treninga, a odmah posle otkazivanja dvojice učesnika što usko vezujemo sa njihovom motivacijom i spremnošću da na treningu učestvuju. Posebnom poteškoćom smatramo i to da u grupi nije bilo Albnaca/ki zbog malog broja prijava koje smo dobili (samo par njih), a zatim i otkazivanja osobe koju smo pozvali. Ta nam je činjenica predstavljala problem s obzirom na naše namere da se ciljano intenzivira rad na trouglu Srbija – Kosovo – Makedonija zbog specifičnosti sukoba i njegove konstantne aktuelnosti. Specifičnost ovog treninga je da su skoro svi/e učesnici/e bili/e iz nevladinih organizacija sa teritorije bivše SFRJ koje su po svojoj misiji veoma različite počev od organizacija verskog karaktera, preko omladinskih asocijacija, ženskih grupa, udruženja Roma, mirovnih organizacija i organizacija za razvoj kulture pa do organizacija koje se bave podrškom u razvoju NVO sektora. Pored toga na treningu su učestvovali/e i po jedna osoba iz medija (novinarka Radija Stara Pazova), političke stranke (Demokratska stranka Republike Srpske) i međunarodne vladine organizacije (OSCE Kosovo). Jedan učesnik i dve učesnice su pored nevladinih organizacija u čijem radu učestvuju stalno zaposleni/e u školama kao nastavnik/ce što smatramo veoma bitnim jer pruža velike mogućnosti daljeg prenošenja i multiplikacije znanja dobivenog na treningu. Za finansijsku podršku ovog treninga zahvaljujemo fondaciji UNO Stiftung. Na ovom treningu je primenjen takozvani «otvoreni koncept» radionica koji podrazumeva pripremu samo prvih nekoliko blokova unapred dok se ostali delovi spremaju u skladu sa praćenjem grupne dinamike i procesa koji se odvijaju te se time odgovara na specifičnije potrebe koje dolaze iz grupe. Treba napomenuti da je većem delu tima (osim jedne članice) ovo bilo prvo iskustvo u radu sa «otvorenim konceptom» treninga te sa mogućnostima i poteškoćama koje takav koncept nosi. Pored toga ovo je i prva proba kombinovanja tima sa osobom koja nije iz CNA u takvom konceptu što se pokazalo korisnim na ovom treningu. Očigledna je bila visoka motivacija kod cele grupe učesnika/ca što se ogledalo u intenzivnom učešću u procesu (i u izvođenju vežbi i u njihovim evaluacijama), velikom broju javljanja, nekašnjenjem početka radionica, ostajanjem duže od predviđenog vremena za radionicu. U neformalno vreme (pauze za kafu, ručkovi, večernja druženja…) se dosta vremena koristilo za razgovore o temama pokrenutim u radionicama i sa trenerima/cama i učesnika/ca među sobom. Grupni proces se vrlo očigledno menjao iz dana u dan. Neke od bitnih stvari za nenasilnu komunikaciju (JA govor, aktivno slušanje) nisu predstavljane kroz model već se zajedno sa učesnicima/cama pokušalo da razloži šta sve čini nenasilnu komunikaciju. Ovakav način prezentovanja ne nosi sa sobom odbojnost modela i čini se prijemčivijim ljudima koji se najčešće sa time, na ovakav način definisanim, nisu susretali. Neke od vrednosti do kojih se u okviru pravljenja Dogovora o zajedničkom radu i radionice nenasilne komunikacije došlo, mogle su se često prepoznati u komunikaciji kroz svih deset dana treninga. Prepoznatljiv u ovoj grupi je bio i jak doživljaj tema na emotivnom nivou. Često su komentari i reakcije bili ispunjeni emocijama što je imalo uticaja i na grupnu dinamiku, atmosferu i izgradnju sigurnog prostora u grupi. Za najznačajnije tačke ovog treninga ocenjujemo radionice Predrasude i nacionalni identitet, Uloga polova u društvu, Kreativna razrada konflikata kao i Rundu feedback-a koja je uvrštena u program zbog potreba koje su se pojavile u toku radionica. Pored njih radilo se i na timskom radu i zajedničkom donošenju odluka, razumevanju sukoba, senzibilizaciji za nasilje, različitostima, identitetima i moći. Radionica Predrasude i nacionalni identitet pokrenula je veoma bitnu raspravu, najpre o prederasudama, našem pravu na njih i putu ka diskriminaciji koja iz njih često proizilazi. Vođeni su razgovori o svakodnevnim situacijama sa kojima se susrećemo, našem (ne)prepoznavanju uloga u kojima se tada nalazimo (da li u ulozi osobe koja je diskriminisana ili osobe koja diskriminiše) kao i

mogućnostima da se strukturno ustaljeni obrasci koji imaju uticaj menjaju kroz promenu tačke iz koje se gleda, preispitivanje pojedinca/ke i kroz rad na sebi uopšte. Neke od izjava koje su se čule:

-To je nešto što povređuje onoga prema kome imam predrasude. Ipak mislim da niko ne treba da me šikanira zbog mojih predrasuda. Svi ih imamo i stičemo pa ne treba nikoga zbog toga praviti grešnikom već raditi sa njima.

-Ako procenjujemo ljude unapred pitam se da li je to predrasuda. Da li je obazrivost predrasuda?

-Za mene je svaka predrasuda- predrasuda. Možda je za mene pozitivna, ali pitam se kako je osobi prema kojoj imam predrasudu.

-Mogu da kažem npr. da su Japanci precizni. To jeste predrasuda ali nije diskriminacija.

-Predrasude su početna točka ka diskriminaciji.

-Stojim na sredini. Mislim da vode ka diskriminaciji jer svakoga iz neke grupe smeštaju u određeni kalup što je neka vrsta nasilja.

Na treningu je otvoren i razgovor o nacionalnom identitetu i o tome koliki deo on zauzima u našem sveukupnom identitetu. Utisak koji je iz tog razgovora proizašao je da postoje među učesnicima/cama, što se već može prepoznati kao odlika celog regiona iz kog učesnici/e dolaze, veoma izražene nesigurnosti na polju nacionalnog identiteta i (ne)opravdanosti njegovog isticanja u društvenim sistemima koji prate post-ratnu (u nekim delovima i ratnu) atmosferu na teritoriji bivše zajedničke države. Veoma je prisutna politička korektnost i oprez u ophođenju sa ovom temom, a neretke su i izjave da se o ovome ne želi (i ne treba) pričati. Ovo nam samo potvrđuje koliko je bitno raditi na ovoj temi i stvarati siguran prostor u kome se o ovim temama može razgovarti kako bi se započela što opširnija i javnija diskusija te stvorila i mogućnost preispitivanja «vrednosti» proizašlih iz nacionalnog «buđenja» na ovim prostorima u prethodnih petnaestak godina. U razgovorima se na treningu moglo čuti dosta priče o nacionalizmu i zloupotrebi nacionalnog identiteta u minulim događajima. Evo nekoliko izjava iz razgovora u radionici o nacionalnom identitetu:

-Ja mislim da ljudi osećaju potrebu za pripadnošću zbog osećaja sigurnosti, da se ne osećaju da su sami. I ta nacionalna pripadnost mi je vid sigurnosti i zaštite.

-Nacionalnost mi je nešto što je veštački nametnuto u bivšoj Jugoslaviji. Više volim da se određujem prema nekom narodu npr. slovenskom nego prema naciji. Pre smo svi bili Jugosloveni i niko se nije baš bunio.

-Drugačije stajalište bi bilo da je bolja ekonomska situacija. Da je standard kao u Švicarskoj mislim da bi to bilo manje važno.

-Pričali smo kako se nacionalni identitet pojača kada smo ugroženi. Ne mogu da shvatim šta je pozitivan sadržaj tog identiteta, pismo, jezik, šta? Znam više pesama iz Makedonije nego iz Šumadije. Razmišljam da li ja imam emotivan odnos prema ćirilici pošto sam prestala da je koristim početkom 90-ih zbog pritiska da moramo njome pisati. Danas mi je zbog toga žao.

-Meni je pozitivan sadržaj veliki ljudi naučnici, pesnici itd.

-Naježim se kad čujem YU himnu i kad vidim YU zastavu. Vidim da mlađe generacije to uopšte ne prihvataju. U meni postoji veliki konflikt oko toga. Čovek se osjeća lagodnije kad ima neku grupu sa kojom se identifikuje, ali u ovim uslovima nacionalni identitet može da predstavlja veliki problem.

U radionici Uloga polova u društvu započet je razgovor o društvenom nametanju rodnih uloga i preispitivanju nivoa učešća svakog od nas u tom procesu. Razgovaralo se o konkretnim društvenim ulogama u kojima se muškarci i žene najčešće nalaze, o (ne)promenljivosti tih uloga, sistemima koji nam se kroz odgoj i odrastanje nameću i mogućnostima da se utiče na promenu onoga što prepoznajemo kao diskriminaciju polova.Rad na ovim pitanjima i preispitivanje učešća pojedinca/ke prepoznajemo kao bitan aspekt rada na sebi ali i izgradnji (ili bolje rečeno afirmisanju zapostavljenih) društvenih vrednosti koje stvaraju osnov za jednakost i jednakopravnost koje smatramo jednim od najbitnijih za stvaranje uporišnih tačaka procesa izgradnje trajnog mira na našim (a i svim ostalim) prostorima. Kroz čitav trening otvarana su pitanja bitna za principe nenasilne akcije i mogućnosti uticaja aktivnog pojedinca/ke na smanjenje društvenih nepravdi i deeskalaciju nasilja kroz analizu struktura koje to nasilje podržavaju. Poseban osvrt na tu vrstu društvene akcije sadržale su radionice Predrasude i nacionalni identitet, Uloga polova u društvu, Kreativna razrada konflikata, Razumevanje sukoba, Nasilje i Moć. Na radionici Kreativna razrada konflikata je otvorena jako sadržajna diskusija o mogućnosti pojedinca da menja i da multiplicira vrednosti nenasilne akcije na

što veći broj ljudi zahvaćenih društvenim nepravdama, ne samo onih koji to jasno prepoznaju nego i onih koji se tako ne osećaju jer ih konkretne situacije direktno ne dotiču. Utisak je da su učesnici/ce sa ove radionice, uz sledeću koja se ticala moći pojedinca strukturisana kao osnažujući element na kraju treninga, izašli osnaženi i mnogo senzibilisaniji za prepoznavanje nasilja u društvu što se moglo čuti u evaluaciji obe radionice. Trenerski tim je, kroz internu evaluaciju treninga, izrazio zadovoljstvo urađenim i kroz osvrt na poteškoće i pouke za dalje. Energija s kojom smo završili trening bila je veoma visoka a skopčana je sa energijom koju smo dobijali od grupe u toku celog treninga. Zadovoljstvu doprinosi otvaranje mogućnost dalje saradnje sa učesnicima/cama, što kroz Trening za trenere/ice (za koji postoji dosta potencijala u grupi) što kroz druge vidove saradnje i podrške u budućnosti. Samo jedan dan posle treninga je na inicijativu nekih učesnika/ca napravljena mailing lista koju moderira jedan od učesnika i na kojoj se već već može prepoznati potreba za nekom vrstom saradnje učesnika/ca na regionalnom nivou o kojoj se počelo razgovarati (dopisivati) putem nje. Evo i nekolio navoda iz evaluacionih upitnika koje su učesnici/e popunjavali na kraju treninga odgovarajući na pitanja “Koje je tvoje najvažnije iskustvo sa ovog treninga? i Šta misliš da si naučio/la na ovim radionicama? Šta misliš da od naučenog možeš primijeniti u svom radu i životu?”:

– Da mogu da verujem u nenasilnu komunikaciju kao način da se reše problemi (prevaziđe konflikt).

-Ovaj trening je potpuno novo iskustvo za mene. Važno mi je što sam vidjela da predrasude postoje, ali da je moguće raditi na njima, da nije teško doći do promjena. Još važnije je to što sam vidjela da je bilo kakva aktivnost bolja od pasivnog posmatranja, pa ću se što više aktivirati.

-Sada bolje razgovaram sa ljudima, a i bolje ću sebe organizovati.

– Nova energija za dalje… odgovori na pitanja iz drugog ugla, samospoznaja, preispitivanje, osvešćavanje, bogatstvo novih iskustava i razmene, emotivni naboj, razmena energije i emocija.

-Ne sećam se kada sam bila više opuštenija i otvorenija. Shvatila sam: kada mislim da nema izlaza

– Pa svakako to što me je ovaj trening podstakao da treba da preispitam sebe i da mnogo više djelujem u svojoj sredini na razne načine. Mislim da sam sad potpuno nova osoba.

-Mnogo toga naučeno: razgovor, slušanje, konflikt. Mogu puno – radim u školi.

–

Mislim da sam naučila koliko je važno jasno iskazati svoje potrebe, koliko je u konfliktu bitno razmisliti da li će neki postupak voditi eskalaciji ili deeskalaciji nasilja, koliko je bitno osetiti da postoje i neka druga iskustva. Mislim da vremenom mogu poboljšati svoje ponašanje, delovanjem time što ću imati u vidu ove tri stvari.

–

Da iz svake situacije, problema, sukoba ima izlaz, da rešenje postoji. Neću više da budem pasivni posmatrač nepravde!

-Naučila sam da sagledam tuđe potrebe, da trebam govoriti o njima, ali ne iz razloga opravdavati ili osuđivati ih već razumjeti, poštovati ili prihvatiti.

Više detalja o samom treningu, obrađenim temama i evaluaciji uskoro ćete moći da nađete u dokumentaciji treninga naslovljenoj «Teretana» na 84 strane. Dostupna je na zahtev od CNA, a uskoro će biti dostupna i na našoj web stranici.

Dva radna dana trajao je interni sastanak članova CNA tima iz oba ureda koji smo iskoristili na osvrt na nekoliko za nas bitnih momenata u našem svakodnevnom radu. Glavne tačke o kojima smo razgovarali su: obezbjeđivanje finansijske podrške, raspodjela odgovornosti, dogovor o radu, novi volonteri/ke u CNA, radni plan za 2003, itd.

U prvom djelu smo napravili detaljni plan za strategiju pronalska sredstava u narednom periodu i raspodjelu odgovornosti po tom pitanju u oba ureda. Predloženo je da se pokušaju pronaći novi partneri osim postojećih sa kojima već sarađujemo. Dosta vremena smo posvetili razgovorima o raspodjeli odgovornosti i preuzimanju obaveza unutar ureda, postoji velika potreba za boljom kordinacijom, jer je često dolazilio do preopterećenja raznim vrstama obaveza kojih je mnogo. Važno je raditi dodatno na poboljšanju protoka informacija u svakodnevnom radu, pogotovo između ureda u Beogradu i Sarajevu. Postoji potreba da se dodatno rade interne radionice o stvarima u kojima postoji nedostatak iskustva kod jednog dijela članova kao što su fundraising, kompjuterske vještine i sl. Došli smo do nekoliko predloga za poptencijalne budućečlanove CNA tima i u Sarajevu i u Beogradu i planiramo da do kraja godine povećamo broj osoba u uredima za još dvoje ili troje ljudi. Radni plan za naredni period će se naći u izvještaju kao posebna kategorija.

 

SEPTEMBAR 2001 – AVGUST 2002

Prethodnih dvanaest meseci su u Centru za nenasilnu akciju bili obeleženi brojnim aktivnostima koje su su održavane iz meseca u mesec. Pored naših dosadašnjih osnovnih aktivnosti, bazičnih treninga i programa Trening za trenere, protekla radna godina označila je i početak delatnosti na još jednom polju rada na izgradnji mira odnosno realizaciji projekta «Suočavanje sa prošlošću».

Održano je pet bazičnih treninga iz nenasilne razrade konflikata i u njihovoj organizaciji «smenjivala» su se naša dva ureda. Iskustva sa prethodnih treninga doprinela su izmenama u konceptu. Otvoren i fleksibilan program, prilagođen potrebama i dinamici grupe, isproban je na treningu u Ulcinju iz novembra 2001. godine, a nakon toga se takav koncept ustalio i na narednim treninzima. Učesnici/e ovih seminara bili su uglavnom aktivisti i aktivistkinje različitih NVO iz regiona u kojem delujemo, ali ono što smatramo posebno značajnim jeste mnogo vidljivije prisustvo osoba iz medija, političkih partija, kao i osoba zaposlenih u obrazovnim institucijama, nego što je to bio slučaj u prethodnim periodima. Putovanja po Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori koja su obavljena od strane članica i članova našeg tima tokom 2000. i 2001. godine znatno su doprinela povećanju broja osoba iz tih regija koje su zainteresovane za učešće na našim treninzima. Prosečan broj pristiglih aplikacija iznosio je oko 120, a različitosti ljudi koji imaju potrebu da dođu na treninge (npr. osobe sa invaliditetom) stavljaju pred nas «zadatak» iznalaženja adekvatnog načina kojim bismo mogli odgovoriti na te potrebe. Ono što nam i dalje predstavlja problem jeste relativno mali broj aplikacija od ljudi svih nacionalnosti sa Kosova koji rade u lokalnim organizacijama. To ukazuje na potrebu uspostavljanja još bliskijih kontakata sa takvim organizacijama i njihovog osnaživanja za rad na izgradnji mira.

Poslednja četiri meseca prošle godine bili su vreme održavanja najvećeg dela programa Trening za trenere/ice. Kroz dva treninga (jedan desetodnevni i jedan četvorodnevni) i tokom dve sesije follow-up sastanaka, učesnici/e su bili/e u prilici da pripreme i izvedu sopstvene radionice unutar timova koje su sami formirali, kao i da začnu neke inicijative u lokalnim sredinama koje jačaju regionalnu saradnju, ali su i jako važne za zajednice u kojima se organizuju. Neformalna mreža trenera i trenerica koji rade na izgradnji mira u ovom regionu proširena je novim «članovima/cama», a posebnu vrednost vidimo u jednoj inicijativi nastaloj u tom procesu čiju su realizaciju podržale i u njoj učestvovale i osobe koje su ovaj program prošle pre nekoliko godina. Radi se o organizaciji jednog desetodnevnog treninga u jugoistočnoj Srbiji koji su sprovele dve učesnice ovog i jedan učesnik sa prvog CNA Treninga za trenere održanog 1998/99. godine. Jedna od važnih tačaka vezanih za multiplikaciju i povezivanje osoba koje su prošle kroz Trening za trenere/ice jeste upravo dalja podrška njima i poticaj na naredne «aktivističke» korake nakon završetka Programa. Upravo iz te potrebe došlo se do postavljanja novog, proširenog koncepta čitavog programa TzT čije bi dodatne faze uključile pisanje projektnih predloga od strane učesnika/ca (čije bismo i pisanje i realizaciju trebalo da pratimo i podržavamo) i obezbeđivanje finansijske podrške za sprovođenje tih ideja. Prva faza (desetodnevni trening) ovogodišnjeg Treninga za trenere/ice održana je na Jahorini u julu, sa pomalo neuobičajeno velikom grupom učesnika/ca od 21 osobe. Prošlogodišnja pouka o potrebi organizovanja većeg broja bazičnih treninga sa kojih bi se ljudi pozivali na TzT urodila je plodom, te je ovoga puta bilo mnogo lakše formirati grupu ljudi visoko motivisanih za rad na

nenasilju. Nakon prve tri faze, trebalo bi da uslede treninzi na kojima bi učesnici/e sticali veštine pisanja projektnih predloga, njihove prezentacije, strateškog planiranja itd. Projekat «Suočavanje sa prošlošću» u okviru kojeg su organizovane četiri tribine u Srbiji predstavlja novu aktivnost i novo polje delovanja za našu organizaciju. Kroz priče ljudi koji su bili učesnici ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pokušali smo da otvorimo i iniciramo jedan dugotrajniji proces rada na procesuiranju ratnih dešavanja za koji se nadamo da će biti nastavljen u saradnji sa različitim organizacijama i osobama iz Srbije, ali i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske gde nameravamo da takođe radimo na realizaciji nove serije tribina. Rad na ovoj ideji nosio je sa sobom i neophodnost veće medijske vidljivosti u sredini u kojoj se radi, što je znalo biti dosta teško i naporno i otvorilo je potrebu da se unutar CNA još radi na usavršavanju veština javnih nastupa i prezentacije našeg rada. Saradnja sa lokalnim partnerima u gradovima u kojima organizujemo tribine takođe je tačka na kojoj smatramo da vredi dobro poraditi, prvenstveno u cilju intenzivnijeg uključivanja tih organizacija u kreiranje i realizaciju ideja čime bi se stvorilo prostor osećanju da radimo na zajedničkoj stvari i da promovišemo zajedničke vrednosti.

Pored ovih bazičnih aktivnosti, članice i članovi CNA tima vodili su nekoliko kraćih treninga i radionica sa različitim grupama i u različitim regijama (Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo). U martu ove godine radili smo na još jednom vrlo specifičnom treningu na jugoistoku Srbije, u Zvonačkoj Banji. Grupa učesnika/ca bila je sastavljena od ljudi bugarske i srpske nacionalnosti iz tri susedne opštine Pirota, Dimitrovgrada i Babušnice. Trodnevni trening u Štrpcu, koji je održan u decembru 2001. bio je naše prvo iskustvo rada na Kosovu, u potpuno specifičnim i dosta teškim okolnostima. Radi se o srpskoj enklavi čije stanovništvo ima izuzetno ograničenu mogućnost slobodnog kretanja izvan nje i gde ne postoji gotovo nikakva komunikacija sa ljudima drugih nacionalnosti. Raduje nas kontakt ostvaren sa tamošnjim lokalnim stanovništvom i aktivistima/kinjama lokalnih NVO i nadamo se da će ti kontakti imati za rezultat dalju i širu saradnju.

Prilike za uspostavljanjem i produbljivanjem već postojećih kontakata, ali i za razmenom iskustava i uvida u načine,podsticaje i prepreke radu na izgradnji mira pružile su se i kroz putovanja naših članova/ica u Englesku, Severnu Irsku i Švajcarsku. To su ujedno bili i pogodni trenuci za prezentaciju rada CNA u sredinama i krugovima u kojima postoje potpuno specifični društveni konflikti i odnosi i specifične i mnogobrojne percepcije šta sve može biti mirovni rad.

Priručnik «NENASILJE» je tokom prošle godine preveden i na makedonski jezik, čime smo, nadamo se, učinili još jedan korak na afirmisanju vrednosti nenasilja i među ljudima kojima je to maternji jezik. To nam je važno tim pre što je situacija u Makedoniji vrlo kompleksna i ozbiljna i stalno je prisutan lebdeći konflikt između osoba različitih nacionalnosti. Mišljenja smo da postoji velika potreba za delovanjem u toj regiji i da postojanje literature na lokalnom jeziku može biti od značajne pomoći u tome. Izdavanje priručnika na albanskom jeziku jeste sledeći korak planiran za tekuću radnu godinu.

Oktobar i decembar prošle godine bili su vreme kada je obavljeno istraživačko putovanje po Srbiji i Crnoj Gori tokom koga su se članovi i članice naše organizacije sreli sa aktivistkinjama/tima brojnih nevladinih organizacija, mirovnih i ženskih grupa koje deluju na tim prostorima. Utisak je da su neposredni kontakti i «živ» razgovor sa ljudima nešto što jako doprinosi uspostavljanju kontakata, ali i njihovom održavanju i mogućoj saradnji sa onim organizacijama i pojedincima/kama koje želimo da podržimo i čija nam je podrška dosta važna.

Dugo očekivani i planirani regionalni sastanak za ljude koji rade na izgradnji mira morao je biti odložen za početak naredne godine iako smo uspeli da obezbedimo finansijsku podršku za tu aktivnost. Razlog odlaganja je činjenica da će nam finansijska sredstva odobrena za sastanak umrežavanja biti na raspolaganju tek tokom januara i februara 2003. godine. Jedan od planiranih bazičnih treninga koji je trebalo da bude organizovan u prvoj polovini 2002. godine takođe je pomeren uprkos tome što je Savet Evrope (Council of Europe) odobrio projekat. No kako je njihov budžet nedovoljan da pokrije sve odobrene aktivnosti potrebno je da sačekamo trenutak kada će moći da se obezbedi novac za naš trening što nam iz ove perspektive izgleda dosta neizvesno.

Ured CNA u Beogradu, otvoren u julu prošle godine, prošao je kroz fazu konsolidovanja i «zahuktavanja» pa sada možemo reći da on funkcioniše punom parom uz dosta inicijative. Rad u jednoj organizaciji sa dve posebne kancelarije u dve države predstavlja veliki izazov svima u timu. Sa jedne strane vidimo to kao aktivno delovanje na različitim mestima u regionu bivše Jugoslavije čime još više podvlačimo važnost regionalnog rada, dok sa druge strane fizička udaljenost između Beograda i Sarajeva stavlja pred nas velike zahteve u smislu komunikacije i organizacije aktivnosti. Ipak, smatramo se spremnima da odgovorimo na takve izazove.

Radna godina koja je za nama bila je obeležena znatnim intenziviranjem aktivnosti, kao i proširivanjem polja na kojima delujemo. Takvo povećanje obima aktivnosti nije bilo praćeno povećanjem naših kapaciteta, pa smo došli u situaciju da isti broj osoba obavlja znatno više poslova, uz nejednaku raspodelu odgovornosti. S obzirom na radni plan za narednu godinu, koji takođe podrazumeva dodatno proširenje liste aktivnosti, biće neophodan rast našeg tima, pa se nadamo da će naredni meseci biti vreme kada će nam se pridružiti nove osobe u oba ureda, sarajevskom i beogradskom te da će na taj način situacija u kojima se nalazimo na granici potpune iscrpljenosti biti znatno manje.

Obezbeđivanje finansijske podrške za aktivnosti, ali i operativne troškove dva ureda tokom prošle godine tražilo je dosta energije i kontakata s obzirom na povećani broj i nove vrste aktivnosti. Relativno smo zadovoljni ostvarenim vezama i novčanom podrškom koju smo dobili… Izvesno nezadovoljstvo prepoznajemo i u činjenici da zbog odgovora donatora na koje čekamo jako dugo mnoge aktivnosti moramo pomerati što dovodi do neravnomernog rasporeda dešavanja tokom godine. Takođe,za poslednje dve faze proširenog koncepta programa Trening za trenere/ice još uvek nismo obezebedili novac. Težnja za ostvarivanjem stabilnog i dugotrajnog finansiranja CNA i dalje ostaje naš prioritet koji ove godine ostaje nedostignut uglavnom zbog ponovnog odbijanja našeg projektnog predloga od strane Evropske Unije. Ipak, jedan korak bliže tome jeste saradnja koju, od ove godine, imamo sa Ministarstvom inostranih poslova Švajcarske koje je pružilo finansijsku osnovu za realizaciju projekta «Suočavanje sa prošlošću», kao i za organizovanje dva bazična treninga. Nadamo se dugotrajnoj saradnji sa ovim partnerom jer imamo osećaj razumevanja i podrške za ono što radimo i kako radimo. Pored dugogodišnjih partnera, kao što su Diakonisches Werk, Nemačko ministarstvo inostranih poslova, Berghof Stiftung, Quaker Peace and Social Witness i IPPNW, ove godine su nas po prvi put podržali i UNO Stiftung, te Quaker Hilfe. Prošireni koncept programa Trening za trenere/ice podrazumeva pronalaženje mnogo obimnijih novčanih sredstava nego što je to bio slučaj ranije što znači mnogo posla oko traženja novčanih sredstava u ovoj i sledećoj radnoj godini, kao i proširivanje odgovornosti za to na još neke članove/ice našeg tima.

 

Šta se promenilo u Bosni i Hercegovini, se čini pitanjem na koje je uvek teško dati odgovor. U odnosu na 1997. godinu opšta infrastruktura je u dobroj meri izgrađena, struje, vode i telekomunikacionih ponuda ima u dovoljnoj meri, dok ostali ekonomski razvoj i dalje teži nuli. Nepravedno bi bilo zaboraviti da se napomene, da za razliku od samo nekoliko godina unazad, da se danas u prodavnicama može naći dosta prehrambenih artikala domaćeg porekla.

Vojno prisustvo stranih trupa je manje vidljivo nego što je to ranije bio slučaj, povratak izbeglica je po nekim podacima dostigao neverovatno visokih 50%, u odnosu na celu zemlju a neka predviđanja, između ostalih i OHR-a govore da će se proces povratka završiti do 2004. godine, ali diskriminacija manjina ostaje nadalje sveprisutna. Razgovarajući nedavno sa jednim ranijim učesnikom našeg osnovnog treninga koji je TV i radio novinar, (donedavno na mestu spikera dnevnika na novoosnovanoj državnoj TV, pun izvorni naziv joj je Public Broadcasting Service RTVBiH – da, na engleskom!), o mogućnostima medijske prezentacije našeg projekta „Suočavanje sa prošlošću“, čuli smo da bi takvo što u BiH bilo nemoguće izvesti, jer CRA (Communication Regulatory Agency – u izvornom nazivu, ranije poznata kao Independent Media Comission) komisija (van dometa domaćih institucija vlasti) koja nadgleda rad medija, sprečava da se u medijima pominje tema „rat“. Svaki prekršaj navedenog pravila se kažnjava visokim novčanim kaznama (od kojih se Komisija samofinansira). Dakle prošlosti nema i nema o njoj da se priča, već treba da se sve gurne pod tepih i da se pravimo da se ništa nije desilo, a da se ljudi lepo okrenu budućnosti, ma kakva ona bila… Kako zalečiti rane rata, kako progovoriti o boli koju su ljudi sa svih strana osetili na svojoj koži, kako izbrisati nešto što je još uvek sveprisutno u glavama ljudi i iz čega ne znaju naći izlaz? Zaboraviti? Pa šta ćemo naučiti iz svega što je bilo, ako se ne osvrnemo zajedno unazad? Zaključaka će biti najmanje tri, međusobno suprotstavljenih jedni drugima, kao što je tri istorije i najmanje tri međusobno isključivih vizija buduće društvene zajednice u kojoj su svi i sve oštećeni-e vezani-e.

Bosanskohercegovački Ustavni Sud doneo je odluku 1.7.2000 kojom se delovi Ustava BiH entiteta proglašavaju neusklađenim sa Ustavom BiH, zbog kršenja principa konstitutivnosti naroda na celoj teritoriji zemlje. „ Sporazum o provedbi Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o konstitutivnosti naroda“ je napravljen, nepune dve godine kasnije, 27.3.2002, te je sada samo preostalo da se sprovede u delo.

• minimalan broj predstavnika konstitutivnih naroda u skupštinama (najmanje 4)
• distribuciju vitalnih političkih funkcija u koje spadaju: funkcije premijera, entitetskih parlamenata, predsednici Vrhovnog Suda i Ustavnog suda i javni tužioci. Od navedenih funkcija, predstavnici konstitutivnih naroda mogu imati najviše dve funkcije.
• presednici i potpredsednici entiteta moraju biti iz različitih konstitutivnih naroda.
• Broj ministara u vladama entiteta je podeljen po nacionalnostima, obezbeđujući tanku većinu Srbima i Bošnjacima u entitetima u kojima su ti narodi najbrojniji.
• proporcionalna zastupljenost u javnim ustanovama (izvršna i sudska vlast), bazirana na popisu stanovništva iz 1991. godine

Visoki predstavnik je konačni tumač Sporazuma, sve dok ga parlamenti ne sprovedu u potpunosti – što valjda isti procenjuje.

Kada se pomenute odluke i sporazumi sprovedu u delo, ne samo da neće biti napravljen korak protiv diskriminacije manjinskih naroda, većće štaviše ona dobiti plašt tzv. „ustavne ravnopravnosti“, čime je zabetonirano trenutno stanje i napravljen ključni iskorak kojim se i mogućnost da u BiH ikada dođe do postojanja građanskog društva koje građane-ke ne bi delilo po etničkoj pripadnosti, nepovratno ukida. Broj ministara, podeljen po nacionalnom ključu, teško da će uticati na postojeću diskriminaciju, niti na promenu društvene atmosfere, ali pruža argument onima koji će opravdanje za status quo, upravo tražiti u navedenim promenama.

U međuvremenu, birokratija, koju smo i sami iskusili na svojoj koži, korumpirana kao i dobar deo ostalih državnih struktura, čini život nepodnošljivim običnim građanima i građankama, čak i tamo gde ih se identifikuje kao većinski narod.

Krajem ove godine će se u Bosni i Hercegovini održati parlamentarni i predesdnički izbori, ovaj put opšti. Predizborne kampanje su već počele a sa njima i demagogije u cilju ostanka na vlasti ili dolaska na vlast. Dijalozi (ako se uopšte teko mogu nazvati) političkih protivnika (a svi su svima protivnici koje treba ne birajući sredstva pobediti) i imena kandidata na listama neverovatno podsećaju na one sa početaka devedesetih. U javnim suprotstavljanjima kandidata, glavni kamen spoticanja predstavlja pitanje da li je protekli rat u BiH bio agresija ili građanski rat. Sve govori da će uprkos nadama mnogih, malo šta biti drugačije u vladajućim strukturama i životima većine i nakon ovih izbora. Bitno je napomenuti ovdje da su događaji 11.septembra 2001 u SAD dosta bitno uticali na stanje u BiH. To se prije svega odnosi na to da se BiH našla i na listi zemalja koje podržavaju međunarodni terorizam i u isto vrijeme u internacionalnoj antiterorističkoj koaliciji. Lokalna vlada se ne snalazi u nastaloj situaciji i često dolazi do otvranja društvenih konflikata i balansiranja između udovoljavanja interesima međunarodne zajednice, prije svega SAD, i jednog dijela lokalnog stanovništva koje čitav taj proces doživljavaju kao novu pojavu anitislamizma. Došlo je do povećane diskriminacije u domaćim i sranim institucijama ljudi koji imaju autentičan muslimanski izgled i pokrenute su masovnije istrage rada organizacija i stranih državljana iz islamskih zemalja.

Bosna u Evropi! Opšte prisustvo reklama i proizvoda jedne svetske firme u BiH, stvara sličan nekim zapadnoevropskim gradovima. Radi se o Coca Coli koja je još pre nekoliko godina otvorila svoj pogon ovde u Sarajevu i poslednjih meseci svojim marketinško-monopolističkim potezima ugrožava tržište potiskujući domaće proizvođače prave mineralne vode, za razliku od Coca Colinog proizvoda koji je „karbonizovana i mineralizovana voda“. Nedavno odbijanje dobrog dela učesnika treninga na Jahorini da konzumira navedeni proizvod i ostale proizvode te firme, je kod osoblja hotela izazvalo zbunjenost.

Jugoslavija (Zajednica Srbije i Crne Gore)

Za razliku od Bosne i Hercegovine koja je barem zadržala svoje ime, za naziv zemlje u kojoj deluje CNA ured u Beogradu građani-ke još nisu sigurni-e… Naime, na putu je konstituisanje nove države (ili saveza?) između Srbije i Crne Gore, tačnije, konstituisanje ustavnih platformi do kojih se vrlo teško dolazi i putem kojih pojedini političari skupljaju poene. A kako građani-ke nazivaju sada svoju zemlju? Reklo bi se, svakako, ali mnogi se vrlo teško odvajaju od starog naziva – Jugoslavija pa ma šta to značilo…

Kako stoji stanje s nazivom, tako otprilike izgleda i politička i društvena scena na ovim prostorima – što će reći, vrlo zbunjujuće. Od silnih afera, skandala, prepucavanja, prepirki, razmirica, svađa između političara i stranaka, ne vide se mnoge stvari jer se ovi događaji dešavaju vrtoglavom brzinom; taman jedno prođe, drugo dođe, što izađe vrlo zamorno i na kraju, čak i nevidljivo… Kako

beše ona stara izreka – od šume ne vidi drveće… Tako, na primer, parlamentarna kriza u vidu oduzimanja mandata članovima DSS-a teško da može biti demokratski potez a koja može da ima vrlo ozbiljne posledice, afera “Pavković” (predsednik Koštunica smenjuje generala koji potom obznanjuje navodno planiranje upada vojske u Biro za komunikacije) navodi na pitanja postoji li ili ne zloupotreba službenih položaja najviših državnih funkcionera, odnosno neovašćenog postupanja osoba u njihovoj službi, te koliko možemo da govorimo o sigurnosti običnih građana-ki, a trvenja između DOS-a i DSS-a uzimaju maha pa čak i pri ustanovljenju Anketne komisije koja treba da ispita pomenutu aferu i navode o prisluškivanju predsednika V. Koštunice i o planiranju upada vojske u Biro za komunikacije.

Kako će se na jesen održati predsednički izbori u Srbiji, predizborna kampanja je već počela da se zahuktava. Kako se čini, napetost je sve veća, a govor mržnje samo doprinosi šarolikosti ovog folklora. Da sve ovo više liči na pozorište, potrudili su se ljudi iz Miloševićeve partije, SPS-a i NS-a koji su pomenutog predložili za predsednika Srbije, a koji je, pak, predložio Šešelja… Da nije tragično, bilo bi smešno. Vanredni lokalni izbori su se održali na jugu Srbije (Preševo, Bujanovac, Medveđa) i umesto da se situacija na neki način reguliše, ona biva sve turbulentnija – različite političke struje lome svoja koplja preko ovog dela Srbije – prvenstveno se lome između Koordinacionog tela Vlade Srbije i Nebojše Čovića sa jedne strane, i lokalnog DOS-a i Demokratske stranke, s druge strane.

Potpirivanje nacionalnih strasti, huškanje protiv “onih drugih” koje podstiču određeni (pojedinci) političke opozicije je samo jedna od slika političke scene. U ovom smislu, na žalost, ne izostaju ni propitivanja etničkog porekla političara i njihovih rođaka(!?). Tako Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije i gradonačelnik Čačka izjavljuje da mu je “sumnjivo” Labusovo prezime, da nije “čuo da se neko u Srbiji preziva Labus”, a da slab rad republičke vlade objašnjava, između ostalog, hrvatskim poreklom Gorana Novakovica, bivšeg ministra energetike, i muslimanskim poreklom muža gradonačelnice Beograda, Radmile Hrustanović… Pitanje Sandžaka i Vojvodine je i dalje prisutno pa se mnogi potezi tumače s velikom dozom skepse, sumnjičenja, te isključivo kao separatizam. Ide se do te mere da neki pojedinci uvođenje bosanskog jezika u Sandžaku vide bezrazložnim jer je to samo promena “nekoliko reči i akcenata”…

Ova država se nalazi, kako se kaže, u “tranziciji”, tako da i to pleni pažnju običnog-e građanina-ke; od toga šta se dešava s privatizacijom, kreditima, da li idemo ka privredno-ekonomskom oporavku, da li se politika vodi ka pravom smeru, pa do onoga – hoće li biti struje ove zime i pored velikih poskupljenja, pitanje koje već postaje klasika pred svaku zimsku sezonu. Svakako važnu stavku u funkcionisanju države jeste postojanje stabilne valute, te uvođenje pouzdanog bankarskog sistema čega nije bilo dugi niz godina.

Pravne regulative (ne) zaobilaze (n)i nevladine organizacije. Naime, njihov status u ovoj državi još nije rešen. Kad je počeo da deluje CNA ured u Beogradu u leto prošle godine, bilo je reči da će zakon biti vrlo skoro izglasan. Još jedna godina je prošla, a to se nije desilo. To, naravno, otežava funkcionisanje organizacije jer ne postoje izričita prava niti obaveze prema kojima se može ophoditi na adekvatan način. Samim tim, organizacije nisu zaštićene od donošenja nekih drugih regulativa koje mogu biti vrlo problematične u sprovođenju njihovih aktivnosti…

Makedonija pred parlamentarnim izborima

Polovinom avgusta ove godine je bila prvo godišnjica tzv. Ohridskog sporazuma, kojim su zaraćene strane u Makedoniji dogovorile obustavu ratnih dejstava u zamenu za ustavne promene koje je albanska strana zahtevala, usmerene ka uspostavljanju ravnopravnosti Albanaca-ki u Makedoniji. Na jesen slede parlamentarni izbori u Makedoniji, koji se pripremaju u atmosferi straha i nesigurnosti, jer oružani incidenti postaju sve učestaliji, a retorika političkih stranki sve tvrđe u nameri da homogeniziraju stanovništvo na etničkoj osnovi i predstave se kao zaštitnici istih. Tokom nedavne posete Makedoniji, zbog radnih sastanaka sa grupama učesnica-ka programa Trening za Trenere-ice, čuli smo o neodlučnosti naših prijatelja-ica tamo u pogledu izbora, tj. nepostojanju

stranke kojoj bi ukazali poverenje. Tokom boravka u Skoplju, svako veče se čula sporadična pucnjava, a jedno veče je kuršum uleteo i u kuću u kojoj smo boravili, razbivši prozor i zabivši se iznad kreveta u kojem je jedna od učesnica sastanka inače spavala. Iako niko nije bio u prostoriji kada se to dogodilo, događaj je proizveo popriličnu dozu straha, i što je valjda najgore, trajan osećaj nesigurnosti. U razgovoru sa policijom, bili smo iznenađeni da oni nisu odmah optužili „albanske teroriste“, za napad kojem je bila izložena policijska patrola u blizini kuće (pa je tako izgleda došlo do toga da metak slučajno uleti u kuću). Mladi policajci izgledali su poprilično bespomoćno u svojim pancirnim štitnicima, sa automatskim puškama, koje su uviđavno odložili kada su ušli u kuću. Prethodni dan, tokom prijave privremenog boravka u policijskoj stanici, prisustvovali smo sceni u kojoj je, očigledno viši policijski činovnik, pred svima nama prisutnim u čekaonici stanice, rekao starijoj ženi koja je uplakana sedela pored nas, da sutra njemu lično donese 2500 denara (ca 40 EUR), kako bi on pustio njenog sina uhapšenog zbog krađe, iz istražnog zatvora. Razgovarajući o upravo doživljenom sa prijateljima iz Makedonije, idući niz ulicu, prošli smo pored jednog od brojnih grafita koje se u Skoplju mogu videti, sa porukom „Smrt za Šiptari“. Pokazavši prstom na nju pogledao sam prijatelja Albanca sa kojim sam hodao, na šta je on samo odmahnuo glavom i rekao „to je već normalno“. Stanje u Tetovu je naizgled mirno i uobičajeno, ljudi se slobodno kreću gradom, kafići su puni. Ipak čuli smo da se puno toga promenilo od prošlogodišnjeg oružanog sukoba, da je ekonomija propala, a da su nepoverenje i strah i dalje vrlo izraženi, posebno u selima, od kojih su neka postala zabranjena mesta za pripadnike druge glavne nacionalnosti (Albance-ke ili Makedonke-ce). Osećaj da „nije još završeno“ prevladava među ljudima, što dodatno predstavlja prepreku pokušajima izgradnje poverenja i komunikacije između dve strane. Problemi neverovatno rasprostranjene korupcije, „partizacije“ države (u javnim službama mogu raditi samo politički podobni, oni sa odgovarajućom članskom kartom političke stranke), pad društvenog proizvoda, ostaju u senci međuetničkog nepoverenja i straha od nastavka oružanih sukoba. Prethodna godina je prepuna skandala, od kojih možda najbizarniji oličava sam ministar unutrašnjih poslova Makedonije, koji neprestano radi na stvaranju raznih specijalnih jedinica policije, paravojnog karaktera, koje se nazivaju maštovitim imenima divljih životinja. Sam ministar se u maju ove godine na pokaznoj vežbi takve jedne jedinice, prihvatio teškog pešadijskog oružja i opalio rafal od kojih je povređeno nekoliko zvanica, uključujući ženu prevodioca francuske ambasade, načelnika skopske policije, jednog pripadnika specijalne jedinice i jednu novinarku skopskog Dnevnika. Predstojeci septembarski izbori ne nagoveštavaju dobro, bez obzira na njihov ishod. Ipak primeri saradnje pripadnika-ca različitih zajednica postoje i opstaju uprkos strahu i tihom pritisku sredine koja sa podozrenjem gleda na takve poduhvate.

Formiranje kosovske vlade nakon višemesečnih pregovora sprovedenih po održavanju parlamentarnih i predsedničkih izbora pre godinu dana, je svakako najznačajniji događaj u protekloj godini. U nemogućnosti da jedna politička stranka obezbedi apsolutnu većinu u parlamentu, na kraju je sklopljen dogovor po kojem su glavni konkuretni na kosovskoj albanskoj političkoj sceni, podelili među sobom funkcije presednika, predsednika parlamenta i vlade. Za Albance na Kosovu trenutno najbitnije pitanje ekonomskog napretka, nije puno uznapredovalo na putu rešenja, a ovih dana avgusta ga po doživljaju važnosti prestiže pitanje hapšenja i optužnica protiv visokih komandanata bivše UCK. Jedan sada visoki oficir Kosovskog zastitnog korpusa, je pritvoren, jer se tereti za mučenje i ubistva pet ljudi. Istovremeno, lider Alijanse za buducnost Kosova, treće po snazi parlamentarne stranke u kosvskom parlamentu, Ramuš Haradinaj, optužen je za oružani napad na jednu albansku porodicu 2000. godine. Velike nasilne demonstracije Albanaca su usledile protiv ovih postupaka međunarodnih javnih tužilaca i UNMIK vlasti (koja svaku odluku vlade, predsednika i parlamenta može učiniti ništavnom), optužujući ih da su optužbe protiv UCK lidera usledile po nalogu Beograda, tj. srpskih i jugoslovenskih vlasti. Celokupna situacija taktički odgovara radikalnijim strujama u okviru albanske politčke elite, mobilizirajući narod i potiskujući probleme kao što su pronevera miliona evra u kosovskoj Elektroprivredi, hroničan nedostatak struje i ekonomski šok usled povlačenja velikog broja vojnika i stranih humanitarnih radnika koji su svojom potrošnjom održavali ekonomski život. Dugoročno, ukoliko se sukobi sa UNMIK-om nastave, kredibilitet kosovskih institucija, koje kao i ondašnji mediji podržavaju demonstracije, će neminovno padati. Dok su Albanci zaokupljeni svojim problemima, ostale etničke zajednice su zaokupljene životnim pitanjima očuvanja identiteta, nedostatka slobode kretanja i sl. Povratak nealbanskih izbeglica na Kosovo se praktično uopšte ne odvija, a nedavnoj obnovi srpskih kuća u jednom selu na Kosovu, gde su se izbeglice trebale javiti, je usledio bombaški napad u kojem je 5 kuća srušeno i dva američka vojnika su bila povređena. Bošnjačka zajednica, koja uglavnom naseljava oblast oko Prizrena na jugozapadu, se oseća izloženoj pokušajima asimilacije i albanizacije. Srpska zajednica raštrkana u nekoliko enklava i naseljena na severu i time sa sigurnim pristupom Srbiji živi u strahu od moguće nezavisnosti Kosova, što bi gotovo sigurno dovelo do masovnog odseljavanja u užu Srbiju.

Vest decenije u Hrvatskoj je po svoj prilici rezultat novog popisa stanovništva, po kojem je u Hrvatskoj svega 4,04 odsto Srba, naspram predratnih 12,2 odsto. Mnogi desničarski političari su ovaj podatak proglasili najlepšom vešću decenije, dok je hrvatska vlada uzdržano regovala, shvatajući da ovaj podatak može biti iskorišten protiv Hrvatske, jer nedvosmisleno upućuje na jednu od konsekvenci, a po mnogima i cilj tzv. „domovinskog rata“. Nova stara hrvatska vlada nedavno iznova proglašena nakon raskida sa jednim od 7 pređašnjih koalicionih partnera, je pritešnjena raspoloženjem javnog mnenja koje se uveliko okrenulo protiv nje zbog slabih ekonomskih rezultata vladavine i povećanog broja nezaposlenih. Nacionalistička opozicija koristi situaciju i mobiliše svoje pristalice, sužavajući manevarski prostor vladi, koja se trenutno nalazi u graničnom sporu sa sve tri susedne države iz nekadašnje Jugoslavije, SR Jugoslavijom, Bosnom i Hercegovinom i Slovenijom. Izgleda da se granični incidenti koriste kao povod za prikupljanje populističke podrške vladi, što je delom slučaj i u susednim zemljama (pogotovu Republika Srpska/BiH). Ulazak Hrvatske u međunarodne institucije i povratak ugleda zemlje nakon katastrofalne vladavine Tuđmanovog režima, su zasluge sadašnje vlade koje su već potonule u zaborav. Sam ugled zemlje je dosta narušen i skandaloznim postupcima odgovornog sudije u procesu za ratne zločine nad zarobljenim Srbima tokom 1992. godine u Splitu, koji se u najmanju ruku mogu okarakterisati kao pristrasni spram optuženih pripadnika hrvatske vojske. Pitanje „Da li se u odbrambenom ratu mogu počiniti ratni zločini?“ još uvek nije zatvoreno u širokoj hrvatskoj javnosti. Iako do sledećih izbora ima skoro godinu i po, opasnost od povratka na vlast starih „patriotskih“ snaga je vrlo velika.

 

U periodu od septembra do decembra 2002. godine radićemo na III, IV, V i VI fazi programa Trening za trenere, započećemo rad na nastavku pilot-projekta «Suočavanje s prošlošću» i organizovaćemo jedan ili dva Osnovna treninga iz nenasilne razrade konflikata. Ovi Osnovni treninzi su upitni, kako još uvek nismo dobili finansijsku podršku za njih.

	URED U BEOGRADU	URED U SARAJEVU
januar
februar		Sastanak umrežavanja
mart	Trening za trenere 2002-2003 Faze: VII i VIII	Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata (SA1)
april		Početak projekta «Suočavanje s prošlošću» u Bosni i Hercegovini Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata (SA2)
maj
jun	Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata (BG1)
jul		Trening za trenere 2003-2004 Faze: I, II, III, IV, V i VI
avgust	Osnovni trening iz nenasilne razrade konflikata (BG2)
septembar
oktobar	Nastavak projekta «Suočavanje s prošlošću» u Srbiji i Crnoj Gori
novembar
decembar

O nastavku projekta «Suočavanje s prošlošću»

Projekat «Suočavanje sa prošlošću» bi trebao da se nastavi u narednom periodu i aktivnosti bi se proširile na Crnu Goru, BiH i Hrvatsku. Period od avgusta 2002 do januara 2003 predviđen je za dodanto istraživanje potreba i mogućnosti za realizaciju projekta u BiH i Crnoj Gori i za nastavak projekta u Srbiji. Nakon izbora gradova i mjesta pogodnih za održavanje tribina i pronalaženja lokalnih partnera i učesnika – bivših vojnika, kao i modusa samih aktivnosti, predvidili smo da bi do realizacije samih aktivnosti došlo, u BiH u periodu april/maj 2003, dok bi se u Srbiji i Crnoj Gori aktivnosti dešavale u periodu okrobar/novembar/decembar 2003. U Hrvatskoj bi organizaciju tribina vodio Centra za Mirovne Studije(CMS)- Zagreb, sa kojima smo dogovrili blisku saradnju na cjelokupnom projektu «Suočenje s prošlošću». Predviđen je sastanak koji bi se trebao desiti krajem 2002 u Zagrebu, gdje bi osim daljnih dogovora vezanim za projekat , CNA napravio prezentaciju svoga rada i iskustava sa tribina održanih tokom juna 2002 u Srbiji, članovima i polaznicima CMS i drugim zainteresovanim NVO-ima iz Hrvatske.

Petog septembra će biti tačno pet godina otkako sam došao u Sarajevu, tada prvi put sa namerom da boravim u ovom gradu, ne znajući tačno koliko dugo će to biti i šta se iz tog početka rada u koji sam uložio mnogo truda, može izroditi. Nakon nepunih četrnaest godina odsustva/izgona iz Beograda, mog grada, moje kuće, pripremam se da se tamo vratim u oktobru ove godine. O povratku u Beograd intenzivno razmišljam još od oktobra 2000. godine, tj. pada ondašnjeg režima. Mislio sam da će on uslediti brže no što jeste, ipak sam morao sačekati da napunim 35. godina i time budem prestar da bih potpao pod udar zakona o vojnoj službi. Razmišljanja o povratku se ovih dana sve češće prožimaju sa razmišljanjima o odlasku iz Sarajeva. Iako se nikad ovde nisam u potpunosti osetio kod kuće, slično kao što je to bilo dok sam živeo u Hamburgu, shvatam da sam sebi ovde izgradio neki mali dom koji se sastoji iz grupe meni bliskih ljudi sa kojima zajedno radim i živim, i ove naše tople „CNA“ kućice na steni, stalno ozvučene šumom i povremenom jekom rečice koja ispod nas protiče. Ko je ovde bio, razumeće o čemu govorim. Ispisujući ove redove, prožima me neka tuga, iako znam da ne idem daleko. Gledajući unazad u šta se Centar za nenasilnu akciju pretvorio zadnjih godina, od jednog čoveka koji je u istoj prostoriji, u delu odvojenim ormanom spavao, a u drugom imao „ured“, osećam se ponosnim i što sam bio tu od početka i što sam dobrim delom doprineo da budemo i činimo to što je danas slučaj. Dok ovo pišem, u delu prostorije u kojoj sam nekoć spavao, se odvija evaluacija treninga koji je četvoro ljudi radilo. Neki koji su pročitali prvi izveštaj iz novembra 97-e su se šalili na moj račun, zbog rečenice koju sam u lamentu tada napisao, da mi se ponekad čini da se bavim sizifovim poslom. Momenti očaja i besa zbog nasilja sprovedenog tokom zadnjih godina u ovim „našim krajevima“ od strane onih koji imaju moć oružja i moć manipulacije, se redovno ponavljaju i izazivajući da mi se učini da kap u moru, koje nas nekoliko iz CNA i još par desetina prijatelja širom regiona stvara, nestaje bestragom. Ipak, iskustvo me je naučilo da sve što izgradimo u našoj gradni mira, odoleva izazovima nasilja i mržnje, preživljava ih i suprotstavlja im se. Vidim sve više ljudi koji samostalno, promišljeno i samouvereno deluju tamo gde žive, stvarajući protutežu potencijalu manipulacije. Vidim da kapi u moru stvaraju male talase, koje doživljavam kao nadu i koje me obavezuju i daju mi snage da istrajem.

Jeste, podosta patetično, ovo što gore napisah, što verujem i nije baš uobičajeno za mene, ali morao sam da ugradim deo osećanja koja imam u ovaj jubilarni peti godišnji izveštaj. Hvala svima koji su mene i nas sve u CNA podržali i radili sa nama, verujem da smo opravdali očekivanja i radujem se sledećem izlivu osećanja za naredni jubilarni deseti izveštaj. A, možda i ranije…

 

OD PROŠLOSTI – OTKUD JA U RATU, KA BUDUĆNOSTI – KAKO KA TRAJNOM MIRU?

maj-juni 2002

 

12.6.2002. godine, Velika sala Skupštine grada Niša

17.6.2002. godine, Svečana sala Skuštine Opštine Novi Pazar

24.6.2002. godine, Velika sala Doma Sindikata u Kragujevcu

 

POSEBNO HVALA:

Adnan Hasanbegović, Gordan Bodog, Nebojša Jovanović, Saša Dujović Auswärtiges Amt – German Federal Ministry of Foreign Affairs Berghof Stiftung & Berghof Research Institute for Creative Conflict Management Cara Gibney Celia McKeon Centar za mirovne studije Zagreb Committee for Conflict Transformation Conciliation Resources Deutsche Friedensgesellschaft Vereinigte Kriegsgegner – DFG VK Bielefeld Dokumentacioni centar “Ratovi 1991-99” Dragan Kocić i ekipa of CITY Radio, Niš Goran Božičević Internationale Ärzte zur Verh∫tung des Atomkrieges – IPPNW Deutschland Iva Zenzerović Jasna Janković Sarčević i ekipa KATARZA B92 Lokalne vlasti u Inđiji, Nišu, Novom Pazaru i Kragujevcu Martina Fischer Menschenrechtsreferat des Diakonischen Werkes Natascha Zupan NGO Millennium, Kragujevac Nina Vukosavljević Omladinski kulturni klub Inđija Protecta, Niš Quaker Hilfe Quaker Peace and Social Witness London Roland Salvisberg Swiss Federal Department of Foreign Affairs Uno Stiftung Urban-in, Novi Pazar VREME All training participants

CNA veoma pozdravlja povratne informacije, sugestije, pitanja i kritike u vezi sa ovim izveštajem i našim radim uopšte. Vaša razmišljanja su nam od pomoći! Hvala vam.

Ovaj izveštaj može se slobodno distribuirati uz navod izvora.

© CNA